Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Piše: Žarko Korać

Uspeh populističkih stranaka na izborima kao što su Nacionalni Front u Francuskoj ili nedavni Braća Italije u Italiji, otvorio je pomalo zaboravljenu dilemu o tome šta su zapravo antisistemske stranke.

Obično se smatralo da su fašističke i komunističke stranke antisistemske, one nisu prihvatale postojeći politički poredak, već bi ga dolaskom na vlast izmenile – jednopartijska država, zabrana političkog stranačkog pluralizma, potpuna kontrola medija i svesno redukovanje političkih prava. Završetkom Drugog svetskog rata i padom komunizma, to je delovalo kao tema iz prošlosti Evrope i nije više privlačilo posebnu pažnju teoretičara političkih sistema. Posebno jer se ta tema pojavljivala kao dihotomija: politički pluralizam – jednopartijska država. Pokazalo se, na žalost, da tako postavljena dilema ne daje realistične odgovore. Mnogo je racionalnije to ipak videti i kao skalu.

Od potpuno antisistemskih stranaka, do onih koje su parcijalno takve i koje dolaskom na vlast pokušavaju da izmene neke bitne delove političkog sistema ali ne i sistem u celini. Uzmimo jedan primer. Moj utisak je uvek bio da je Srpska Radikalna Stranka (SRS) u Srbiji u velikoj meri antisistemska stranka. Ona je izlazila na parlamentarne izbore, bila i u različitim vladama devedesetih godina ali budući da nikada nije mogla samostalno da formira vlast, ostalo je otvoreno pitanje koliko bi stvarno antisistemska bila da je bila samostalno vršila vlast. Ali njeno celokupno ponašanje u društvenom životu i politici, nesumnjivo je imalo jake elemente antisistemskog. Njeno preziranje i ismevanje čak i osnovnih ljudskih prava, otvorena podrška ratnim zlocinima i progon nacionalnih manjina (slučaj Barbalić, Hrtkovci..), organizovanje paravojnih jedinica za učesće u ratu i konačno javni progon političkih neistomišljenika i novinara, svakako su u oštroj suprotnosti sa principima političkog pluralizma. Na žalost, dominantna politika tog vremena u Srbiji nije bila bitno drugačija i to je ostavilo ovakvo ponašanje SRS donekle u senci. SRS je više trebala da pokaže da vladajuća stranka u Srbiji SPS može da bude i ekstremnija politički.

Danas bi se trebalo ponovo vratiti na taj period, ponovo temeljno analizovati političko ponašanje dominantnih političkih stranaka. Kao naslednica SRS, danas vladajuća stranka u Srbiji, SNS, pokazuje bar deo tog načina ponašanja; kontola medija, ekstremno agresivna politička retorika, progon političkih neistomišljenika, posebno kritičara vlasti i neprekidno insistiranje da samo jedna stranka vodi “državnu politiku” dok su sve druge neprijatelji države.

U formalnom smislu SNS nije izmenio politički sistem i u tom smislu nije antisistemska stranka ali u političkom ponašanju ona jeste delimično antisistemska. U Srbiji se iznova obnavlja čudjenje pitanjem “šta nam se zbiva” dok se istovremeno često zanemaruje pitanje stvarnog karaktera stranke na vlasti. I potpuno je jasno da postoji kod mnogih ljudi dilema kako će se ponašati kada izgubi izbore. Već takva dilemma pokazuje koliko smo daleko od pravila demokratske utakmice i jasnih pravila izbora na koje svi pristaju kada na njih izadju.

U Crnoj Gori je situacija jos dramaticnija. DPS je posle nekoliko decenija vlasti, priznao tesno izgubljene izbore i bez oklevanja predao tadašnjoj opoziciji vlast. Medjutim, ta bivša opozicija koja je uključivala i jasno antisistemsku koalciju koja je pučem pokušala da osvoji vlast 2016 godine, što bi bila definicija antisistemskog političkog ponašanja!

Trenutna vlast koja je izgubiila parlamentarnu podršku, ne raspisuje vanredne izbore i koristeći neprecizan zakon o vladi, odbija da svoj mandat stavi na raspolaganje gradjanima koji na izborima treba da odluče ko će ih politički voditi u narednom periodu. Ne samo da je to kršenje osnova parlamentarne demokratije, već Crna Gora postaje trenutno najnestabilniji deo regiona jer su predpostavljena pravila političkog ponašanja grubo narušena. Suštinsko pitanje je, dakle, šta raditi kada parlamentarne stranke počnu nesistematski da se ponašaju?

To je utoliko teže pitanje jer bivša parlamentarna većina pokušava zakonom da promeni ustav (sic) i suštinski smeni demokratski izabranog predsednika. Sve dogod se svi učesnici političkog života ne obavežu na poštovanje pravila demokratskog života i poštovanje ustava, ovakve opasne situacije ce se ponavljati.

Inače, ovakve situacije koje se pojavljuju zbog nepoštovanja zakona i ustava, vode ka vaninstituciolnim rešenjima koja su uvek velika opasnost za državu. Sasvim potcenjen delimični ili čak većinski antisistemski karakter stranka koje učestvuju u političkom životu, izvor je velikih opasnosti za politički sistem. Države će morati u nekom trenutku da se opredele, šta je veća opasnost za državu, zabrana većinski antisistemskih stranaka (tužilastva, sudovi ) ili tolerisanje svakog oblika političkog antisistemskog ponašanja?

To je jako teška dilema za mlade demokratije ali od odgovora na ovu ključnu dilemu, zavisi budućnost društva.

PRATITE NAS

                        Lokalni javni emiter Radio televizija Podgorica d.o.o. | Adresa: 19. decembra br. 13, 81000 Podgorica | Mail: office@gradski.me | PIB: 03328139                             Odgovorno lice: Rade Vojvodić, v.d. izvršnog direktora
REDAKCIJA PORTALA: portal@gradski.me | REDAKCIJA RADIJA: radio@gradski.me

Dokumenta