Search
Close this search box.

Scenario nuklearnog rata: Od lansiranja prvog projektila do kraja svijeta za 72 minuta

pixabay

Foto: Pixabay

Nuklearni rat bio bi loš. I to je nešto što svi znaju. Većina ljudi verovatno bira da ni ne razmišlja o tome. Ali Eni Džejkobsen, autorka sedam knjiga o temama vezanim za nacionalnu bezbednost, objašnjava koliko bi to zapravo bilo loše.

Njena nova knjiga „Nuklearni rat: Scenario“, skicira globalni nuklearni rat sa preciznošću koja opisuje šta bi se, iz minuta u minut, dešavalo tokom 72 minuta između prvog lansiranja projektila i samog kraja sveta. Njena knjiga već je bestseler.

Važno je istaći da je scenario izmišljen, iako ovo delo predstavlja novinarski rad jer je scenario konstruisan na osnovu desetina intervjua i dokumentacije koji su činjenična baza na osnovu koje može da se opiše šta bi moglo da se dogodi, piše Politico.

A scenario izgleda ovako: severnokorejski lider lansira interkontinentalnu balističku raketu na Pentagon, a potom sa podmornice balističku raketu na nuklearni reaktor u Kaliforniji, iz razloga koji nisu navedeni u knjizi, s obzirom na to da je autorka samo želela da ilustruje šta jedan „ludi kralj“ može da uradi sa nuklearnim oružjem. Uznemireni predsednik SAD ima samo šest minuta da odluči o odgovoru, a istovremeno je evakuisan iz Bele kuće.

Ujedno, predsednik je i pod pritiskom vojske da lansira američke interkontinentalne rakete na sve 82 severnokorejske mete bitne za nuklearne i vojne snage. Ove rakete moraju da lete iznad Rusije, čiji ih lideri primećuju, pretpostave da je njihova zemlja napadnuta, i uzvrate salvom. Tako, 72 minuta kasnije, tri nuklearno naoružane države uspevaju da ubiju milijarde ljudi, dok oni koji prežive ostaju da gladuju na zatrovanoj planeti gde sunce više ne sija i hrana više ne raste.

Knjiga dolazi u vreme kada se države sa najvećim nuklearnim arsenalima na svetu – SAD i Rusija, žestoko sukobljavaju u Ukrajini, dok ruski nacionalni TV voditelj naziva sukob Rusije i NATO-a „neizbežnim“, i kada je Iran bliži nuklearnom oružju nego ikada ranije.

„Scenario koji sam odabrala sastavljen je iz intervjua koje sam uradila sa 46 izvora, a ja sam koristila razne varijante kako bih došla do najverovatnijeg scenarija koji bi mogao da se desi. I do sada, niko iz NORAD-a (Severnoamerička vazdušna komanda) nije doveo u pitanje izbore koje sam napravila u knjizi i način na koji se priča odvija, što scenario čini još zastrašujućim“, kaže autorka knjige u intervjuu za Politico.

Teška odluka u roku od šest minuta

Na pitanje zašto bi SAD rizikovale da šalju projektile iznad Rusije, ako bi mogle da koriste rakete lansirane sa podmornica iz Tihog okeana, Džejkobsen kaže:

„To sam isto pitala svoje sagovornike, a najmoćniji odgovor dobila sam od bivšeg sekretara odbrane Leona Panete. „Ko bi, dođavola, mogao da razmišlja o tome… u takvim trenucima“, rekao mi je on“.

Kako dodaje, deo zastrašujuće istine o nuklearnom ratu je „ludi sat“ koji ima veoma važnu ulogu od trenutka kada nukelarno nuklearno lansiranje bude detektovano.

„To je činjenica. I činjenica da predsednik ima samo šest minuta, a teško je doneti odluku za tako kratko vreme. Tada se otvara i Crna knjiga. Predsednik mora da napravi izbor sa liste izbora za kontranapad unutar Crne knjige. Ti izbori su razmotreni za više scenarija, ali nikako ne možete da uzmete u obzir svaku nepredvidivu situaciju u realnom vremenu, što čitaocima pokazuje koliko je istina o razvoju scenarija luda i nepredvidiva“, navodi ona.

Sa autorkom je razgovarao Ted Postol, bivši pomoćnik šefa pomorskih operacija, jedan od retkih ljudi koji je zaista pročitao sadržaj Crne knjige.

