Odluka islandskog parlamenta da 29. avgusta raspiše referendum o nastavku pregovora sa Evropskom unijom mnogo je važnija nego što se na prvi pogled čini, smatra Andrea Popović iz Mreže za evropske politike.
Kaže da je politički signal snažan, posebno zato što jedna razvijena, stabilna i već duboko evropski integrisana država smatra da je članstvo u Evropskoj uniji ponovo tema budućnosti.
„Za samu Evropsku uniju ovo potvrđuje da proširenje danas nije samo birokratski proces, već geostrateško pitanje bezbjednosti, ekonomije i političkog pozicioniranja Evrope“, rekla je Popović.
I politikološkinja Nikoleta Đukanović vjeruje da povratak Islanda pregovorima vraća povjerenje u budućnost Evropske unije.
Iako je teško predvidjeti dalji razvoj događaja, postoji mogućnost da Evropska unija razmotri pristupanje više država istovremeno. Taj paket bi, smatra Đukanović, mogli činiti Crna Gora i Island.
„Mislim da to ne može negativno uticati na naš proces. Naprotiv, može samo vratiti povjerenje, posebno kod država Zapadnog Balkana koje su izgubile povjerenje u politiku proširenja. Ovdje prije svega mislim na Sjevernu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i druge zemlje regiona“, kazala je Đukanović.
Andrea Popović dodaje da odluka Islanda pokazuje da Evropska unija više nije privlačna samo državama Zapadnog Balkana.
U svakom slučaju, poručuje, islandski i crnogorski proces ne treba miješati. Objašnjava i zbog čega.
„Island je dio jedinstvenog tržišta kroz Evropski ekonomski prostor i član je Šengena, sa višestruko većim dohotkom po stanovniku i veoma snažnim administrativnim kapacitetima. Ako obnovi pregovore, najosjetljivije teme za njih biće ribarstvo i poljoprivreda. Sa druge strane, Crna Gora je u potpuno drugačijoj poziciji. Za nas je pristupanje prije svega proces transformacije države“, kazala je Popović.
Istog je stava i profesorica Nikoleta Đukanović.
„To nisu države za poređenje. Kao što sam već rekla, Island je stara kapitalistička država koja većinu svog zakonodavstva ima usklađenu sa evropskim. Proces pristupanja Islanda, ukoliko do njega dođe, mogao bi se realizovati kroz svega nekoliko pregovaračkih cjelina koje bi bile relativno jednostavne i kratke. Tu nema mnogo prostora za dodatna uslovljavanja. Drugačija je situacija sa Crnom Gorom i ostalim postsocijalističkim državama, koje su svoje sisteme iz prethodnog perioda morale prilagođavati tržišnoj ekonomiji i vladavini prava, ostvariti značajan napredak u procesu demokratizacije i sprovesti duboke reforme. To jednostavno nije uporedivo“, rekla je Đukanović.
Naše sagovornice smatraju da Island neće ugroziti lidersku poziciju Crne Gore, jer ovo ne bi trebalo da bude trka za mjesto u članstvu, već proces zasnovan na individualnim zaslugama.
Podsjetimo, Crna Gora je do sada zatvorila 14 od 33 otvorena pregovaračka poglavlja.
Komentari