Partije su ogledalo dru\u0161tva i oslikavaju standarde koji vladaju me\u0111u ljudima, a sude\u0107i po tome \u017eene u Crnoj Gori nijesu po\u017eeljne u politici, ocijenila je nezavisna poslanica Jevrosima Pejovi\u0107. Smatra da naro\u010dito mlade \u017eene nemaju podr\u0161ku za bavljenje politikom i susrije\u0107u sa sa brojnim uvredljivim komentarima javnosti \u2013 kojima je i sama bila izlo\u017eena.<\/p>\n\n\n\n
,,Sje\u0107am se jednog koji je otprilike glasio “Ti da \u0161to valja\u0161 rodila bi dijete“ sada mo\u017eete da zamislite bilo koju \u017eenu koja je npr u procesu vantjelesne oplodnje, koja poku\u0161ava da dobije dijete, koja je imala je spontani poba\u010daj i pro\u010dita tako ne\u0161to, da li mo\u017eemo da o\u010dekujemo da bude jaka i da se bori za svoje ideale“, kazala je Pejovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Poslanice u Crnoj Gori nemaju zakonsko pravo na trudni\u010dko i porodiljsko odsustvo- to je problematizovala poslanica gra\u0111anskog pokreta URA Milena Vukovi\u0107, koja je upravo zbog toga odlu\u010dila da ne\u0107e biti aktivna u parlamentu.<\/p>\n\n\n\n
,,Jedna NVO je objavila istra\u017eivanje o aktivnostima poslanika\/ca u Skup\u0161tini Crne Gore u kojem sam ozna\u010dena kao najmanje aktivna poslanica, iako su postojale dvije objektivne okolnosti \u2013 jedna je da sam ja svoj poslani\u010dki mandat dobila krajem juna pro\u0161le godine, da znamo da vanrednih zasijedanja pro\u0161le godine nije bilo i da sam se porodila u novembru i da sam narednih pola godine bila na porodiljskom odsustvu, koje sam sama sebi dala“, navela je Vukovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Iako su zastupljene u Skup\u0161tini i Vladi, \u017eene ne donose va\u017ene politi\u010dke odluke, smatra savjetnica predsjednika Crne Gore Marija Veskovi\u0107. Ipak, dodaje, ima institucionalnog napretka u njihovom podsticanju da u\u010destvuju u procesima dono\u0161enja odluka.<\/p>\n\n\n\n
,,Me\u0111utim, rekla bih da se u Crnoj Gori i dalje preliva taj uticaj patrijarhalnog dru\u0161tva koje je prisutno sna\u017eno prisutno u javnom prostoru, iako bi svi mi koji smo dio njega trebalo da se trudimo da razbijemo te stereotipe \u2013 ali je pitanje ko ih zapravo nosi i ko ih odr\u017eava“, podvukla je Veskovi\u0107. <\/p>\n\n\n\n
Osim institucionalnih i patrijarhalnih prepreka, demokratizacija partija je na jako niskom nivou, upozorava istra\u017eiva\u010dica u Sociolo\u0161kom centru Nikoleta \u0110ukanovi\u0107. Nagla\u0161ava da ni usvojene brojne reforme su\u0161tinski nijesu promijenile realnost, kada je rije\u010d o u\u010de\u0161\u0107u \u017eena u politici.<\/p>\n\n\n\n
,,Na izborima 2016. \u017eene osvajaju 23,3 odsto poslani\u010dkih mjesta ni tada nijesu pre\u0161le \u00bc parlamenta, na izborima 2020. situacija je jo\u0161 zanimljivija, jer ulazi samo 18 \u017eena, odnosno 22,2 odsto. Tek kasnije tokom mandata te Skup\u0161tine taj broj raste na 27,16 odsto, ali dominantno jer mu\u0161karci odlaze na funkcije u izvr\u0161noj vlasti pa ih zamjenjuje \u017eena sa izbornih lista. Isto se de\u0161ava nakon izbora 2023“, precizirala je \u0110ukanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
I dok je procenat poslanica ostao isti \u2013 27 odsto, dok se ne promijeni struktura mo\u0107i i odlu\u010divanja zastupljenost \u017eena osta\u0107e samo brojka na papiru, poruka je sa okruglog stola.<\/p>\n\n\n\n