Biti sportista ne znači samo baviti se sportom, već i pokazivati odgovornost, upornost i poštovanje – prema sebi, protivnicima i pravilima igre. Pravi sportista se ponaša dostojanstveno u pobedi, ali i u porazu. Kad se pogleda fudbal u Crnoj Gori, postavlja se pitanje da li se ove riječi mogu vezivati za isti.
Tu prije svega mislim na krovni Fudbalski savez Crne Gore (FSCG). Kad se pogledaju dokumenta koja predstavljaju tu sportsku organizaciju, kao da je neko krojio odijelo po svojoj mjeri.
Kada se dokumenti i pravila oblikuju tako da prvenstveno odgovaraju interesima onih koji ih pišu, dolazi do zloupotrebe moći i gubitka poverenja u sistem. Takva praksa stvara privid pravičnosti, dok se u suštini odluke donose unapred sa ciljem da se obezbedi lična ili institucionalna korist. Iako formalno sve može delovati uređenim, suština procesa ostaje nepravedna jer pravila postaju sredstvo kontrole, a ne jednakosti. Time se narušava integritet, otežava zdrava konkurencija i obesmišljava pojam jednakih šansi za sve učesnike.
Primjer toga je Statut Fudbalskog saveza Crne Gore i u njemu paradoksalna situacija. Naime, u članu 68 tog dokumenta pod tačkom 1. piše: “Aktivnosti FSCG su otvorene za javnost”, dok je u tački 4. istog člana navedeno: “Sjednice i odluke Izvršnog odbora, Odbora za hitna pitanja i pravnih tijela, stalnih i ad-hoc komisija FSCG nijesu javne”.
Postavlja se pitanje kako može biti nešto javno i transparentno ako je zatvoreno za javnost. Naravno da ne može i tu dolazimo do “fer pleja”, koji je u ovom slučaju odsutan. Tako se od građana kriju važne odluke vezane za fudbal u Crnoj Gori.
Autor: N.R.
