Inkluzivna predstava „Fleka“, po motivima teksta Aleksandre Vujisić, u režiji Branke Otašević, premijerno je izvedena sinoć na Sceni Studio Crnogorskog narodnog pozorišta. Time je otvoren prostor za snažnije promišljanje inkluzije i napravljen još jedan važan korak ka vidljivijem i ravnopravnijem učešću različitosti u umjetnosti.

„Fleka“ je savremena pozorišna priča koja kroz upečatljiv vizuelni izraz, pokret i muziku problematizuje teme različitosti, pripadanja i vršnjačkog pritiska. U fokusu radnje je djevojčica suočena s etiketiranjem i isključivanjem, dok zajednica koja je okružuje postaje refleksija naših kolektivnih stavova i predrasuda. Predstava ne nameće zaključke, već podstiče publiku na lično preispitivanje i razvijanje empatije.

Poseban kvalitet projekta ogleda se u autentičnoj inkluzivnoj postavci – u predstavi igraju slabovide djevojčice Sofija Ivanović i Katarina Cerović, zajedno sa profesionalnim glumcima Jelenom Minić, Brankom Otašević, Aleksandrom Radulovićem i učenikom Nikolom Jovićevićem, čime iskustvo različitosti postaje integralni dio umjetničkog izraza.

Glumica i rediteljka predstave Branka Otašević je zahvalila autorskom timu i svim glumcima, a posebno nacionalnom teatru na ukazanom povjerenju i časti.

„Svi mi nosimo svoje fleke. Neke bole, neke mole, neke sijaju. Problem našeg društva je to što se one fleke i invaliditet koje nosimo iznutra ne vide i onda dajemo sebi za pravo da kao društvo uperimo prstom u one čiji se invaliditet vidi. U ovoj predstavi jedino sunce i jedina ispravna karika su zapravo oni ljudi čiji se invaliditet vidi. Ova predstava treba da nas zamisli i zapita – ko je fleka ovog društva? Ko su ranjive grupe? Kako to nasilnici djeluju na one koji su slabiji od njih i zašto se nasilnik na takve okomi. Predstava koja se bavi isključivo istinom. Zbog toga se i ja bavim režijom. Ovo nije režija, ovo je samo slaganje slika iz života koje su nažalost još gore. Mislim da nijesmo svjesni gdje živimo, ko nas okružuje i ne čujemo te fleke, ne čujemo vapaje ljudi zato što ne znamo šta nose tišine i šta se dešava u tim kockama“, kazala je Otašević.

Slabovida djevojčica Sofija Ivanović je istakla da je rad na ovoj predstavi za nju bio dragocjeno iskustvo.

„Kroz ovaj proces sam na bolji način mogla da osjetim šta sve podrazumijeva glumački poziv, koliko je u jednu predstavu potrebno uložiti emocija, truda, koncentracije i koliko je zapravo potrebno slušati svaki postupak – bio to pokret, riječ ili nešto drugo. Sudeći po reakcijama publike, mogu reći da sam zaista zadovoljna. Lično smatram da je značaj ove predstave za društvo neprocjenjiv. Ovo je vapaj svih ranjivih kategorija za pomoći od strane sistema koji konstantno ignoriše mnoge probleme. Stvari se guraju pod tepih i pri tom zataškavanju i skrivanju realnih stvari u društvu,  umjetnost je tu da oplemeni i podsjeti ljude na ono što bi trebalo da bude njihov zadatak“, zaključila je Ivanović.

Za učenika Nikolu Jovićevića ova predstava je novo i veliko iskustvo.

„Smatram da ima veliki značaj, ne samo za mene, već i za društvo u cjelini. Ona šalje veliku poruku, jer pokazuje pravu istinu o društvu. Što se tiče rada na predstavi, veliko mi je zadovoljstvo dijeliti scenu sa glumcima CNP-a od kojih sam mnogo naučio. Meni je bilo jako teško ući u lik, jer je taj dječak fleka ovog društva, ali uz Brankinu pomoć i pomoć svih ostalih sam u tome uspio“, kazao je Jovićević.

Autorski tim čine kompozitorka Irena Popović-Dragović, autorka scenskog pokreta Julija Milačić Petrović-Njegoš, video umjetnik Matej Kreže i izvršna producentkinja Klara Radonjić. U video segmentima učestvuju učenici Lora Vukčević, Maksim Vešković, Simeun Barašin i Relja Marković.

Predstava je nastala u produkciji organizacije Modesty MK, uz podršku Crnogorskog narodnog pozorišta.

Publika se o aktivnostima CNP-a može informisati putem veb-sajta www.cnp.me, na biletarnici, društvenim mrežama Facebook i Instagram, as well as Viber kanalu.