Evo zašto….
Prije dvije nedjelje intervjuisao sam Belana uoči najnovije Rockstrikcije, a Belan je za Gradski tada najavio “Noć za pamćenje“. I bila je takva.
Još od prvih taktova “Vino noći“, kojom je otvoren koncert Belana i Fiumensa, i vanserijske ritam sekcije koja je “rokala“ iz svih “oružja“ bilo je jasno da će momci dati sve od sebe. Nije bilo kalkulisanja i noć je bila magična.
Vratih se u djetinjstvo. Ređale su se hitovi nekadašnjih Belanovih Đavola: “Pričaj mi o ljubavi“, “Dani ljubavi“, njihov prvi veliki hit “Điri, Điri“. Pošteno, naiskrenije sam se ispjevao a glas mi je “pukao“ već na “Dani ljubavi“. Nije lako pjevati pjesme Đavola, uopšte.
Naravno, između hitova Đavola išao je i miks što Belanovih solo, što pjesama iz vremena rada sa Fiumensima: “Dotakni me usnama“, “Sunčan dan“, “Rijeka snova“ itd., a čuli smo i pjesmu koja je bila Belanov hit duet sa Dinom Dvornikom “Ella E“.
Pomenuh ranije ritam sekciju, a što se tiče iste, poseban ritam, “boju“ sjajnom nastupu Fiumensa dao je saksofonista Marin. Iz njegovog saksa nije izlazila muzika, nego čista emocija, energija. Prototip kakav saksofonista i treba da bude.
Malo je reći koliko je publika, uključujući naravno i mene, uživala sinoć. Ostalo mi je samo da konstatujem: Neno Belan i Fiumensi, kapa dolje za nastup, moj naklon!
Nakon Fiumensa nastupila je podgorička fank atrakcija “Rotko Stjuart“. Zašto kažem atrakcija? Zato što je do pojave Rotka fank, ili, nešto što makar aludira na isti bila teška “ilegala“ u Podgorici, i praktično nepoznato, neinteresantno u širim krugovima.
Bilo je vidno sinoć kako Rotko ima solidnu fan bazu u publici, skoro konstantna su bila skandiranja “Rotko, Rotko“, poruke, bilo je i podignutih transparenata a da ne pominjem povremeno “horsko“ pjevanje. Atmosfera, ritam i energija povremeno je “vukla“ na Jamiroquai, što mi je bilo simpatično.
Poseban detalj na drugom po redu nastupu Rotka Stjuarta na Rockstrikciji (prvi je bio na šestoj) bilo je prisustvo djece, klinaca koji jedva ako su krenuli u školu. Na moje zaprepašćenje, ti klinci pjevali su djelove Rotkovih pjesama na engleskom – sinhronizovano, bez greške i pomislih kako neki roditelji, definitivno, rade ne dobar nego odličan posao.
Nažalost, nakon nastupa Rotka Stjuarta morao sam zbog ranog ustajanja ujutru da odem sa Rockstrikcije i nijesam ispratio nastupe “Koikoi“ i Jonathana“, zbog čega mi je jako žao.
Vidimo se večeras na drugoj noći devete Rockstrikcije. Rock On!!!
Piše: Dragan Leković
