Najava da bi ugovor o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji mogao da ima jače mehanizme zaštite, za glavnog pregovarača Predraga Zenovića nije iznenađenje. Kaže da se ugovori razlikuju od države do države, te da i sama Unija prolazi kroz različite reforme.
„Činjenica je da su svi ugovori o pristupanju u nekom pogledu različiti, činjenica je i da nakon dugog perioda zastoja u evropskim integracijama Crna Gora probija led i samim tim taj ugovor će biti korišćen kao svojevrsni model za ostatak pristupnog procesa drugih kandidata“, kaže Zenović.
Predsjednik Odbora za evropske integracije Ivan Vuković, s druge strane, kaže da su jači mehanizmi zaštite rezultat opreza Evropske unije usljed političke situacije u nekim državama članicama.
„I poučena tim iskustvima, a istovremeno imajući u vidu specifičnu političku situaciju u Crnoj Gori, evropska administracija želi da se zaštiti od eventualnih negativnih uticaja koji mogu proizaći iz činjenice da trenutno, recimo, u vladajućoj koaliciji imamo neke partije koje su se zalagale za bliske odnose s Rusijom ili bile na nekom euroskeptičnom stanovištu“, kaže Vuković.
Iako još nije poznato na šta bi mehanizmi zaštite trebalo da se odnose, Zenović ističe da u pregovorima postoje tri teme koje su najvažnije.
„To je naravno pitanje vladavine prava, zatim pitanje spoljne politike i pitanje veta koje sjutra može otežavati put država članica. Vjerujem da Crna Gora ne daje bojazan ni u jednom od ova tri važna segmenta koji bi se nužno morali reflektovati na njen ugovor o pristupanju“, kaže on.
Dok se čeka da počne izrada ugovora o pristupanju, Zenović poručuje da taj dokument mora biti refleksija volja obje strane, ističući da je za Crnu Goru jedino prihvatljivo punopravno članstvo. A da je do punopravnog članstva teško doći imajući u vidu i posljednja dešavanja u našoj zemlji, smatra Vuković.
„Ja često i u parlamentu imam običaj da kažem da je u brojnim oblastima situacija takva da ne ostavlja utisak da smo mi tako blizu završetka pristupnih pregovora“, navodi Vuković.
I dok je Zenović uvjeren da će pristupni pregovori biti završeni do kraja godine, Vuković ističe da je za ubrzanje evropskog puta neophodno angažovanje svih aktera.
„Ja to u ovom trenutku ne vidim. Vidim jedno potpuno odsustvo osjećaja odgovornosti i neko očekivanje da će nam EU progledati kroz prste zbog geopolitičke situacije“, navodi Vuković.
„Uprkos svim teškoćama i izazovima koje jedna mala administracija ima i uprkos izgubljenom vremenu, ipak nalazimo način da uz veliku podršku EK, ali i veliku političku sinergiju da zatvaramo poglavlja i da ćemo okončati pregovarački proces do kraja 2026“, navodi Zenović.
Posljednje proširenje Evropske unije bilo je 2013. kada se evropskoj porodici pridružila Hrvatska i ovo je najduži period bez prijema novih članica.
