SAD i Kina ostaju daleko ispred
Do 2031. godine očekuje se da će SAD i Kina ostati u posebnoj ligi, sa ekonomijama znatno većim od bilo koje druge zemlje. Očekuje se da će dva giganta dodati približno po 6,6 biliona dolara svojim ekonomijama, što odražava rast od oko 20 odsto za SAD i 32 odsto za Kinu.
Projektovani kineski BDP od 27,5 biliona dolara u 2031. godini i dalje bi bio gotovo 11,5 biliona dolara manji od američke ekonomije, iako bi Kina ostala približno četiri puta veća od naredne najveće ekonomije.
Uprkos snažnom rastu, i SAD i Kina suočavaju se sa značajnim ekonomskim izazovima u narednim godinama, koji bi mogli ugroziti buduću ekspanziju.
SAD se bore sa pojačanom političkom polarizacijom i rastućim državnim dugom, dok kamate zauzimaju sve veći dio godišnje državne potrošnje. Istovremeno, očekivani pad stanovništva u Kini čini ovu izvozno orijentisanu ekonomiju ranjivom na sporiji dugoročni rast.
Indija postaje treća najveća ekonomija
Iako bi SAD i Kina mogle zadržati ubjedljivu prednost u odnosu na druge ekonomije, Indija bi, prema prognozama, trebalo da postane naredna velika ekonomska sila. Za najmnogoljudniju zemlju svijeta predviđa se rast BDP-a od 63,5 odsto do 2031. godine, što bi je učinilo najbrže rastućom velikom ekonomijom na svijetu.
MMF očekuje da Indija do 2028. godine prestigne Japan i Ujedinjeno Kraljevstvo, kada bi njena ekonomija prvi put trebalo da premaši pet biliona dolara, prije nego što do 2031. prestigne Njemačku i dostigne projektovani BDP od 6,8 biliona dolara.
Uspon Indije iznad nekoliko dugo industrijalizovanih ekonomija stavio bi je u prvi plan promjenjivog globalnog ekonomskog poretka. Njena populacija od više od 1,4 milijarde ljudi ostaje jedna od njenih najvećih prednosti, dok indijske kompanije šire svoju konkurentnost na svjetskoj sceni.
Ruska ekonomska stagnacija
Između 2016. i 2026. godine ruska ekonomija se više nego udvostručila, što je označilo jedan od najsnažnijih perioda rasta među velikim ekonomijama tokom te decenije. Ipak, predviđa se da će Rusija postati jedina vodeća ekonomija čiji će se nominalni BDP smanjiti do 2031. godine.
Prognozira se da će ruska ekonomija oslabiti između 2026. i 2031. godine, što bi Brazilu, Kanadi i Meksiku omogućilo da je preteknu na rang-listi.
Dio objašnjenja leži u kontinuiranoj zavisnosti Rusije od izvoza goriva i slabom rastu produktivnosti, uz stalne sankcije zapadnih sila, poput SAD i Evropske unije. Međutim, najveći dugoročni ekonomski izazov Rusije mogao bi biti hronični pad stanovništva, koji se pogoršao od početka rata u Ukrajini.
Komentari