Iako je Crna Gora jedina država u svijetu koja je sebe proglasila ekološkom još 1991. godine ekološkinja Andrijana Mićanović ističe da se isti problemi na teritoriji Podgorice, ali i čitave države ponavljaju iz godine u godinu iz razloga što ne postoje sistemska rješenja, ali ni adekvatna kaznena politika.
„Da bismo dobili taj status bilo je potrebno da zadovoljimo brojne kriterijume, od stepena očuvanosti prirode, različitosti, ekosistema, prisutnosti vrsta na malom području, klimata i sve ostalo što ima malo koja država na cijeloj zemlji. Tako da je Crna Gora ekološka država samo deklarativno i to traje preko 30 godina“, kazala je.
Naglašava da, iako zavisimo od očuvane prirode, u Crnoj Gori je aktuelna borba između očuvanja prirode i ekonomskog razvoja.
„U suštini bi trebalo da jedno drugo nadopunjuju i da se razvoj, i ekonomski i energetski i bilo kakav zasniva na prirodi poštujući principe prirode i održivosti. Tako da edukacija treba da bude na mnogo višem nivou, u smislu da se nadopunjuju umjesto da se isključuju, Te da bi razvoj trebao da bude zasnivan na poštovanju prirode i održivosti“, dodaje.
Ona smatra da su glavni problemi odlaganje otpada, ispuštanje otpadnih voda, kao i izazivanje požara paljenjem otpada i šuma. Ističe i da građani nijesu dovoljno motivisani da vode više računa o okolini, jer nijesu podstaknuti kroz regulative i sistem.
„Kaznena politika je nešto što se ne pominje bez neke toliko, dakle nijesu Evropljani, Njemci, Holanđani niti pametniji ljudi od nas, niti su oni bolji, jednostavno, kod njih funkcioniše kaznena politika i zbog toga često čujemo “uređene države”. Te države su uređene upravo iz razloga što se tačno zna šta se dešava ukoliko se nepropisno odloži otpad. Dakle, funkcioniše kaznena politika tako da mislim da i mi mentalitetski nijesmo uopšte zaostali nego jednostavno naš sistem nije to prepoznao kao prioritetno i naša priroda je i dalje na visokom nivou očuvanosti pa se zaštita prirode ne stavlja kao prioritetno područje, kako u obrazovnom sistemu kroz edukaciju tako i kroz druge politike“, pojasnila je Mićanović.
Problem je, kaže, u nedostatku kadrova.
I“nspekcije i drugi organi definitivno su okarakterisani manjkom kapaciteta. Dakle, sve i da postoji ogromna i politička volja i institucioinalna volja da se ti problemi procesuiraju manjak kapaciteta je nešto što omogućava zagađivačima da i dalje nastave da vrše teakve vrste aktivnosti, Ukoliko sistem ne prepozna da je zaista krajnje vrijeme da se unaprijede kapaciteti institucija koje će dalje da sprovode sve ove prekršaje koji stižu kroz platformu ovoga tipa onda nema (ni za ovo previse da kažem) ne očekujemo previše različitu situaciju“, navodi.
Podsjeća da aplikacija čuvaj.me, putem koje građani mogu da prijave ekološke probleme nije novost, te da su i ranije postojale slične, ali da je ova unarijeđena zbog načina na koji se dalje procesiuraju prijave, a pomak je i u tome što su problemi vidljiviji. Naglašava i da je cilj aplikacije da se potpomogne rad nadležnih institucija.
„S obzirom na to da sistem funkconiše na isti način kao što je funkcionisao zadnjih par godina ljudi koji vrše tu vrstu prestupa jednostavno nijesu ni motivisani da rade drugačije jer do sada nije ništa konkretno urađeno da bi i ukazalo koliko je to zapravo loše, štetno i u krajnjem na koji način će da odgovaraju ukoliko sprovode takve aktivnosti“, zaključila je Mićanović.
Čak polovina slučajeva koji su prijavljeni na teritoriji Podgorice odnosi se na spaljivanje guma i plastike, najčešće u podgoričkom naselju Konik. Ostale prijave odnose se na divlje deponije, nelegalno odlaganje građevinskog otpada, nepropisno odlaganje bio otpada, a deponije nastaju i pored škola.
