Crnogorska privreda pokazuje spremnost na inovacije uprkos brojnim izazovima

To je zajednička ocjena sa panela „Da li poslovni ambijent zaista prati  potrebe biznisa“ održanog u okviru druge Addiko SMEevolution konferencije.

Direktorica Sektora za udruženja u PKCG, Slavica Pavlović kazala je da je poslovni ambijent u Crnoj Gori ove godine ocijenjen prosječnom ocjenom 2,49, što je na skoro istom nivou u odnosu na prethodno istraživanja (2,47). i ukazuje na stagnaciju i potrebu za dodatnim unapređenjem efikasnosti sistema, transparentnosti procedura i uslova poslovanja.

“U poređenju sa ranijim godinama, može se uočiti da je dostignut određeni nivo stabilnosti u percepciji ključnih uslova poslovanja, što može biti rezultat smanjenja poremećaja i postepenog konsolidovanja ukupnog ekonomskog i institucionalnog okruženja. Ipak, izostanak snažnijeg rasta ukupne ocjene ukazuje na to da strukturni izazovi koji opterećuju poslovanje i dalje nijesu u dovoljnoj mjeri prevaziđeni. Istovremeno, očekivanja privrednika za naredni period ostaju umjereno optimistična, ali su na nižem nivou u odnosu na prethodno istraživanje, što ukazuje na izraženiji oprez poslovne zajednice i percepciju sporijeg tempa unapređenja poslovnog ambijenta“ , kazala je Pavlović.

Ona je govoreći o pojedinim oblastima istakla da poreski sistem i dalje ostaje među slabije ocijenjenim oblastima, uz skoro identičnu ocjenu kao prethodne godine.

„Oblast javnih nabavki, koja je u prethodnom periodu bilježila kontinuiran rast, u tekućoj godini pokazuje blagu korekciju, ali je i dalje najbolje ocijenjeni segment poslovnog ambijenta. Tržište rada je ocijenjeno jednako kao u prethodnom istraživanju ali izazovi u ovom segmentu i dalje značajno opterećuju poslovanje. Iako je u oblasti infrastrukture zabilježen blagi rast ukupne ocjene, ona i dalje ostaje treća najslabije ocijenjena oblast. Nepromijenjenu ukupnu ocjenu u odnosu na prethodno istraživanje zadržala je oblast administracije, što takođe ukazuje na izostanak suštinskog napretka u ovoj oblasti. Uprkos određenim poboljšanjima Vladavina prava i dalje ostaje na relativno niskom nivou, dok Digitalizacija i digitalna transformacija bilježe najizraženiji pad ukupne ocjene u odnosu na prethodno istraživanje, Ovakvi rezultati upućuju na percepciju poslovne zajednice da dinamika digitalne transformacije ne prati u dovoljnoj mjeri potrebe savremenog poslovanja, pri čemu ovakav nalaz ne mora nužno značiti izostanak napretka, već prije ukazuje na to da se digitalno okruženje razvija brže od tempa prilagođavanja institucija. Iako oblast izvora finansiranja bilježi vidljiv i relativno ujednačen rast ona i dalje ostaje najniže ocijenjena, što potvrđuje da pristup finansiranju i dalje predstavlja jedan od ključnih izazova za poslovanje, posebno za mikro, mala i srednja preduzeća“, zaključila je Pavlović.

Član Izvršnog odbora Unije poslodavaca Crne Gore Dragutin Mitrović ociijenio je sa Crna Gora mora jasnije definisati razvojne prioritete i unaprijediti poslovni ambijent kroz stabilniji regulatorni okvir, dostupnije finansiranje, efikasniji obrazovni sistem i snažniju borbu protiv sive ekonomije.

„Crnogorska privreda u prethodnim decenijama poslovala u uslovima čestih političkih, institucionalnih i ekonomskih promjena, ali da su kompanije, uprkos tome, pokazale značajnu otpornost, elastičnost i sposobnost regeneracije. Ne smijemo zaboraviti da smo u posljednjih 90 godina promijenili praktično četiri državna uređenja, odnosno četiri države. Govorimo o mladom sektoru i o čestim i brzim promjenama političkog i državnog okruženja“, naveo je Mitrović.

Prema njegovim riječima, upravo je u takvim okolnostima crnogorska privreda pokazala sposobnost da se prilagodi i opstane.

Mitrović smatra da je Crna Gora izuzetno zavisan i interaktivan sistem, posebno kada je riječ o uvozu, stranim investicijama, kapitalu, znanju i iskustvu.

