“Ja mislim da taj budžet treba iz godine u godinu da raste, pogotovo, trebao je da raste u ovom periodu našeg pristupanja“, osijenio je vinar Ljubiša Krgović.
Krgović ističe da bi primarna proizvodnja svakako trebala da bude mnogo više zastupljena, pogotovu u vinskom sektoru.
“Ne znam da li će biti podrške za podizanje novih vinograda, novih zasada, ja mislim da bi taj segment trebao da bude značajno veći“, kazao je Krgović.
Naglašava da je više obećanja nego sredstava za ulaganje, iako se poljoprivreda smatra drugom strateškom razvojnom granom Crne Gore.
“I ta podrška koju dobijamo iz agrobudžeta, odnosno dobijamo preko IPARD fondova, kako koja godina, procedure traju sve duže. Procedure su sve duže, sve komplikovanije, pogotovo manjim poljoprivrednicima. Njima je jako teško, manjim poljoprivrednim proizvođačima da ispune te procedure, a vi, ako vam procedura traje godinu i po i dvije, ta podrška, pogotovo u zadnje nekolike godine kada smo svjedoci značajne inflacije, znači, ako vi aplicirate za neki projekat, vi morate da aplicirate sa cijenama koje su u tom momentu, da vam se projekat odobri, dok krenete u realizaciju ta podrška se svede na polovinu“, naveo je krgović.
Za poljoprivrednika Slavka Vukanovića koji ima farmu koza u Rogamima iznenađenje je to što je agrobudžet ostao na nivou prošle godine.
“Ja sam očekivao makar rast od jedno dvadesetak odsto, nominalni rast“, kazao je Vukanović.
Ističe da bi to bi zapravo tek bilo da pokrije rast cijena troškova, znači ulaza u poljoprivredu.
“Ne znam kako će se proći u ovoj godini, bez pomoći države“, kazao je Vukanović.
Ocijenio je da se bez te pomoći ne može opstati, da ne može da opstati ozbiljna poljoprivredna proizodnja.
“U ovoj situaciji u kojoj je izuzetno veiki rast cijena poljorivrednih mašina, stočne hrane, goriva, pitanje je da li će subvencije ove godine uspjeti da nadoknade te gubitke koje ćemo imati“, kazao je Vukanović.
Naglašava da trgovci nepotrebno podižu cijene pravdajući to poskupljenjem energenata.
“Cijena nafte u ukupnom trošku kilograma sira je do 10 odsto. Znači, ne možemo mi sad kilogram sira da poskupljujemo 20-30 odsto zbog skoka nafte. Mislim da tu treba malo više da država reguliše. Regulacija ponekad mora da bude i strogoća“, kazao je Vukanović.
Iz budžeta Crne Gore za poljoprivredu u ovoj godini izdvojeno je 36 miliona eura, 19 miliona iz sredstava Evropske unije, kao i po 11 miliona eura iz donacija i kreditnih sredstava.