„On mi je rekao da je svaka odluka loša“, ističe Džejkobsen.

Njena knjiga naišla je na kritike zbog navoda da će predsednik SAD morati da donese odluku u roku od šest minuta. Kako kaže, to je vreme o kojem je govorio i nekadašnji američki predsednik Ronald Regan, koji je bio na čelu SAD od 1981. do 1989. godine.

„Tajming se nije promenio. Tehnologija balističkih projektila nije promenila zakone gravitacije. Bez obzira na to šta radite, tih šest minuta je i dalje taj prozor za lansiranje do cilja“, objašnjava autorka knjige.

„Oružje je neprijatelj, ne druge nacije“

Eni Džejkobsen na kraju izvlači zaključak – „nuklearno oružje bilo nam je neprijatelj sve vreme“. Kako kaže, ta rečenica samo je eho izjave Karla Sejgana, američkog astronoma, da neprijatelji nisu druge nacije, već samo oružje.

„Sve ovo je nasleđeno, zar ne? Svi koji se bave nuklearnom komandom nasledili su posao iz koncepta utemeljenog pedesetih godina prošlog veka, koji se zasnivao na pretpostavci da se nuklearni rat može voditi i pobediti. Ne smemo to da zaboravimo. Onda se pozicija promenila u „okej, to je ludilo, ne možemo da se borimo i pobedimo u nuklearnom ratu, samo ga jednostavno nikada nećemo imati“. Tako da se fundamentalna premisa o nuklearnom ratu promenila, ali sistem je ostao potpuno isti. To je fundamentalni paradoks, i to je opasno“, objašnjava ona.

Kako dodaje, ceo svet se promenio.

„Svet je u 2024. toliko drugačiji od onog koji je bio 1960. godine, od tehnologije, do inženjeringa. Tu je i činjenica da postoji devet nacija koje imaju nuklearno oružje sa logikom „ludog kralja“ koja je prožeta u celom svetu“, ističe autorka.

Logika „ludog kralja“

Za sam koncept „ludog kralja“ čula je od verovatno najvišeg svetskog stručnjaka za nuklearno oružje – Ričarda Garvina.

„Kada sam pitala Garvina, koji je danas u svojim devedesetim, čega se najviše plaši, rekao mi je da je to ludi kralj, neko ko se ponaša prema logici „posle mene, potop“ – ako umrem, nije bitno. A kada to čujete od nekoga ko je savetovao svakog predsednika od Ajzenhauera, zaista morate da mislite o tome kao o ozbiljnoj pretnji. Shvatite Garvina ozbiljno. Prema logici ludog kralja, ludost je razum“, naglašava.

Eksperiment dug 79 godina

Na pitanje da li joj nešto uliva nadu, odgovara:

„Da, preokret u ponašanju Ronalda Regana. Kada sam bila srednjoškolka, 1983. godine, gledala sam film „Dan posle“ (The day after). Izmišljen je nuklearni rat između SAD i Sovjetskog Saveza, i bio je apsolutno zastrašujuć. Gledala sam ga sa sto miliona Amerikanaca, ali je i jedan veoma bitan Amerikanac gledao – predsednik Ronald Regan. Naveo je da je, posle gledanja filma, bio „veoma depresivan“. Promenio je svoj stav o nuklearnoj nadmoći. Došao je do Mihaila Gorbačova, imali su samit u Rejkjaviku i kao rezultat toga, svet je sa 70.000 nuklearnih bojevih glava, što je rekord svih vremena, prešao na otprilike 12.500 koje imamo danas“, navodi.

Neki kažu, dodaje Džejkobsen, da se svet nalazi u 79-godišnjem eksperimentu.

„Kada sam počela da pišem knjigu, rat u Ukrajini se još nije desio, nije bilo tako neverovatno krhkih situacija koje su se odvijale širom sveta. I zato je ovo nesigurno vreme, i nadam se da će moja knjiga „Nuklearni rat: Scenario“ i ljudi koji ga čitaju doprineti bezbednosti budućnosti ovog čudnog 79-godišnjeg eksperimenta“, zaključuje ona.

Izvor: Danas

Ostavite komentar

0 Komentari
Inline Feedbacks
View all comments

Najnovije

Povezani članci