Tako će renovirana skladišta, podzemne prostorije i bivši industrijski objekti biti uklonjeni s platformi za iznajmljivanje turistima, uključujući i one koji su već pretvoreni za ugostiteljsku upotrebu.
„Prostori za iznajmljivanje moraju biti prostori za stanovanje, s prirodnim svjetlom, ventilacijom i klimatizacijom“, rekla je ministarka turizma Olga Kefalojani.
„Uvodimo minimalne operativne i bezbednosne standarde“, rekla je ona, a „cilj je dugoročan, održiv i kvalitetan razvoj grčkog turizma, a ne samo da svake godine obaramo rekorde“.
Priprema tog zakona se poklapa sa jednogodišnjom zabranom nove registracije nekretnina za kratkoročni zakup u popularnim okruzima Atine kao što su Kolonaki, Kukaki i Egzarhija, a prekršaj se kažnjava novčanom kaznom od 20.000 evra.
Iznajmljivanje je pomoglo da se proširi turistička delatnost Grčke koja donosi 13 odsto njenog bruto-domaćeg proizvoda, ali je povećalo pritisak na porodice zbog poskupljenja kirija uz manjak raspoloživih nekretnina.
Nekoliko opozicionih poslanika je pozvalo na sveobuhvatnija ograničenja zakupa i ocenilo da Vlada zanemaruje socijalne troškove i opterećenje resursa zbog stalnog rasta turizma koji dovodi do raseljavanja stanovništva četvrti popularnih među turistima i štete po okolinu.
Vlada kaže da želi da uravnoteži turističke pogodnosti sa dostupnošću stanovanja i nudi poreske olakšice za vlasnike nekretnina da odustanu od kratkoročnog zakupa.
Predlog zakona kojim se uvode i detaljniji bezbjednosni i operativni standardi za nekretnine za iznajmljivanje, trebalo bi da bude izglasan ovog mjeseca.
Procjenjuje se da je prihodi Grčke od turizma 2024. godine dostigao rekordne 22 milijarde eura sa 35 miliona stranih turista.
Broj privatnih soba za kratkoročan turistički zakup se 2023. godine izjednačio s brojem soba u hotelima, ali je skoro duplo veći od njega u centru Atine, piše u studiji koju je naručilo Udruženje hotelijera koje traži strožu regulaciju nekretnina koje se iznajmljuju preko onlajn platformi kao što je Airbnb.
