On je naglasio da u Crnoj Gori i dalje preovlađuju podjele, ali da one same po sebi nisu nužno loše — štetne postaju kada se njima manipuliše u političke svrhe:
„Podjele su u redu, to je normalno u svakom društvu. Problem je kada se od njih živi i kada ih političke elite koriste za sopstveni interes“, dodaje.
Papić se osvrnuo i na političku kulturu u zemlji.
„Mi se ne ponašamo kao birači, već kao navijači. Ako me političar vara, ja i dalje navijam za njega. To nije građansko ponašanje“, istakao je.
Prema njegovim rečima, Crna Gora danas više izgleda kao plijen interesnih grupacija nego kao ostvarenje ideala za koje su se mnogi borili devedesetih godina.
„Ova i ovakva Crna Gora je daleko od one za koju smo se borili. Interesne grupacije su je prebrodile“, rekao je Pepić.
Dodao je i da mnogi u Crnoj Gori na državu gledaju kao na imovinu, a ne kao na domovinu, i da je to ključni uzrok političke i institucionalne stagnacije.
Zdravko Gavrilović je istakao da se nezavisnost svela na deklarativni nivo.
„Imamo zastavu i himnu, ali suštinski nemamo ništa od nezavisnosti. Naprotiv – danas smo zavisniji od spoljnog faktora nego ikada ranije. Ostali smo na tranzicionom pultu – ni na nebu, ni na zemlji“, kazao je Gavrilović
Prema njegovim riječima, Crna Gora tapka u mjestu jer nedostaje dugoročna državna strategija-
„Naša državna politika je „ad – hok“. Nemamo ozbiljnu agendu ni u unutrašnjoj, ni u spoljnoj politici. Zbog toga građani žive u trajnim podjelama i navijačkoj atmosferi, dok političari izbjegavaju odgovornost“.
Gavrilović je istakao problem sistemski zarobljenih institucija.
„Sudstvo, tužilaštvo, pa i policija su godinama uništavani. Očekujemo od tih istih ljudi da sada budu profesionalci – to je zabluda. Čak i na lokalnom nivou, sistem je u krizi“, dodaje.
Govoreći o ekonomiji, rekao je da je Crna Gora zemlja bez održivog modela razvoja.
„Naša ekonomija je statistička greška. Zavisi od turizma koji traje 45 dana godišnje. Mi nemamo plan, ni industriju. Moramo da se uozbiljimo, da zapošljavamo ljude i da se okrenemo radu, a ne politici“, navodi Gavrilović.
On smatra da je 21. maj dan koji bi trebalo da okuplja sve građane, bez obzira na to kako su glasali 2006. godine.
„Rezultat referenduma je činjenica. Neko ga smatra pobjedom, neko porazom, neko falsifikatom – ali vrijeme je da prihvatimo realnost i da idemo dalje. Moramo sjesti, razgovarati i graditi budućnost zajedno“, zaključuje Gavrilović.
Opširnije na linku:
