„Nismo nikakav savez, da li možemo biti ili ne možemo, to ćemo da vidimo. Pokušavamo da razgovaramo sa Ministarstvom. Ministarstvo je raspoloženo da nam pomaže“, kazao nam je Vasilije Bato Rogošić iz Udruženja folklornih ansambala Crne Gore.
Osim statusa, problem predstavljaju i osnovni uslovi za rad. Ipak, bez folklora gotovo da nema važnijih događaja u državi.
„Mi kad god nešto treba u Republici, u opštini, pa i u mjesnoj zajednici da se desi, mi smo tu pozvani. Jer ništa se ne može desiti bez učešća foklora. ništa ne može bez narodne nošnje naroda i narodnosti koji žive u Crnoj Gori, ali kad dođe da se nešto folkloru da, folklora nema nigdje“, pojasnio je Rogošić.
Veliki izazov je i očuvanje autentičnih narodnih nošnji. Za njihov rad, kažu, nijesu potrebna velika sredstva, ali je sistemska podrška neophodna.
„Ako bi se na godišnjem nivou oko pedesetak hiljada odvajalo za sve nas ansamble, mi bi bili zadovoljni. Svi da dobijemo pomalo, odnosno da se kupi ili jedna nošnja ili da se nabavi jedan orkestar i tako… Mi kad idemo na turneje moramo da plaćamo i muziku, moramo da plaćamo sve, a što je najgore naši članovi moraju da plate i prevoz i smještaj“ naglasio je Rogošić.
Jedna od inicijativa je i pokretanje studijskih programa iz etnomuzikologije i etnokoreologije, kako bi se dodatno unaprijedilo stručno obrazovanje u ovoj oblasti i očuvala crnogorska tradicija.
