“To je najviše od 2011. godine i svjetske finansijske krize”, saopštili su iz agencije Creditreform i ekonomskog instituta ZEW.
Predstavnik Creditreforma, Patrik-Ludwig Hantzsch, kazao je da je broj firmi koje trajno zatvaraju vrata u svim sektorima privrede alarmantan, prenosi B92.
On je dodao da u industriji domaće firme trpe visoke troškove energije u proizvodnji i sve snažniju konkurenciju iz inostranstva.
U sektoru energetski intenzivne proizvodnje, broj propalih firmi je porastao 26 odsto na 1,05 hiljada. Slično je u IT sektoru, razvoju, ekološkoj tehnologiji i dijagnostici.
Sandra Gottschalk iz ZEW-a je naglasila da bi ti sektori trebalo da rastu, jer su orijentisani ka budućnosti. Takva preduzeća trpe i žestok deficit kvalifikovane radne snage.
“Zbog nedovoljno radnika, firme ne prihvataju dovoljno narudžbina i postaju ekonomski neodržive”, rekla je Gottschalk.
Mnogo zatvorenih firmi poslovalo je i u sektorima farmaceutike i hemije. Većinu čine mala preduzeća, ali posljednjih godina učestalo propadaju i veće.
Izveštaj pokazuje da nijesu sve zatvorene firme bankrotirale, nego da vlasnici uoči penzije često ne uspijevaju da pronađu nekoga da preuzme posao.
Gašene su i profitabilne firme, čija je uprava ocijenila da nema dugoročne perspektive.
