Istraživanje je obuhvatilo novinarke i urednice iz televizijskih, štampanih i online medija, kao i freelance novinarke, koje su kroz lična profesionalna iskustva ukazale na izazove sa kojima se suočavaju u svakodnevnom radu. Iako mnoge redakcije formalno promovišu ravnopravnost, sagovornice ističu da se rodna pristrasnost često manifestuje kroz suptilne stereotipe o tome koje teme su „prirodnije“ za žene, a koje za muškarce, kazali su u saopštenju.
Poseban izazov predstavlja i odnos institucija prema medijima. Sagovornice naglašavaju da se novinari i novinarke često suočavaju sa sporim ili nepotpunim odgovorima institucija, što otežava pravovremeno i kvalitetno informisanje javnosti.
„Digitalni prostor dodatno komplikuje profesionalni rad novinarki. Komentari na društvenim mrežama i portalima često uključuju lične ili rodno obojene napade koji prevazilaze profesionalnu kritiku i predstavljaju dodatni pritisak za žene u medijima.
Uprkos ovim izazovima, analiza pokazuje visok nivo profesionalne posvećenosti među novinarkama. Njihova spremnost da se bave kompleksnim političkim i društvenim temama, kao i da promovišu rodno senzitivno izvještavanje, predstavlja važan doprinos razvoju profesionalnih standarda i demokratskog javnog prostora u Crnoj Gori.
Nalazi istraživanja ukazuju na potrebu za dodatnim programima profesionalnog razvoja i mentorstva za novinarke, ali i na važnost transparentnijeg odnosa institucija prema medijima. Jačanje profesionalnih uslova rada i ravnopravnih prilika za napredovanje može doprinijeti kvalitetnijem novinarstvu i snažnijem javnom diskursu.
Ova analiza izrađena je u sklopu projekta „(Ne)željene u javnom prostoru“, uz podršku Ministarstva ljudskih i manjinskih prava. Za sadržaj izvještaja, sprovođenje aktivnosti i sve eventualne posljedice koje mogu nastati isključivo je odgovoran realizator projekta (UZOR). Stavovi iznijeti u izvještaju ne odražavaju nužno stavove Ministarstva“, navodi se u saopštenju.
