Pljevljaci su u „Bemaks areni“ ušli u meč hrabro, bez kompleksa i sa jasnom idejom da finalu daju ritam koji njima odgovara. Rudar je nekoliko puta imao tri gola prednosti, najviše na krilima raspoloženog Filipa Gazdića, a posljednji put u 18. minutu, kada je vodio 11:8.
Djelovalo je tada da Lovćen mora da traži drugačiju energiju, jer je Rudar imao i rezultat i samopouzdanje. Cetinjani su je pronašli kroz čvršću odbranu, bolji protok lopte i strpljiviji napad, pa je uslijedio preokret. Lovćen je serijom okrenuo na 13:12, a zatim preko Đorđa Peruničića održavao gol prednosti do odmora.
Taj period bio je i prelomni za psihologiju finala. Rudar je pokazao da može da parira favoritu, ali Lovćen je pokazao ono što odlikuje ekipe naviknute na trofeje: sposobnost da lošiji uvod ne pretvore u nervozu, već u razlog za još jači odgovor.
U nastavku je Lovćen kontrolisao najvažnije trenutke utakmice i polako povećavao prednost.
Kako je meč odmicao kraju, tako je razlika koketirala da bude i dvocifrena, Cetinjani su u pokazali zašto su favoriti bili u ovom duelu i ni jednom nisu dozvolili protivniku da se ozbiljnije približi.
Ekipa sa Cetinja tako je stigla do 14. trofeja u Kupu Crne Gore i nastavila dominaciju u domaćem rukometu, dok je Rudar, i pored poraza, odigrao finale koje potvrđuje da njegova sezona nije slučajno završena borbom za pehar.
Vladimir Stanković je za Lovćen dao sedam golova, Đorđe Peruničić pet, Bogdan Petričević četiri.
Kod Rudara odličan meč Filipa Gazdića sa sedam golova, toliko je dao i Ognjen Pejaković.