„Ako se Crna Gora posmatra kao zatvoren sistem, odnosno kao sistem koji nije interaktivan, poslovni ambijent nikada neće moći da prati potrebe privrede. Zato moramo imati u vidu potrebu za prisustvom stranih investicija, kapitala i znanja“, kazao je Mitrović.

Prema njegovim riječima, problemi na koje privreda danas ukazuje nijesu novi, a slične barijere su prepoznate još kroz ranije reformske procese.

„Sjetićete se da je negdje 2010. ili 2012. godine započet proces koji je imao dramatičan naziv ‘giljotina propisa’. Taj proces je pokrenut upravo iz perspektive ulaska u Evropsku uniju, u periodu nakon velike ekonomske krize koja nas je snažno pogodila“, rekao je Mitrović.

Kako je dodao, tada su institucije počele da razmišljaju o tome kako rasteretiti sistem i privredu, ali su spoljne okolnosti usporile evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.

„Problemi koje danas pokazuju analize nijesu novi. Oni se nastavljaju i produbljuju“, ocijenio je Mitrović.

On je naveo da su još 2013. godine analize ukazivale na ključne barijere u poslovanju, među kojima su bile česte promjene propisa, nedovoljno jasna pravila, izazovi u obrazovnom sistemu, siva ekonomija i dostupnost finansiranja.

„To su faktori koji su i danas prisutni u biznis agendi“, rekao je Mitrović.

Posebno je ukazao na značaj reformskog plana koji Crna Gora treba da dostavi Evropskoj komisiji do 30. juna ove godine, a u okviru kojeg razvojni sektori moraju jasno definisati svoje prioritete.

„Važno je da već sada jasno odredimo prioritete i pokažemo spremnost sistema da odgovori na potrebe privrede i evropskog puta“, poručio je Mitrović.

Savjetnica za mala i srednja preduzeća u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) Vanja Kljajević je rekla da mikro, mala i srednja preduzeća predstavljaju kičmu crnogorske ekonomije, ali su istovremeno i sektor koji najbrže i najdirektnije osjeti sve strukturne slabosti sistema. 

„Svi znamo da je to sektor koji predstavlja kičmu ekonomije, ali ujedno i sektor koji najbrže i najdirektnije osjeti sve strukturne slabosti sistema. To je nešto što i mi vidimo kroz svakodnevnu saradnju sa ovim sektorom“, navela je Kljajević.

Govoreći o pozitivnim aspektima poslovnog ambijenta u Crnoj Gori, Kljajević je ocijenila da je bankarski sektor već dugi niz godina visoko likvidan, dobro digitalizovan i veoma otporan na stres, što predstavlja značajnu prednost.

Kljajević je ukazala i na rastuću otvorenost malih i srednjih preduzetnika da investiraju i ulažu u unapređenje svojih biznisa, posebno u oblasti digitalizacije i zelene transformacije poslovanja.

„Sve više primjećujemo da su crnogorske kompanije spremne da inoviraju i da se okreću ka inostranim tržištima, odnosno da izlaze iz okvira lokalnog tržišta. To je veoma ohrabrujući signal“, istakla je Kljajević.

Među ključnim izazovima za razvoj malih i srednjih preduzeća izdvojila je produktivnost i skalu poslovanja, navodeći da veliki broj firmi u Crnoj Gori ostaje mali, usmjeren na lokalno tržište i sa ograničenim kapacitetima za rast.

Prema njenim riječima, ti izazovi se najčešće ogledaju u pristupu znanju, pristupu finansijama i dostupnosti kvalifikovane radne snage, koja je često jedan od ograničavajućih faktora za dalji rast preduzeća.

„Drugi izazov je poslovno okruženje, odnosno predvidljivost, administrativno opterećenje i efikasnost određenih procesa kada je riječ o upravi i državnoj administraciji. Takođe, neformalna ekonomija predstavlja jedan od ključnih problema, kako za privredu, tako i za državu“, kazala je Kljajević.

Ona je ukazala da, iako je bankarski sektor visoko likvidan, mala i srednja preduzeća i dalje nailaze na prepreke kada žele da pristupe finansiranju, naročito u dijelu kolaterala, kreditne istorije i finansijskih izvještaja.

Kljajević je ocijenila da su ti izazovi posebno izraženi kod mladih preduzetnika i žena.

