U susret ljetnjoj turističkoj sezoni, Kostić kaže da se još ne može sa sigurnošću utvrditi šta će rat na Bliskom istoku donijeti, ali i da Crna Gora treba da se odmakne od masovnog i okrene ciljanom turizmu sa jasno targetiranim tržištima.
Brojni su faktori koji će uticati na ljetnju sezonu, kaže Kostić, navodeći moguće nestašice goriva na pumpama, ali i za avio kompanije, što se može odraziti na dolazak gostiju. Zato je, poručuje, kao i kod poljoprivrede, neophodan strateški pristup sa jasno definisanim ciljevima.
Crna Gora je, tokom prošle godine, uvezla 842 miliona eura hrane, odnosno 70 miliona više nego 2024. godine.
„Ukoliko država ne počne strateški da rješava taj problem, ekonomija će više biti na stranputci“, istakao je Kostić.
Prosječan stanovnik Crne Gore dnevno potroši četiri eura za uvoznu hranu. Kostić ističe da ako se uzme u obzir da Crna Gora gotovo sve uvozi, onda nema govora o produktivnosti i njenoj konkurentnosti na regionalnom i drugim tržištima.
„Imati tako visok uvoz, odnosno biti toliko uvozno zavistan, generiše mnogo problema u CG ekonomiji i dovodi do velike potrebe za zaduživanjem. Kada imate visok trgovinski deficit imate i deficit blizanca – budžetski deficit“, istakao je Kostić.
Ukoliko se, naglašava, država na strateškom nivou ne počne baviti tim višedecenijskim problemom, Crna Gora će sve više biti na ekonomskoj stranputici.
„Jer na kraju, postoje ograničeni krediti i najveća posljedica je usporen rast i razvoj, a to se preliva preko standarda građana koji ne da žive bolje, nego stagniraju i žive gore“, kazao je Kostić.
Dok proivođači hrane u Crnoj Gori poručuju da je agrobudžet više socijalni, nego razvojni – Kostić smatra da bi njegovo bolje planiranje i povećanje domaće proizvodnje dovelo do smanjenja uvoza, ali i povećanja indirektnog izvoza.
„Poljoprivreda bi morala da bude predmet strateške pažnje, ali nažalost to se ne dešava i to vidimo kroz nivo opredijeljenosti agrobudžeta za ovu ali i sve prethodne godine“, naveo je Kostić.
