Prema zvaničnoj statistici MONSTAT-a 27,3% djece u Crnoj Gori živi u zoni siromaštva, što su alarmantni podaci, te možemo reći da naši mališani nemaju sistemsku podršku države kako bi izašli iz siromaštva i ne bi ponavljali sudbinu svojih roditelja, kazala je direktorica banke hrane Marina Medojević.
„Dakle, mi se ne brinemo baš previše da svoju djecu osnažimo, a prvenstveno se ne brinemo o djeci iz siromašnih porodica da se školuju, jer je školovanje ustvari izlaz iz siromaštva. Tako da, djeca najčešće posle osnovne škole napuštaju svoje obrazovanje, jer prosto ne mogu sebi da priušte da kupuju udžbenike, školske pribore, nemaju adekvatan internet, kompjutere, dakle nešto što da kažem, u današnje vrijeme školi neophodno“, navodi Medojević.
Uloga lokalne zajednice u smanjenju stope siromaštva je jako velika, pa bi njena spona sa građanima morala biti jača, a servisi koje pružaju, brojniji i kvalitetniji.
„Mi sa svim ovim stvarima koje su se dešavale, sa krizama koje su nas sustizale, prvo korona, pa razne ekonomske krize, velika povećanja cijena osnovnij životnih nasmirnica, kirija, nijesmo imali odgovor odgovornih, pri tom mislim na lokalnu samoupravu i na državnom nivou, dakle nismo izrodili nove servise, nismo našli mehanizme kako ćemo pomoći i djeci i porodici“, kazala je Medojević.
Reforme koje su sprovedene u pogledu rasta mjesečnih primanja, nijesu ni dotakle socijalno ugrožene i nezaposlene, što je kako tvrdi Medojević, specifično jer bi država koja brine o standardu svojih građana prvo trebala pomoći onima koji nemaju ništa, ili imaju malo.
„Tako da smo mi malo krenuli obrnutim redom, pa možemo da vidimo da sada javni funkcioneri koji inače imaju visoka primanja, sebi namještaju da dobiju još više, pa da imaju i dodatno od januara nekih 600e, koliko recimo ne mogu da skupe ovi korisnisi socijalne pomoći za godinu dana, toliko će ovi dobiti za jedan mjesec. Dakle, zaista govorimo o velikom raslojavanju i o velikoj nebrizi, tako da, jednostavno, sistem je zakazao“, navodi Medojević.
Ono što je važno pomenuti i pohvaliti, jeste da su građani izuzetno solidarni, te pomažu najviše koliko je u njihovoj moći, dok sistem ne pokazuje ni humanost ni solidarnost, iako bi to trebalo da bude utkano u sva dokumenta naše države zaključila je Medojević.
