„Ne mislim da imamo aktivno vojno bombardovanje, granatiranje ili bilo šta slično. Trenutno pokušavamo da posredujemo u mirovnom procesu”, rekao je Džonson, prenose američki mediji. Na pitanje o roku od 60 dana, tokom kojeg predsjednik SAD može da sprovodi vojnu akciju bez formalne saglasnosti Kongresa, Džonson je kratko odgovorio: „Nismo u ratu.”
Rojters je objavio da je jedan visoki američki zvaničnik naveo da su neprijateljstva prekinuta poslije primirja koje je na snazi od početka aprila, dok demokrate osporavaju takvo tumačenje Zakona o ratnim ovlašćenjima.
Istovremeno, „Aksios” je objavio da je Centralna komanda SAD pripremila plan za moguće kratke i snažne udare na iransku teritoriju, ukoliko Vašington proceni da je potrebno dodatno pritisnuti Teheran. Prema tim navodima, jedna od opcija podrazumijeva udare na infrastrukturne ciljeve, dok Tramp za sada kao glavni instrument pritiska koristi pomorsku blokadu i nastojanje da Iran vrati za pregovarački sto.
U Vašingtonu se, međutim, istovremeno šalju dvije poruke: da SAD ne žele da govore o formalnom ratu, ali i da vojna opcija ostaje na stolu ako diplomatski pritisak ne donese rezultat. Ta dvosmislenost otvara prostor za novi sukob između Bijele kuće i Kongresa oko pitanja ko u američkom sistemu zaista ima posljednju riječ kada je riječ o nastavku vojnih operacija.
