Navike je često teško promijeniti, naročito kada živimo ubrzano, ali kardiolozi ističu da i male svakodnevne rutine mogu značajno uticati na zdravlje srca.
„Veoma je važno razumjeti naše dnevne rutine i navike jer utiču na ishranu, fizičku aktivnost i mentalno zdravlje“, kaže kardiolog dr. Srihari S. Naidu za Parade.
Dodaje i da „navike stvaraju okruženje u kojem živimo, a upravo u tom okruženju moramo održavati zdravlje srca“.
Problem je što se najviše fokusiramo na jutro i veče, dok veliki dio dana, naročito na poslu, provodimo sjedeći i pod stresom. Upravo zato kardiolozi naglašavaju jednu ključnu naviku: popodnevnu šetnju.
Redovno hodanje tokom dana može imati veliki uticaj na zdravlje srca.
„Hodanje može poboljšati protok krvi u mozgu, unaprijediti zdravlje krvnih sudova i smanjiti mentalni stres koji se nakuplja tokom dana“, ističe kardiolog dr. Bradley Serwer.
Kako objašnjava kardiolog dr. Lars Søndergaard, „dugotrajno sjedenje usporava cirkulaciju, što može dovesti do nakupljanja plaka u arterijama i povišenog krvnog pritiska“, pa čak i kratka šetnja može pomoći u ublažavanju tih efekata.
Jedna od najvećih prednosti ove navike je bolja regulacija šećera u krvi.
„Nakon ručka tijelo razgrađuje hranu u glukozu, što povećava nivo šećera u krvi. Kada se pokrenemo, mišići koriste tu glukozu za energiju, čime se sprečavaju nagli skokovi šećera u krvi“, objašnjava dr. Søndergaard.
Osim toga, šetnja prekida dugotrajno sjedenje:
„Čak i kratka šetnja podstiče bolju cirkulaciju, aktivira mišiće i smanjuje negativne efekte sjedelačkog načina života“, dodaje. Time se čuva elastičnost krvnih sudova i smanjuje opterećenje srca.
Pored fizičkih koristi, šetnja pomaže i mentalnom zdravlju.
„Hodanje u poslepodnevnim satima prirodno smanjuje stres“, navodi dr. Søndergaard, objašnjavajući da stres podstiče lučenje hormona koji povećavaju pritisak i puls. Dodaje da „šetnja aktivira reakciju opuštanja, smanjuje nivo hormona stresa i dugoročno štiti srce“.
Dr. Naidu ističe i zanimljiv detalj:
„Većina ljudi ne jede dok hoda“, pa ova navika može pomoći i u smanjenju prejedanja. Čak i kratke pauze imaju smisla, jer kako kaže dr. Serwer, „i šetnja od samo pet minuta može biti korisna“.
