Često mi zadnjih godina kažu: “Znaš, nema više dobre muzike i dobrih filmova, snimilo se to što se snimilo. Ovo ostalo je smorno i dosadno.“ Naravno, to nije tačno. Ni približno. Kad samo pomislim koliko njih mi je pomenulo kako se misli hoće li ili neće doći na preksinoćnju Rockstrikciju: “A ne znam brate, ne poznajem dovoljno ove novije bendove, nema nekog žestokog imena, baš se mislim da li da dođem.“
O, kako su se iznenadili! Prijatno, podrazumijeva se.
Na početku sinoćnje velike rock žurke nastupio je beogradski bend “Logička greška“. I, sudeći po energičnom nastupu, nažalost ne previše posjećenom (nikako mi nije jasno zašto), i erupciji energije koju su prenijeli podgoričkoj publici postali su mi, zbog evidentne iskrenosti na koncertu, miljenici u pravom smislu te riječi. Na nastupu Logičke greške bila je prisutna, razumljivo, ponajviše podgorička mlađarija koja je intenzivno uživala u Greškinom mega profesionalnom nastupu. A ako ćemo pošteno, ni meni nije bilo svejedno. Nakon što je harizmatični Matija Savković (frontmen i ritam gitarista “Logičke greške“), predstavljajući članove benda najavio Anu Perišić (solo gitaristkinju benda) kao “podgoričku snajku/dečko joj Podgoričanin“ nastalo je oduševljenje. I, kako je Greška završavala nastup tako je krenuo da se popunjava prostor Kolektora. Došlo je tada i desetak mojih, što drugara što prijatelja, kojima sam rekao: “Pojma nemate što ste propustili, razbili su ovi iz Logičke greške, razbili!“. Dakle, “Logička greška“, kapa dolje ekipo!
Posle Logičke greške, na Rockstrikciji je nastupio ruski noise bend “NBIP“. Prvo što pomislih kad ih vidjeh na stejdžu: “Baćuške i hard-core muzika“. Kad, ono, gruvalo je i gruvalo iz “svih oružja“. Ono što je u pauzama pjesama bilo krajnje iznenađujuće, meni bar, frontmen ruske rock grupe se publici obraćao na engleskom jeziku. Ali dobro, čudni su putevi Gospodnji.
Nakon Rusa nastupio je nikšićki srednjoškolski bend “Quiet Dogs“. Nijesam ih ranije gledao uživo, i nadao sam se solidnom nastupu, jer, ne bi bili tek tako predgrupa Vranjkoviću i Autogenom treningu a da nemaju kvalitet. To je, naprosto, tako. A sad, nakon pokazane energije, one iskonske, nepatvorene, znamo kakvi su Nikšićani po tom pitanju, sve što mogu reći je: “Ljudi, obratite pažnju na ove momke, pružite im svaku moguću podršku, zaslužuju!!! Go Boys!!!“
Druga beogradska rock atrakcija na sinoćnjoj Rockstrikciji bila je post-punk grupa “Šajzerbiterlemon“. Takođe neopisiva energija, odlična konekcija sa publikom, uz svako malo pozive na šutku. Šajzerbiterlemonci su u nastupu euforije, magije koju su proizveli, i atmosfere dignute praktično do usijanja, silazili ispod stejdža, spajali se sa publikom i izvođači i publika, isprepletani, postali su jedno.
Zadnji na osmoj Rockstrikciji nastupili su pankeri iz Sinja zvani “M.O.R.T.“ To nije bio nastup nego bombardovanje, ili, što bi rekli gore pomenuti Rusi “razvaljotka“. Koncert M.O.R.T.-a je po silini i intenzitetu bio uporediv jedino sa sličnim nastupom Mortal Kombat-a na šestoj Rockstrikciji. Možda i žešći. Nastup koji je upravo ponajbolje potvrdio riječi organizatora Rockstrikcije Janka Popovića u intervjuu za Gradski portal a prije festivala: “Rockstrikcija 8. biće vrhunski punk događaj“. Bila je i više od toga.
E, sad… koliko god ja opisivao, tražeći prave riječi, atmosferu na sinoćnjoj ili na prethodnim Rockstrikcijama, to je, uvijek i uvijek, nedovoljno. Šta da vam kažem drugo osim: “Dođite, vidite, osjetite ovu energiju!“
Jedno znam pouzdano, uvijek kad se napunim energijom na ovom festivalu, kad vidim sve te mlađe grupe i mlađu publiku na toj velikoj rock žurci, kada osjetim njihovu strast, istu onakvu kakvu smo mi malo stariji, dobro, malo više stariji ispoljavali u njihovim godinama, ne bi mi bilo krivo da se jednog dana na istom mjestu sve svede na prisutnost Andra, Braca, Janka, Radeta ili moje malenkosti. Jer znam da je vrijedjelo. A znam da neće. Prosto, rock’n’roll je enegija, način života, želja za slobodom i još mnogo toga. Vuče i vući će nove i nove generacije.
Nikad nisam zažalio, i neću, što sam se jedne zime osamdesetih, kad sam kao klinac u “zimskom bioskopu“ gledao “A Hard Days Night“ i The Beatles nepovratno “zarazio“ ovom muzikom. Odmah mi je bilo jasno: “E, to je to, rock’n’roll forever!!!“
Vidimo se na devetoj Rockstrikciji 6. juna na Stadionu malih sportova!
D. Leković
