Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, oslabio je 0,7 odsto na 1.205,95 poena, a MONEX neznatno na 17.925,36 bodova.
Promet je iznosio 429,36 hiljada EUR i bio je 13 puta veći od prošlosedmičnog, uglavnom zahvaljujući trgovini dionicama Hipotekarne banke. U srijedu je na berzi prodato 0,4 odsto ili 41,94 hiljade akcija banke za oko 390 hiljada EUR.
Kompanija Agri Europe Cyprus, koja posluje u sastavu MK grupe, objavila je početkom decembra da će preuzeti Hipotekarnu banku, a nedavno je iz menadžmenta poručeno da će se finalizacija kupovine očekuje krajem aprila.
Agri Europe Cyprus je početkom decembra potpisala ugovor o kupovini akcija Hipotekarne banke, kako bi stekla 74,93 odsto akcionarskog kapitala, dok je dogovorena cijena 9,77 EUR po dionici.
Akcije Hipotekarne banke sedmicu su završile na 9,3 EUR.
Na berzi je ove sedmice trgovano i dionicama Plantaža, koje su zabilježile neznatan pad na 18,5 centi. Dionice Veleprodaje Nikšić, Poslovno logističkog centra Morača i Zetatransa u petak su koštale 25 EUR, odnosno pet EUR i 1,18 EUR.
Akcije Crnogorskog elektroprenosnog sistema i Željezničke infrastrukture sedmicu su završile na 1,23 EUR, odnosno 2,58 centi.
Trgovano je i akcijama fonda Trend, koje su u petak koštale četiri centa.
Sedmicu je obilježila informacija da je Vlada u četvrtak na predlog Ministarstva finansija odlučila da se zaduži emitovanjem državnih obveznica u ukupnom iznosu do 900 miliona EUR.
Iz Ministarstva je objašnjeno da su planirana sredstva namijenjena isključivo za otplatu starih dugovanja i finansiranje kapitalnih izdataka. Najveći dio dugovanja odnosi se, kako je objašnjeno, na obveznice iz 2018. godine, koje stižu na naplatu početkom aprila.
Ove sedmice je agencija za kreditni rejting, Standard & Poor’s (S&P), potvrdila stabilne izglede Crne Gore, uz zadržavanje ocjene B+.
„Potvrda kreditnog rejtinga države ohrabrujući je rezultat i podsticaj za nastavak pozitivnih ekonomskih trendova, što će značiti i na putu poboljšanja standarda građana, privlačenju većih investicija, realizaciji značajnih kapitalnih projekata i drugih pozitivnih kretanja“, saopšteno je iz Ministarstva finansija.
Crna Gora je ocijenjena kao najnaprednija od svih zemalja u regionu Zapadnog Balkana u procesu pristupanja EU i zemlja koja je postigla napredak u nekoliko oblasti koje se odnose na zajednička prava i obaveze, poznata kao acquis EU.
Sredinom sedmice su objavljene i prognoze Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja je u najnovijem izvještaju zadržala prognozu ovogodišnjeg rasta crnogorske ekonomije na 2,9 odsto, dok je za narednu godinu predviđen rast od tri odsto.
EBRD je revidirala naniže prošlogodišnji rast crnogorske ekonomije, sa 3,8 odsto, koliko su prognozirali u septembru, na 3,1 odsto.
Sedmicu je obilježila i informacija da bi druga dionica auto-puta, od Mateševa do Andrijevice, trebalo da bude završena i puštena u saobraćaj 2030. godine.
Direktor Monteputa, Milan Ljiljanić, rekao je da se na vrijeme krenulo u proces eksproprijacije zemljišta i da ne očekuje kašnjenja. On je podsjetio da je prošle sedmice raspisan tender za izgradnju druge dionice auto-puta i dodao da se ponude mogu dostavljati do kraja aprila.
“Očekujemo da ti radovi krenu u ovoj godini, a da se završe 2030. Ukupno trajanje radova je pet godina, a obuhvata izradu glavnog projekta, pripremne radove, glavne radove, nakon čega se očekuje puštanje dionice u saobraćaj 2030. godine”, kazao je Ljiljanić.
Sredinom sedmice je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici održana panel diskusiji pod nazivom Analiza cijena i poslovanja trgovinskih lanaca u Crnoj Gori, na kojoj je, između ostalih, učestvovao i premijer Milojko Spajić.
Spajić je rekao da rast zarada u Crnoj Gori, kroz sprovođenje programa Evropa sad, nije uticao na skok inflacije, kao i da je to bio jedan spin koji se stalno koristio. On je dodao da na inflaciju nijesu uticale ni marže, ni rast potražnje.
„Analiza je pokazala da je uvozna inflacija u periodu od 2021. do 2023. godine kumulativno iznosila 29 odsto, a inflacija hrane 31 odsto, što kao jedini logičan zaključak nameće da su inputi suštinski uzrok inflacije“, rekao je Spajić.
On je podsjetio da su marže ograničene od septembra prošle godine, dok se paralelno sprovodio program Evropa sad 2.
„Prosjek inflacije u novembru, decembru i januaru u Crnoj Gori bio je niži od eurozone. To odlično pokazuje da neto zarade ne ulaze u trošak preduzeća, što je bio jedan spin koji se stalno koristio“, kazao je Spajić.
