Prema navodima iz Analize ranog napuštanja srednjeg stručnog obrazovanja za prošlu školsku godinu, podaci ukazuju na nastavak negativnog trenda ranog napuštanja školovanja, jer je prethodne 2023/24. godine školu napustilo 846 učenika (4,73 odsto), a van sistema ostalo njih 547 (3,06 odsto).
“Iako je ovaj procenat i dalje ispod ciljne vrijednosti od 10% definisane Evropskom strategijom, uočen rastući trend jasno ukazuje da problem osipanja učenika zahtijeva pojačanu pažnju, sistemsku prevenciju i blagovremene intervencije”, ocjenjuju iz Centra za stručno obrazovanje, koji su izradili Analizu.
Tokom 2024/25. godine iz sistema je isključeno 800 učenika (4,24 odsto), a 512 njih (2,72 odsto) nije se vratilo u školu ni naredne godine.
“Ovi podaci ukazuju na ozbiljne izazove u upravljanju izostancima, disciplinskim postupcima i pružanju pravovremene podrške učenicima u riziku”, ističe se u Analizi.
Samovoljno se iz škole ispisalo 84 učenika, dok se 56 njih nije vratilo u sistem. Na zahtjev roditelja ili staratelja školovanje je prekinulo 77 učenika, od kojih je 49 trajno ostalo van obrazovanja. Manji, ali kontinuirano prisutni razlozi uključuju preseljenje u inostranstvo (17 učenika), stupanje u radni odnos (osam učenika), kao i stupanje u bračnu zajednicu (jedan učenik). Zabilježen je i jedan smrtni slučaj.
“Analiza razloga napuštanja škole pokazuje da je isključenje učenika i dalje dominantan razlog ranog napuštanja obrazovanja, pri čemu značajan broj tih učenika ostaje van sistema obrazovanja u narednoj školskoj godini. Pored toga, značajan broj učenika napušta školu na zahtjev roditelja ili samovoljno, što ukazuje na potrebu snažnijeg rada sa porodicama, ali i na potrebu jačanja motivacije učenika za ostanak u obrazovnom sistemu. Manji, ali kontinuirano prisutni razlozi napuštanja školovanja uključuju preseljenje u inostranstvo, stupanje u radni odnos i stupanje u bračnu zajednicu. Ovi razlozi, iako kvantitativno manje zastupljeni, ukazuju na širi društveni i socio-ekonomski kontekst u kojem funkcioniše srednje stručno obrazovanje, navodi se u dokumentu Centra za stručno obrazovanje.
Rodna struktura pokazuje da je mnogo veći broj dječaka u odnosu na djevojčice koji napuštaju obrazovanje. Škole je napustilo 755 dječaka (76 odsto), dok je djevojčica bilo 237 (24 odsto). Sličan odnos zabilježen je i među onima koji se nijesu vratili u sistem – 74 odsto dječaci, naspram 26 odsto djevojčica.
“Posebno zabrinjava situacija u obrazovnim programima III nivoa (trogodišnja zanimanja). Njih je napustilo 503 učenika, što čini 11,70 odsto upisanih, dok je u programima IV nivoa školovanje prekinulo 489 učenika (3,36 odsto). Od učenika III nivoa, 347 se nije vratilo u sistem, dok je kod IV nivoa taj broj 296. Ovi podaci potvrđuju da su trogodišnji programi daleko rizičniji kada je riječ o ranom napuštanju školovanja”, navodi se u Analizi.
Najveći broj đaka odustaje od školovanja u trećem razredu – 315 učenika (6,69%), dok je u prvom razredu školu napustilo njih 284 (5,02%). U drugom razredu obrazovanje je prekinulo 247 učenika, dok je u četvrtom razredu zabilježen najmanji broj – 146 učenika. Posebno zabrinjava podatak da se nijedan učenik koji je napustio četvrti razred nije vratio u sistem obrazovanja, dok se iz trećeg razreda nije vratilo 236 đaka. To, dodaje se u Analizi, ukazuje na visok rizik trajnog ispadanja iz sistema upravo u završnim fazama školovanja.
