Ovako blizu rata nismo bili od sloma SFRJ: Rusi gomilaju vojsku, tenzije rastu

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp

foto:AP

“Evropa je sada bliža ratu nego što je bila još od raspada bivše Jugoslavije”. Ovo su oštre riječi upozorenja visokog diplomate EU koje su odjeknule starim kontinentom. Upozorenje je stiglo u trenutku pojačanih tenzija zbog gomilanja ruske vojske uz granicu sa Ukrajinom.

Raspoloženje u Briselu se mijenja, a postoji realan strah da bi Evropa mogla da se okrene ka svojoj najgoroj bezbjednosnoj krizi u poslednjih nekoliko decenija. Zabrinutost nije u potpunosti usmjerena na izglede dugog, dugotrajnoj kopnenog rata sa Rusijom oko Ukrajine. Malo ko vjeruje da Moskva ima vojnu moć, bez obzira na novac ili podršku naroda za to, piše novinarka BBC-ja Katja Adler.

EU upozorava Kremlj na „ekstremne posledice“ ako preduzmu vojnu akciju u susednoj Ukrajini. Nova nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok boravila je u ponedeljak u Moskvi i Kijevu i kao glavni fokus nove vlade istakla je tenzije između Ukrajine i Rusije.

Švedska je tokom vikenda prebacila stotine vojnika na svoje stratiški važno ostrvo Gotland – koje se nalazi u Baltičkom moru, dok je Danska nekoliko dana prije toga pojačala vojno prisustvo u regionu, prenosi BBC.

Rastuće tenzije takođe su ponovo pokrenule debatu i u Finskoj i u Švedskoj o tome da li sada treba da se pridruže NATO-u.

Sveobuhvatna zabrinutost Zapada – Vašingtona, NATO-a, Velike Britanije i EU – je manje zbog mogućnosti konvencionalnog rata oko Ukrajine, a mnogo više, to što Moskva nastoji da podijeli i destabilizuje Evropu – tako što će uzdrmati ravnotežu kontinentalnih snaga u korist Kremlja.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je krajem prošle godine da Zapad treba da se probudi iz geopolitičkog sna zbog namera Moskve.

Kao što to obično biva kada je u pitanju spoljna politika, lideri EU daleko su od jedinstva oko toga koji precizan pravac djelovanja treba da preduzmu.

Moskva, uprkos masovnom gomilanju trupa na granici sa Ukrajinom, poriče da planira vojnu invaziju. Ipak, Rusija je poslala NATO-u listu bezbjednosnih zahteva. Glasno okrivljujući alijansu za podrivanje regionalne bezbjednosti, Vladimir Putin insistira, između ostalog da NATO zabrani Ukrajini i drugim bivšim sovjetskim državama da postanu članovi te organizacije.

NATO je to odlučno odbio, a tri samita koja su održana prošle nedjelje, između Rusije i zapadnih saveznika, nisu dovela do zajedničkog stava.

Nejasno je šta Vladimir Putin planira dalje da uradi, ali Zapad vjeruje da je Kremlj previše uložio u svoje javne manevre oko Ukrajine da bi sada odustao.

Bajdenova administracija sa nestrpljenjem čeka snažan stav EU o mogućim sankcijama, u zavisnosti od toga koji pravac akcije Moskva preduzima: vojni upad u Ukrajinu, sajber napadi, kampanje dezinformacija ili mješavina hibridnih napada.

Optimisti EU predviđaju da će blok dogovoriti niz mogućih sankcija do 24. januara, na sledećem sastanku ministara inostranih poslova, ali to je daleko od zagarantovanog.

Određeni broj zemalja EU oklijeva oko troškova eventualnih sankcija za sopstvene ekonomije. U Briselu se, inače, razgovara o podjeli tereta, ali ishod tih pregovora se možda neće svidjeti svima.

U zemljama EU takođe postoji široka zabrinutost oko isporuke gasa iz Rusije, pogotovo sa tako visokim cijenama za evropska domaćinstva ove zime. Vašington je istakao da istražuje načine da ublaži uticaj na snabdijevanje energijom.

Da su odnosi između Ujedinjenog Kraljevstva i EU nakon Bregzita lakši, svijet bi mogao da očekuje mnogo više diplomatije između Londona, Berlina i Pariza, kako bi se uporedile ideje i razgovaralo o njima, a možda i da se dogovore o zajedničkom toku akcije.

Briselske diplomate pomalo oštroumno opisuju vladu Ujedinjenog Kraljevstva kao “vjerovatno previše umotanu u domaće političke skandale da bi geopolitika trenutno bila na vrhu liste”, ali otvoreno priznaju da je Velika Britanija u potpunosti angažovana na pitanju Rusije i Ukrajine u okviru NATO-a.

U ponedjeljak je britanski ministar odbrane Ben Volas objavio da Britanija isporučuje Ukrajini protivtenkovske rakete kratkog dometa za samoodbranu. Rekao je da će mali tim britanskih vojnika takođe obezbijediti obuku.

Volas je ranije upozorio Moskvu da će biti posljedica za svaku rusku agresiju na Ukrajinu. Britanija bi se “suprotstavila nasilnicima”, rekao je, bez obzira na koliko je sukob dalek.

Vašington insistira da nema vremena za gubljenje. Ističu da Kremlj razmatra operaciju “da postavi temelje za mogućnost izmišljanja izgovora za invaziju”, odnosno da ima namjeru da navodno okrivi Ukrajinu za napad koji bi izveli ruski operativci.

Kremlj odbacuje tu tvrdnju Vašingtona kao “neosnovanu”, a Zapad se sada sprema za ono što bi moglo da uslijedi.

izvor: nova.rs

VEZANE VIJESTI:

Lokalni javni emiter Radio televizija Podgorica d.o.o. | Adresa: 19. decembra br. 13, 81000 Podgorica | PIB: 03328139 | Odgovorno lice: Rade Vojvodić, v.d. izvršnog direktora REDAKCIJA PORTALA: portal@gradski.me | REDAKCIJA RADIJA: radio@gradski.me

Lokalni javni emiter Radio televizija Podgorica d.o.o. | Adresa: 19. decembra br. 13, 81000 Podgorica | PIB: 03328139 | Odgovorno lice: Rade Vojvodić, v.d. izvršnog direktora
REDAKCIJA PORTALA: portal@gradski.me | REDAKCIJA RADIJA: radio@gradski.me

© Gradski Portal 2021. - All rights reserved

Dokumenta