Globalna ekonomija ponovo je suočena sa rizikom da bude izbačena iz ravnoteže – ovog puta zbog sukoba na Bliskom istoku.
Jedna riječ, Ormuz – tjesnac u Persijskom zalivu, dugačak svega 33 kilometara, kroz koji je do 28. februara prolazila petina ukupne svjetske proizvodnje nafte i gasa, promijenila je gotovo svaku brojku u Izvještaju o globalnim ekonomskim perspektivama, najvažnijem dokumentu koji dva puta godišnje objavljuje Međunarodni monetarni fond (MMF).
Prema prognozi Fonda, rast globalne privrede iznosiće 3,1 odsto u 2026. godini i 3,2 odsto u 2027. godini. Time je procjena rasta za ovu godinu smanjena za 0,2 procentna poena u odnosu na prognozu iz januara, dok je očekivani rast za sledeću, 2027. ostao nepromijenjen. Rast globalne privrede predstavlja usporavanje u odnosu na nedavni tempo od oko 3,4 odsto, što je bio prosjek za 2024. i 2025. godinu.
I dok MMF očekuje smanjenje stope globalnog rasta, globalna ukupna inflacija će porasti na 4,4 odsto u 2026. godini, a zatim opasti na 3,7 odsto u 2027. godini.
Dva pesimističnija scenarija
Međutim, imajući u vidu promjenljivu prirodu situacije, analitičari MMF-a napravili su i dopunu svoje osnovne prognoze sa dva pesimističnija scenarija, što obično nije slučaj. U njima se računa da sukob u Persijskom zalivu traje duže ili se proširuje.
„Vjerovatnoća ostvarivanja ovih scenarija raste kako se neprijateljstva i povezani poremećaji nastavljaju“, navodi se u izveštaju koji je danas objavljen.
U nepovoljnom scenariju, uz veće i dugotrajnije povećanje cijena energije, globalni rast bi dodatno usporio na 2,5 odsto u 2026. godini, dok bi inflacija dostigla 5,4 odsto.
U još nepovoljnijem scenariju, u kojem dolazi do većih oštećenja energetske infrastrukture u regionu Persijskog zaliva, negativan uticaj na globalnu privredu bio bi još veći – globalni rast bi pao na svega dva odsto u 2026. godini, dok bi ukupna inflacija premašila 6 odsto do 2027. godine.
