„Od mogućnosti za institucionalnu reformu – pominje se i reforma kroz pristupni ugovor, kakav bi Crna Gora trebalo da dobije. Upravo taj crnogorski primjer postaje test za EU. Svi su znatiželjni da vide kako će izgledati taj pristupni ugovor s Crnom Gorom o čemu je već usvojena odluka o osnivanju radne grupe koja će početi izradu tog nacrta. Crna Gora ne bi bila nikakav problem za EU niti u finansijskom ni institucionalnom smislu jer ona je dovoljno mala i ne bi uticala uopšte na EU. Ali argument koji se koristi u slučaju Crne Gore, a to je veličina države, može biti kontraargument protiv Ukrajine, koja je prevelika da bi EU primila tu zemlju“, rekao je Palokaj.
Tijana Arih iz ljubljanskog Centra za političko istraživanje, međutim, ističe da Crna Gora ne ulazi u istu Evropsku uniju u koju je ušla i Slovenija prije 22 godine.
„Crna Gora će imati zaštitne mehanizme, ali manje i slabije nego što je imala Slovenija, ali opet neće imati i istu pregovaračku slobodu koju je imala Slovenija. Prelazni periodi obično traju 3 do 7 godina što znači da se promjene ne dešavaju preko noći. Danas zaštitni mehanizmi mnogo više štite EU kroz nadzor i mogućnost reagovanja ako država nazaduje, ali za građane i svakodnevni život to znači da ide postepeno pridruživanje, a ne da se sprovodi preko noći“, kazala je Arih.
Zato, kako navodi, suštinsko pitanje nije u kojoj mjeri će ti mehanizmi da nas ograničavaju, već nešto drugo.
„Kako ćemo zapravo iskoristiti taj period prilagođavanja da ojačamo svoj sistem i ekonomiju. Treba ojačati institucije i što je posebno važno maksimalno iskoristiti evropske fondove, to su sredstva koja prije pristupa nijesu bila dostupna u toj mjeri, a koja su ključna za razvoj poljoprivrede, infrastrukture i cijele ekonomije države“. rekla je Arih.
A ulazak Crne Gore bio bi podsticaj i za sve ostale zemlje regiona, smatra politički konsultant Vladimir Dobrosavljević
„Evropska unija u odnosu prema Crnoj Gori i prema svim ostalim zemljama ovog regiona pokazuje da proces proširenja nije više u stagnaciji, nego da je ponovo na neki način otvoren, i da zemlje ovog prostora itekako imaju perspektivu i kapacitete za integraciju unutar Evropske unije, što će, između ostalog, dakle pored ovih svih ekonomskih preduslova o kojima pričamo, donijeti po meni i do velike stabilnosti prije svega u regionu. I to na onom planu koji je negdje bio najproblematičniji, a to su međuetnički ili međuidentitetski odnosi“. podvukao je Dobrosavljević.
Ipak, proširenja nije bilo već 13 godina i svi iščekuju objavljivanje izvještaja Evropske komisije koji bi poslužio kao baza za dalje pregovore o unutrašnjim reformama Unije uoči proširenja.
