Da podsjetimo, profesorica Raičević je u decembru prošle godine dobila otkaz zbog navodno, neobjektivnog ocijenjivanja dvojice učenika. Raičevič je za Gradski portal saopštila da je Sud potvrdio da je sankcija direktorice bila nezakonita i navodi o neodržavanju časova netačni.
“ Nakon toga je nastavila i dala mi neosnovano otkaz ugovora o radu, zbog čega sam podnijela tužbu. Suđenje počinje 13. maja u Podgorici“, kazala je Raičević.
U presudI se navodi da je, ispitujući pobijanu presudu povodom izjavljene žalbe u smislu čl. 379 st. 1 ZPP, ovaj sud nalazi da je žalba neosnovana.
Sud je ocijenio da tokom disciplinskog postupka nijesu utvrđene činjenice koje bi ukazivale na to da je profesorica Raičević počinila povredu radne obaveze. Naročito se ističe da tužena obrazovna ustanova nije pružila adekvatne dokaze o navodima iz otkaza.
„U konkretnom slučaju, kako to pravilno cijeni prvostepeni sud, nijesu dostavljeni dokazi o tome da je tužena vodila bilo kakvu evidenciju o radnom vremenu“, navodi se u odluci Višeg suda.
Prema obrazloženju presude, Medicinska škola nije vodila evidenciju o rasporedu časova praktične nastave i korišćenju učionica, a samim tim nije mogla dokazati da je profesorica izostala sa nastave tog dana.
„Dakle, obaveza tužene je bila da dokaže da je tužilja počinila povredu nepoštovanja radnog vremena…“, stoji u presudi.
Kako navodi sud, škola nije mogla dokazati ni da je kabinet u kom je trebalo da se održi nastava bio slobodan u vrijeme kada je profesorica navodno izostala sa časa , te da su te okolnosti ključne jer predstavljaju osnov disciplinskog postupka.
„Tužena nije nesumnjivo dokazala da je kabinet broj 3 bio slobodan u vrijeme održavanja časa 20.09.2023…“
U nastavku se obrazlaže da tužena nije dokazala ni to da je profesorica imala raspored koji bi ukazivao na obavezu da u datom trenutku vodi nastavu, niti je postojala dokumentacija koja potvrđuje prisustvo ostalih zaposlenih u spornom terminu.
„Nesporno je da je poslodavac bio u obavezi da izda raspored organizatora praktične nastave…“
Sud je posebno naglasio da je poslodavac, prema Zakonu o radu i Granskom kolektivnom ugovoru, imao obavezu da vodi evidenciju o radnom vremenu zaposlenih. Kako ova evidencija nije postojala, teret dokazivanja nije mogao biti prebačen na zaposlene.
„Čl. 142 st. 5 Zakona o radu propisano je da je u slučaju spora u vezi s radnim vremenom, ako poslodavac ne vodi evidenciju… teret dokazivanja na poslodavcu“, navodi se u presudi.
Presuda ukazuje da tužiteljka nije mogla biti disciplinski kažnjena jer je utvrđeno da nisu postojale činjenice koje bi ukazivale na povredu radne obaveze. Stoga je sud utvrdio da je disciplinska mjera opomena bila nezakonita.
„Sve navedeno ukazuje, kako je to pravilno cijenio prvostepeni sud, da nema dokaza da su se u radnjama tužilje ostvarila obilježja povrede radne obaveze“, navodi se u presudi.
Takođe, u presudi stoji da žalbeni navodi koje je škola iznijela nisu bili dovoljno jaki da promijene tok predmeta. Kao i da je sud zaključio da su tvrdnje škole ocijenjene, ali nisu bile zasnovane na valjanim činjenicama.
„S tim u vezi, žalbeni navodi kojima se tvrdi suprotno, a koji su pažljivo cijenjeni od strane vijeća ovog suda, nijesu mogli dovesti do drugačijeg zaključka“, zaključuje se u presudi.
Na kraju, Viši sud u Podgorici je potvrdio presudu Osnovnog suda i zaključio da su razlozi za žalbu škole neutemeljeni, pa je žalba odbijena, shodno čl. 382 ZPP.
