Takođe je istakao da je poslovna politika EPCG-a „Proizvodi gdje trošiš“ pobjednik zelene tranzicije u Evropi.
Upitan do kada će cijena struje u Crnoj Gori ostati nepromijenjena, Đukanović je kazao da to zavisi od više faktora.
„Suština je da mi imamo što više novih izvora električne energije. Vidite, u Americi, na Bliskom istoku, ko ima dovoljno nafte građani imaju jeftin prevoz. Slično je i u energetici. Ako imamo puno izvora električne energije i ako imamo suficite, prirodno je da i naši građani imaju jeftinu cijenu električne energije“, objašnjava Đukanović.
On je kazao da će Crna Gora od 1. januara morati da plaća tzv. „CBAM“ taksu na izvoz električne energije, ali da uredbe i zakoni, kako Crne Gore, tako i zemalja regiona nijesu usklađeni sa tom evropskom praksom.
„EPCG u prva tri mjeseca imala dobit od preko 35 miliona eura, ali da su ta pravila usaglašena, dobit bi bila još veća“, tvrdi Đukanović
On je kazao da ne treba dramatizovati priču oko CBAM-a, naročito ukoliko bi predstavnici EU bili spremni da dio novca koji treba da se odvoji za plaćanje te takse ide u domaći EKO Fond.
„EKO fond bi kasnije finansirao projekte iz oblasti energetike sa prednošću emitera CO2 i tu bi se Elektroprivreda prepoznala “ ističe Đukanović.
Na konstataciju voditelja da je Crna Gora, zbog evropskih taksi, koje su veće od razlika između naše proizvodne i njihove prodajne cijene, ove godine na izvozu električne energije izgubila gotovo 13 miliona eura, Đukanović kaže da to nije krivica EPCG-a, već da su u pitanju zakonske regulative.
„CBAM bi na godišnjem nivou bio trošak od oko 100 miliona eura, ali ukoliko bi sredstva išla u Eko fond, onda bi se finansirali zeleni projekti. Sve drugo ako se ne prihvati, bilo izuzetno opasno za sve elektroprivrede regiona“, upozorio je.
Đukanović ističe da bi CBAM trebalo posmatrati kao razvojnu šansu.
„To što uplatimo – dio će se vratiti za zelene projekte, a i prirodno je da prednost u konkursu za zelene projekte imaju najveći emiteri CO2“, navodi on.
Upitan do kada cijene struje za domaćinstva mogu ostati među najnižima u Evropi, Đukanović kaže da je neophodno ulagati u zelene izvore energije, kao i da taj razvoj treba da prati i razvoj baterijskih sistema.
„Mi smo već u prethodne 3 i po godine napravili oko 150 megavata. To je proizvodnja oko 260 gigavat sati. Do kraja godine očekujemo da ćemo imati proizvodnju iz zelenih izvora oko 400 gigavat sati. To je gotovo polovina proizvodnje Hidroelektrane Perućica“, ističe predsjednik Odbora direktora EPCG.
Đukanović je ubjeđen da Crna Gora do kraja 2027. godine može dostići proizvodnju od 1000 gigavat sati iz zelenih izvora, te da, ukoliko se to dogodi, neće biti potrebe za povećanjem cijene struje.
U prilog tome, on napominje da skoro otvoreni Vjetropark „Gvozd“ ima najveće vjetrogeneratore na kopnu u Evropi.
„Taj projekat se nastavlja sa projektom Vjetropark „Gvozd 2″. Takođe smo na preko 10.000 krovova postavili solarne elektrane. Ovih dana stupila je na snagu direktiva EU, od 29. maja svaki novi objekat će morati da ima krov pripremljen za postavljanje solarne elektrane“, naveo je Đukanović.
On ističe da je za ponos činjenica da Crna Gora već 3 i po godine primjenjuje praksu koju je Evropska unija sada uvela.
„I nije malo za 10.000 potrošača imati solarne elektrane i ta poslovna politika „Proizvodi gdje trošiš“ je pobjednik zelene tranzicije u Evropi i to treba da imponuje svima u Crnoj Gori “ poručio je Đukanović.
Na pitanje da li odnos Sjedinjenih Američkih država prema obnovljivim izvorima energije može uticati na njihovu primjenu i razvoj u Evropi, Đukanović kaže da je Crna Gora izabrala svoj put.
„Crna Gora želi da uđe u Evropsku uniju i u oblasti energetike mora da poštuje pravila koja uspostavlja EU i energetska zajednica i nama je izuzetno drago što smo pogodili stratešku politiku. „Proizvodi gdje trošiš“ danas postaje zvanična politika u oblasti energetike i Evropske unije“, istakao je.
Đukanović navodi da je normalno da SAD, ukoliko imaju mogućnost da lako dođu do gasa i uglja, zastupaju drugačiju energetsku politiku.
On je kazao da sukob na Bliskom istoku najbolje pokazuje kolika je na globalnom planu borba za energente.
Komentari