Izgubljeni u tranziciji

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp

Piše: Nikola Samardžić

Bivša Jugoslavija postala je Rubikova kocka koju niko ne ume da uredi. Jedna stranica se složi, sve ostale se unerede. Raspadanje Jugoslavije, koje uporno, i zloćudno traje, paradigma je strateške i vrednosne krize zapadnog sveta. Razumljivo je nepostojanje plana Brisela i Vašingtona za bivšu Jugoslaviju dok je nejasna perspektiva EU i SAD, da li će očuvati demokratske procedure, racionalnu procenu javnog interesa, slobode za sve koji poštuju zakone. Uveren sam, da je njihov uspeh naša poslednja šansa. Proširenje EU nemoguće je zamisliti bez prethodnog proširenja na samu sebe, na države Višegradske grupe, i one koje su krenule njihovom putanjom, odustajući od evropskog institucionalnog i vrednosnog dogovora i demokratiji, slobodama i vladavini prava. Zato plan za bivšu Jugoslaviju, prilagođen stvarnosti i regionalnim potencijalima gluposti i destrukcije, imaju Rusija i Kina čiji je uticaj jedina konstanta u usponu. Politička religija i korupcija, njihove najvažnije poluge uticaja, zavode i zajednicu i one koji zajednicom upravljaju.

Tri decenije razvlači se raspad Jugoslavije, i još uvek nisu jasne definitivne granice, niti zajedničke perspektive, koje su potrebne kako bi se uspostavljene granice izbrisale. Tri decenije razvlači se tranzicija, dok protraćeno vreme, energija, emocije ukidaju smisao upravo evropskoj perspektivi koja iziskuje radne i inovativne napore, onaj trud koji je izgradio zapadnu civilizaciju. EU, međutim, već dugo nema zajednički i odlučan odgovor ni na jedno naše otvoreno pitanje. Tranzicija je donekle uspela da potisne siromaštvo, koje se u talasima neuspešnih sistema gomilalo unazad decenijama. Ali je siromaštvo, u dugom trajanju tranzicije, i dalje dominantan politički i vrednosni stav, i zato prosvećenost ne dopire iz proširenja opšte društvene osnove pismenosti, razvoja tehnologija i komunikacija.  

Nama je evropska integracija važna ne samo zbog formalnog usklađivanja zakona, normi i pravila. Integracija postavlja graničnike delovanju institucija kako uticajni pojedinci ne bi izmakli institucionalnom i društvenom nadzoru, uzurpirali vlast, i propagandom i korupcijom kontaminirali javni prostor. Nama je NATO važan kako bismo bili bezbedni od sebe samih i od totalitarnih sila koje su ponovo pretnja svetskom miru. Pod njihovim pritiskom su Ukrajina, baltičke države, Hong Kong, Tajvan, a paradigma povratka na pogrešnu stranu Gvozdene zavese uvek se lako primeni na prostor bivše Jugoslavije koja u ovom trenutku nije ni dovršena prošlost, niti perspektivna budućnost. Osećaj nepostojanja može postati činilac svakog prokletstva identiteta. Identiteti su ovde bizarni konstrukti nametnuti u odsustvu istorijskog kontinuiteta politike, ekonomije, kulture. Zato je i kriza vlasti u Crnoj Gori binarna, ogledajući se ne samo u sukobu ideja o procesima koje predstoje, nego i u sukobu identiteta koji nastoji da stvarnu i izmišljenu prošlost primeni za budućnost. Identiteti su moćni kad su alternativa promenama koje uvek izazivaju strepnju, strah i neizvesnost. Naročito ako ulogu i odgovornost jedinke nameću toplom okrilju zajednice. Mada iskustvo sukoba i tranzicije samo iz protekle tri decenije, upozorava da je takva uloga zajednice u njenom razumnom i prosvećenom uređenju, koja podrazumeva susedsku integraciju, a ne u zavetničkom bestijanju.

Nova runda izbora u Srbiji odraziće se i na odnose u Crnoj Gori koja je donela pogrešne strateške odluke pod pritiskom strane agenture i litijaškog pokreta. Kriza identiteta u Srbiji, koja nema snage za evropsko opredeljenje i ulazak u NATO, podelila je zajednicu u podršci vlasti ili opoziciji, dok i jedna i druga strana dele slične vrednosti i poglede u budućnost. Jedini smisao u njihovom sukobu bila bi promena sama po sebi. Radikalizam vlasti u toj meri je razrađen divljačkom korupcijom, manijakalnom propagandom i sve manje uračunljivim javnim istupima Predsednika, da je svaka alternativa u ovom trenutku lekovita. U ovom trenutku opozicioni otpor kompaniji Rio Tinto sublimira antivladina i antizapadna osećanja, frustracije tranzicionih gubitnika, i političku neodgovornost društvenih elita koje su ne tako davno pozdravile prelazak Srbije u rusku sferu uticaja i tiho se radovale paljevini američke ambasade. Izgubljena u tranziciji, dok opšte osećanje osujećenosti postaje zasnovanost novog azijatskog identiteta, Srbija je pred zastrašujućom krizom strateških opredeljenja. Tome je istovetno uporište aktuelne vlade u Crnoj Gori u kojoj dominiraju lažni eksperti i do apsurda bizarna familijarna korupcija koja poručuje litijašima, da nema plena za sve. Identitetska obmana vraća se tamo odakle je krenula.

Posljednje:

VEZANE VIJESTI

POSLJEDNJE:

VEZANE VIJESTI:

Dokumenta