Naučnici iz SAD-a, Italije i Australije analizirali su podatke iz prethodnih studija koje su obuhvatile više od 40.000 dece i adolescenata sa različitim prehrambenim navikama, prenosi Index.hr.
Prema nalazima, vegani su u prosjeku bili niži za skoro četiri centimetra u poređenju sa mladima koji jedu sve.
Mladi vegani i vegetarijanci takođe su imali niži indeks telesne mase (ITM), meru telesne masti u odnosu na visinu, što kod nižih vrednosti može ukazivati na pothranjenost.
Rizici i prednosti biljne ishrane
Biljnoj ishrani često nedostaju esencijalni nutrijenti poput kalcijuma, gvožđa, vitamina B12, joda i selena, a deca imaju povećane prehrambene potrebe tokom perioda brzog rasta i razvoja.
Naučnici ističu da ishrana bez mesa može biti zdrava i dobra za planetu, ali samo pod uslovom da se uzimaju dodaci ishrani.
„Dobro planirane vegetarijanske i veganske dijete nutritivno su adekvatne i korisne za odrasle“, rekao je autor studije dr Volfgang Marks sa Univerziteta Dikin u Australiji i dodao da je „daleko manje jasnoće o njihovoj prikladnosti za decu, što dovodi do nedoslednih ili čak protivrečnih saveta za roditelje“.
Iako veganska i vegetarijanska ishrana mogu podržati zdrav rast, nose rizik od nedostataka ako se ključni nutrijenti ne unose putem suplemenata.
„Naši nalazi ukazuju na to da je uravnotežen pristup ključan, pri čemu porodice treba da posvete posebnu pažnju određenim nutrijentima – posebno vitaminu B12, kalcijumu, jodu, gvožđu i cinku – kako bi obezbedile da njihova deca dobiju sve što im je potrebno za napredovanje“, poručuju naučnici.
Detaljni rezultati istraživanja
Za svoju studiju, objavljenu u časopisu „Critical Reviews in Food Science“ and „Nutrition“, istraživači su ispitali podatke iz 59 studija sprovedenih u 18 zemalja, koje su obuhvatile 48.000 dece i adolescenata.
Upoređeno je 7.280 vegetarijanaca, 1.289 vegana i 40.059 onih koji jedu sve. Rezultati su pokazali da su vegetarijanci u proseku bili 0,69 kilograma lakši i 1,19 centimetara niži od onih koji jedu sve, dok su vegani bili 1,17 kilograma lakši i čak 3,64 centimetara niži.
U poređenju sa onima koji jedu sve, vegetarijanci su imali nižu masnu masu, manji sadržaj minerala u kostima i niži ITM. Vegani su takođe zabeležili niži rast i niži ITM.
„Obe grupe imale su značajno niži ITM, odražavajući vitkiji profil rasta, što je u skladu sa prethodnim nalazima“, navodi tim.
Kardiovaskularno zdravlje i unos nutrijenata
Uprkos razlikama u rastu, biljna ishrana pokazala je i neke prednosti. Deca vegani i vegetarijanci imala su bolje kardiovaskularno zdravlje, sa nižim nivoima ukupnog i LDL holesterola, poznatog kao „loš“ holesterol.
Analiza je takođe pokazala da su vegetarijanska deca unosila više vlakana, gvožđa, folata, vitamina C i magnezijuma, ali manje energije, proteina, masti, vitamina B12 i cinka.
„Vegani su pokazali slične obrasce, sa posebno niskim unosom kalcijuma“, ističu naučnici.
Zbog toga istraživači podstiču roditelje na „informisan pristup“ i savetuju im da istraže dostupne dodatke ishrani i potraže podršku stručnjaka.
„Naša analiza trenutnih dokaza sugeriše da dobro planirane i adekvatno dopunjene vegetarijanske i veganske dijete mogu zadovoljiti prehrambene potrebe i podržati zdrav rast kod dece“, zaključila je koautorka studije, profesorka Monika Dinu sa Univerziteta u Firenci.
Ishrana i uticaj na planetu
Popularnost vegetarijanske ishrane porasla je u poslednjoj deceniji zbog etičkih, ekoloških i zdravstvenih razloga. Ipak, ona predstavlja i prehrambene izazove koji zahtevaju pažljivo planiranje.
S druge strane, ishrana bogata mesom ne ugrožava samo zdravlje pojedinca, povezujući se sa povećanim rizikom od srčanih bolesti i kancera debelog creva, već i zdravlje planete.
Stočarstvo velikih razmera uništava staništa i stvara gasove staklene bašte, doprinoseći globalnom zagrevanju. Klimatski naučnici zbog toga redovno ukazuju na zamenu mesa biljnim opcijama kako bi se smanjio negativan uticaj na životnu sredinu.
