„Stan na Starom aerodromu koji je prodat po cijeni po 2,5 hiljada po metru kvadratnom, iznos stana je 130 hiljada eura i mladi bračni par koji je kupio taj stan je dužan da vraća taj kredit narednih 30 godina i na kraju će taj iznos da dostigne cijenu 200 hiljada eura“, kazao je agent za nekretnine, Haris Osmanagić.
I dok se u Podgorici trenutno ne može kupiti bilo kakav stan za 60 hiljada eura – to je, sudeći prema ponudu sa određenih sajtova, moguće čak i u Barseloni, u kojoj se kvadrat stana kreće u prosjeku oko 5 hiljada eura. Ipak, riječ je o nekretninama kojima novi vlasnici ne mogu odmah raspolagati. Da su cijene nekretnina u Crnoj Gori i Podgorici nerealno visoke, smatra i ekonomski analitičar Predrag Zečević.
„Ne postoji ekonomska računica po kojoj jedan stan u Podgorici možete da kupite dva stana u Valensiji, Španija, dakle, zemlja koja je eksluzivna turistička destinacija i nije realno da za stan u Podgorici kupite stan u Barseloni i ostane vam 70 hiljada eura“, kazao je Zečević.
„Sve češće se pominje ulazak u EU, a dobro znamo šta ulazak u EU donio drugim državama, npr. Hvatska, cijene su otišle u nebo“, smatra Osmanagić.
„Vi znate da se cijene stanova formiraju na osnovu 3 P, ponuda, potražnja i produktivnost. Sva tri P su u padu, naročito nakon povlačenja rusko – ukrajinskih investitora i turskih, tako da crnogorski građani nemaju više novca da podižu preskupe kredite u bankama, kazao je Zečević.
„U mojoj agenciji u poslednjih pola godine, gotovo 90 odsto prodatih stanova su bili iz kredita“, kazao je Osmanagić.
Zečević dodaje da bi država trebalo da oformi Fond za subvencionisanje kupovine prvog stana, a da bi građani trebalo da sačekaju ljeto kada će, prema njegovoj procjeni, cijena kvadrata pasti na oko 1700 eura.
„Da se taj Fond puni sredstvima od onih kompanija koje su profitirale u vremenu krize, da se uvede porez na krizu, porez na ekstra profit od 15 do 20 odsto“; kazao je Zečević.
Kupovina stana za mnoge više nije pitanje izbora, već dugoročnog zaduživanja i finansijskog rizika. U takvim okolnostima, Dan socijalne pravde mnogi dočekuju sa pitanjem da li je pravo na dom postalo privilegija, a ne osnovno ljudsko pravo.
