„Smatram da su građani Zete u aspolutno u pravu kada štite svoju teritoriju od svih projekata za koje oni moraju da se pitaju i kažu može ili ne može“, kazala je Raičević.
Istakla je da su 14. decembra građani Zete rekli svoje na referendumu.
„Rekli su jasno da ne može. Da je 98 odsto ljudi koji su izašli tog dana na referendum glasalo protiv. To je njihova volja, njihova teritorija i logično je da ih Podgorica pita. Ko je branio Glavnom gradu, mnogo prije referenduma i šatora, da izađu sa ponudama“, kazala je Raičević.
Naglasila je da su u pitanju ekološki standard i zdravlje građana.
„U pitanju su podaci da je toliko ljudi oboljelo od malignih oboljenja u Zeti, u okolini KAP-a i bazena crvenog mulja“, kazala je Raičević.
Zečević je istakao da je on lično za izgradnju Postrojenja ze prečišćavanje otpadnih voda.
„Mislim da je to postrojenje potrebno Podgorici. Mi po poglavlju 27 koje smo otvorili, moramo da izgradimo još tridesetak takvih postrojenja po cijeloj Crnoj Gori“, kazao je Zečević.
Smatra da je trebalo pažljivije ući u pregovore sa građanima Botuna.
„Građani Botuna su velike žrtve razvoja jugoslovenske aluminijske industrije. Bazen crvenog mulja stoji tu 50 godina. Država nije apsolutno ništa uradila da sanira to. Srećom, pojavila se inicjativa Glavnog grada da se to konačno sanira“, kazao je Zečević.
Istakao je da građani Botuna nemaju povjerenja u državni aparat.
„Ako im to neko nije završio 40 godina, zašto bi sada. Trebali su da dobiju neke vrste dodatnih garancija, čak i od Evropske unije“, kazao je Zečević.
Smatra da su Vlada i Glavni grad loše iskomunicirali sa građanima Botuna.
Radosavović je istakao da je stekao utisak da postrojenje ne predstavlja toliki ekolški problem.
„Ali imamo dio oko crvenog mulja i zabrinutost Botunjana koja je opravdana. Da sam Botunjanin, bio bih sa njima“, kazao je Radosavović.
Istakao je da je cjelokupno iskustvo Botunjana da u garancije ne vjeruju.
