Si je izjavio da se bilateralna saradnja između Rusije i Kine „kontinuirano produbljuje i učvršćuje“, dok se ove godine obiljležava 30. godišnjica strateškog partnerstva dvije zemlje, prenijeli su kineski državni mediji.
Putinova posjeta Pekingu zakazana je za utorak i srijedu, prenosi Gardijan.
Članak objavljen danas u državnom tabloidu Global Times navodi da posjete američkog i ruskog predsjednika pokazuju da Peking „ubrzano postaje centar globalne diplomatije“.
„Uzastopne posjete koje su vremenski blisko povezane izazvale su veliku pažnju, a analitičari ističu da je u posthladnoratovskom periodu izuzetno rijetko da jedna zemlja ugosti lidere SAD i Rusije jedan za drugim u roku od nedjelju dana“, naveo je Global Times.
Produbljeni odnosi Kine i Rusije izazivaju zabrinutost na Zapadu, posebno otkako je Moskva 2022. pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu.
Prema zapadnim diplomatama i analitičarima, kineska ekonomska i diplomatska podrška Rusiji od tada pomaže održavanju sukoba.
Dvojica lidera sastala su se više od 40 puta, što daleko prevazilazi broj susreta koje je Si Đinping imao sa zapadnim liderima.
Bilateralna trgovina između Kine i Rusije dostigla je rekordne nivoe od 2022. godine, pri čemu Kina kupuje više od četvrtine ruskog izvoza. Velike kineske kupovine ruske sirove nafte obezbijedile su Moskvi stotine milijardi dolara prihoda za rat u Ukrajini.
Prema podacima koje je prikupio Centar za istraživanje energije i čistog vazduha, Peking je od početka pune invazije kupio ruskih fosilnih goriva u vrednosti većoj od 367 milijardi dolara.
Ove kupovine podržale su energetsku bezbjednost Kine, što je postalo posebno važno nakon što je kriza na Bliskom istoku zaustavila transport nafte kroz moreuz Ormuz.
Ni rat u Ukrajini, ni kinesko-ruski odnosi, izgleda, nisu imali značajno mesto u razgovorima između Donalda Trampa i Si Đinpinga prošle nedelje. Kinesko saopštenje o glavnom bilateralnom sastanku kratko je pomenulo „ukrajinsku krizu“, dok se u američkom saopštenju uopšte ni ne spominje.
Umesto toga, razgovori SAD i Kine bili su fokusirani na trgovinu, Tajvan i rat na Bliskom istoku, pri čemu je Tramp izjavio da se Kina slaže s njim o važnosti ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza.
Si je takođe izvršio pritisak na Trampa u vezi sa Tajvanom, upozorivši ga na mogućnost sukoba ukoliko se tim pitanjem ne bude pravilno upravljalo.
Tramp je napustio Peking rekavši da još nije odlučio da li će odobriti višemilijardni posao prodaje američkog oružja Tajvanu.
Obustavljanje prodaje predstavljalo bi veliku pobedu za Peking, koji nastoji da preuzme kontrolu nad samoupravnim ostrvom, čemu se protivi većina stanovnika Tajvana.
Džozep Vebster, viši saradnik u Atlantskom Savetu, napisao je u biltenu da bi „Tajvan mogao biti skrivena tema sastanka Sija i Putina“.
Prema njegovim rečima, Peking možda želi da potpiše dodatne sporazume sa Moskvom o fosilnim gorivima kako bi obezbedio snabdevanje energijom u slučaju budućeg sukoba.
Proširenje kapaciteta ruskih naftovoda prema Kini „značajno bi povećalo kinesku energetsku bezbednost u slučaju tajvanskog scenarija“, napisao je Vebster.
Rusija već duže vreme pokušava da podstakne Kinu da nastavi sa projektom gasovoda Snaga Sibira 2, koji bi dodao još 50 milijardi kubnih metara kapaciteta postojećoj mreži između dve zemlje.
TASS piše da Rusija ima „veoma ozbiljna očekivanja“ od Putinove posete Kini.
„Delegacija će uključivati „sve relevantne potpredsednike vlade, mnoge ministre, šefove javnih i privatnih kompanija koje rade u Kini“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov jutros na konferenciji za medije.
Tokom Putinove posete Kini, Rusija se neće takmičiti sa Sjedinjenim Državama u pogledu sastava delegacije: „Mi se ne takmičimo ni sa kim u pogledu sastava delegacija. I razvijamo naše nezavisne i veoma višestruke odnose sa Kinom, koje mi i naši kineski prijatelji nazivamo odnosima privilegovanog posebnog strateškog partnerstva“.
Odnosi između Rusije i Kine su „veoma raznoliki“. „I pored dela trgovinske i ekonomske saradnje, aktivno razvijamo naš dijalog u oblasti obrazovanja. Inače, biće otvorena godina rusko-kineske saradnje u oblasti obrazovanja“.
Moskva i Peking sarađuju i na polju medicine i na polju kulture: „To jest, u svim mogućim oblastima“.
Bilo kakvi kontakti između Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga doprinose stvaranju novog podsticaja za dalji razvoj i širenje odnosa, kazao je Peskov.