„Upravo tu dolazimo do uloge EBRD-a u sektoru malih i srednjih preduzeća. Mi nastojimo da putem posebno dizajniranih kreditnih linija, koje uključuju i donatorska sredstva, umanjimo trošak finansiranja. Kroz određene mehanizme podjele rizika omogućavamo da mala i srednja preduzeća u većem broju mogu pristupiti finansiranju“, rekla je Kljajević.

Ona je naglasila da finansijska podrška sama po sebi nije dovoljna, već da je preduzećima potrebno i znanje, zbog čega EBRD nastoji da ih podrži i kroz konsultantske usluge u oblastima strategije, finansija, digitalizacije i drugih segmenata poslovanja.

„Kada govorimo o pristupu finansiranju, moramo govoriti o širem ekosistemu. Za uspješno finansiranje potrebni su savjetodavna podrška, garantne šeme, podsticajne mjere i kreditne linije, ali i razvoj tržišta kapitala, koje je u Crnoj Gori još uvijek nedovoljno iskorišćeno“, poručila je Kljajević.

Vlasnica i izvršna direktorica kompanije „Osmi red“, Angelina Vuković, poručila je da Crna Gora ima dovoljno znanja, snage i domaćeg potencijala za investiranje, ali da je neophodno dodatno ubrzati administrativne procedure i omogućiti preduzećima da posluju efikasnije, uz manje gubitka vremena i energije.

Ona je, govoreći iz perspektive preduzeća koje postoji 32 godine i zapošljava 54 radnika, kazala da se tokom poslovanja susretala sa svim izazovima o kojima su govorili i ostali učesnici.

„Za početak vam je potrebna ideja. Crna Gora ima mnogo pametnih i sposobnih ljudi. Ima i porodice koje žele da podrže svoje članove i to je neupitno. Mislim da se prečesto oslanjamo na potrebu da investicije dolaze sa strane, a smatram da i mi sami posjedujemo mogućnost da investiramo“, rekla je Vuković.

Ona je istakla da je, pored ideje i podrške porodice, za razvoj biznisa ključna i finansijska podrška, ukazujući na značaj saradnje sa bankarskim sektorom.

„Imate ideju, imate san, ali osim podrške porodice, potrebna je i finansijska podrška“, navela je Vuković.

Govoreći o ulozi administracije, ocijenila je da i lokalna samouprava i državna administracija moraju biti snažnija podrška privredi.

„U tom dijelu zaista mora i može bolje, iako se vide pomaci i određeno ubrzanje“, kazala je Vuković.

Ona je ukazala da su administrativne barijere i dalje svakodnevni izazov za privrednike, naročito u situacijama kada se, uprkos digitalizaciji, dokumentacija i dalje mora dostavljati fizički.

„Imamo digitalizaciju u firmi, ali i dalje, kada treba priključak za struju ili odlazak na šalter, morate da nosite dokumentaciju. Sve to mora da se unaprijedi i omogući iz kancelarije, kako ne bismo gubili vrijeme. Vrijeme je, uz novac, najveći resurs“, poručila je Vuković.

Prema njenim riječima, domaća preduzeća stvaraju dohodak, redovno plaćaju poreze i reinvestiraju profit u Crnoj Gori, zbog čega bi trebalo snažnije uključiti mala i srednja preduzeća u kreiranje investicionog ambijenta.

„Taj dohodak ne ide van zemlje ostaje ovdje za isplatu zarada zaposlenih, ali i kroz profit koji reinvestiramo. Zato nekada ne razumijem stalnu potrebu da pozivamo investitore sa strane, jer u Crnoj Gori, koliko god da je mala, imamo i snagu i znanje“, kazala je Vuković.

Ona je poručila da malim i srednjim preduzećima treba omogućiti da brže realizuju investicione ideje, posebno kada je riječ o proizvodnji i razvoju poslovanja.

„Upravo tu nedostaje poziv malim i srednjim preduzećima da se uključe u kreiranje investicionog ambijenta i da oni sami investiraju. Mi nekada uzmičemo upravo zato što ne možemo brzo da prođemo kroz administraciju“, rekla je Vuković.

Vuković je zaključila da se procedure za dobijanje potvrda i dozvola moraju ubrzati, jer su administrativne barijere jedna od ključnih prepreka za razvoj domaćeg biznisa.

„Mi lokalnu i državnu administraciju finansiramo i administracija ne smije zaboraviti da su oni naši, a ne mi njihovi“, poručila je Vuković.