Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, oslabio je 0,5 odsto na 1.152,84 poena, a MONEX 0,4 odsto na 17.899,53 boda.
Promet je iznosio 407,9 hiljada EUR i bio je 9,4 puta veći od prošlosedmičnog. Na značajan rast prometa uticala je prodaja akcija Primorja Tivat. U utorak je na berzi prodato 67,37 hiljada akcija tog preduzeća za ukupno 222,32 hiljade EUR. Prodat je udio od 2,48 odsto.
Akcija Primorja je oslabila 8,3 odsto na 3,3 EUR.
Ove sedmice gubili su Napredak Kotor 5,7 odsto na pet centi, Plantaže 5,6 odsto na 17 centi, Jugopetrol 1,9 odsto na 15,19 EUR i Crnogorski Telekom neznatno na 2,31 EUR.
Poskupila je dionica budvanske kompanije Sveti Stefan hoteli 9,8 odsto na 5,5 EUR, Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) 2,6 odsto na 1,2, Zetatransa jedan odsto na 1,11 i Ulcinjske rivijere neznatno na 7,01 EUR.
Nepromijenjenu cijenu akcije zadržali su Elektroprivreda (EPCG) na 5,5 EUR, Poslovno logistički centar Morača pet, Marina Bar tri EUR, Luka Bar 30,1 cent i Port of Adria 20,1 cent.
Ove sedmice je Misija MMF-a u završnoj izjavi u okviru redovnih godišnjih konsultacija, saopštila da očekuje rast crnogorske ekonomije u ovoj godini 3,2 odsto, preporučujući nadležnima u državi da implementiraju svježe mjere kako bi obuzdali rashode i povećali prihode.
„Ako bi to uradili, to bi pomoglo da se fiskalna pozicija uskladi sa Zakonom o fiskalnoj odgovornosti Crne Gore. Dodatno, ovo bi bilo konzistentno sa aspiracijama Crne Gore da se pridruži eurozoni nakon pristupanja Evropskoj uniji, koje je ciljano za 2028“, navodi se u završnoj izjavi Misije.
Kako se dodaje, na osnovu projekcija iz osnovnog scenarija, ekonomski rast projektovan je na 3,2 odsto u ovoj godini i u velikoj mjeri je zasnovan na preliminarnim indikacijama umjerene ljetnje turističke sezone.
“U ovom trenutku se predviđa da će rast u periodu od 2026-2030 ostati na sličnim nivoima, što se poklapa sa trenutnom potencijalnom stopom rasta ekonomije. Očekuje se da će ukupna inflacija ostati povišena ove godine, sa mjesečnim prosjekom od četiri odsto, usporavajući prema dva odsto na srednji rok”, navodi se u izjavi.
Iz Ministarstva su poručili da preliminarni nalazi MMF-a potvrđuju da Crna Gora ostaje na putu makroekonomske stabilnosti, fiskalne odgovornosti i održivog razvoja.
Oni su kazali da su zadovoljni što je rad institucije i Vlade u cjelini prepoznat na najvišem međunarodnom nivou.
„Nalazi MMF-a potvrđuju još jednom da Crna Gora isporučuje rezultate, gradi stabilnu ekonomiju, sprovodi reforme u skladu sa najboljim međunarodnim praksama i ostaje posvećena evropskoj budućnosti“, navodi se u saopštenju Ministarstva.
EBRD nije u najnovijem izvještaju mijenjala prognoze rasta crnogorske ekonomije za ovu i narednu godinu.
Crnogorska ekonomija bi, kako je EBRD prognozirala i u prethodnom, majskom izvještaju, ove godine trebalo da ojača 2,6 odsto, a naredne 2,7 odsto.
U dijelu izvještaja koji se odnosi na Crnu Goru, a u koji je agencija Mina-business imala uvid, navodi se da je privredni rast usporio na 2,5 odsto u prvom kvartalu ove godine, uglavnom zbog smanjenog neto izvoza nakon što je rekonstrukcija u Termoelektrani (TE) Pljevlja dovela do povećanog uvoza električne energije.
“U međuvremenu, privatna potrošnja i investicije su porasle, podstaknute višim platama i penzijama, kao i infrastrukturnim projektima, uključujući auto-put Bar–Boljare. Snažna domaća tražnja i veći uvoz električne energije proširili su trgovinski i tekući deficit, pri čemu je ovaj drugi dodatno pogođen padom prihoda od turizma i transfera tokom ove godine”, rekli su iz EBRD.
Ove sedmice je predsjednik Odbora direktora EPCG, Milutin Đukanović, ocijenio da je ubrzana izgradnja obnovljivih izvora energije jedina jasna vizija i istorijska šansa koju Crna Gora ne smije da propusti,
On je na otvaranju Savjetovanja Crnogorskog komiteta Međunarodnog vijeća za velike električne mreže (CG KO CIGRE) u hotelu Mediteran u Bečićima, kazao da EPCG ima jasnu viziju razvoja, zasnovanu na principu proizvodnje energije u mjestu potrošnje, maksimalnom korišćenju hidroenergetske infrastrukture za integraciju solarnih panela, kao i uvođenju baterijskih sistema radi jačanja stabilnosti elektroenergetskog sistema.
„Do 2027. godine, investicionom politikom koju vodimo, planiramo da izgradimo najmanje 650 megavata novih kapaciteta, kroz završetak vjetroelektrane Gvozd, solarne projekte i druge investicije. Ipak, ni to neće biti dovoljno, jer cijena energije iz uglja raste, a dodatni izazov predstavlja uvođenje CBAM-a”, kazao je Đukanović.
