<\/p>\n\n\n\n
U Crnoj Gori od malignih bolesti godi\u0161nje oboli izme\u0111u 3.000 i 4.000 osoba, dok blizu 2.000 izgubi bitku sa ovom bole\u0161\u0107u. Najnovija klini\u010dka praksa pokazuje dramati\u010dne promjene u starosnoj strukturi onkolo\u0161kih pacijenata, a najve\u0107i razlog za takve brojke, prema ocjeni ljekara, je savremeni na\u010din \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n
„Postoji trend porasta malignih oboljenja. Sve vi\u0161e imamo faktori rizika na koje slabo djelujemo: pu\u0161enje, alkohol, gojaznost i nedovoljna fizicka aktivnost, postoje tu i drugi faktori, zaga\u0111enje vazduha, zemlji\u0161ta. Sve je vi\u0161e oboljelih mla\u0111ih od 50, pa i 40 godina, naro\u010dito kada je u pitanju karcinom debelog crijeva. Vi danas u \u0161kolskoj populaciji imate veliki broj gojazne djece“, objasnila je Lukovac Janji\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Precizne brojke, me\u0111utim, ne postoje na jednom mjestu, jer zvani\u010dni Registar za rak ne postoji jo\u0161 od 2013. godine. Razlog za ovaj institucionalni vakuum je tehni\u010dka neopremljenost iz pro\u0161losti.
„Ministarstvo zdravlja je puno u\u010dinilo na izradi elektronskog kartona svakog pacijenta, gdje \u0107e cjelokupni sistem biti informati\u010dki povezan. To \u0107e biti preduslov da Institut za javno zdravlje vodi adekvatne populacione registre, a mi klini\u010dke. Ovo \u0161to je iza nas nije pohvalno, ali su napravljeni krupni koraci“, isti\u010de onkolog.<\/p>\n\n\n\n
Dok javnost \u010desto kritikuje zdravstveni sistem, informacije o dramati\u010dnom \u010dekanju na onkolo\u0161ko lije\u010denje u Crnoj Gori, struka o\u0161tro demantuje.
„Moje kolege i ja smo i\u0161li na edukaciju \u0161irom Evrope, slobodno vam mogu re\u0107i da i pored toga \u0161to u Crnoj Gori imamo mali broj medikalnih onkologa, u Crnoj Gori je najkra\u0107a lista \u010dekanja, skoro da i ne postoji. Ono \u0161to se \u010deka je od operacije do dobijanja PH nalaza, \u0161to je veoma kratak rok i ti PH nalazi jako brzo stignu“, kazala je Lukovac Janji\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Upravo je brzina te prve, klju\u010dne dijagnostike u crnogorskim laboratorijama, prema rije\u010dima ljekara, \u010desto efikasnija nego u inostranstvu.
„Kad oni dobiju patohistolo\u0161ki nalaz i jave se na\u0161em konzilijumu, vjerujte ve\u0107ina pacijenata do\u0111e na pregled od 7 do 10 dana. Ja \u0107u vam re\u0107i da postoje pacijenti koje smo mi slali na lije\u010denje van Crne Gore, recimo u Francusku ili Tursku si vi su, iako je to Crna Gora platila, svi su \u010dekali mjesec ili vi\u0161e dana“, nagla\u0161ava Lukovac Janji\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Kada se proces digitalizacije zavr\u0161i, Crna Gora \u0107e kona\u010dno imati jasnu mapu oboljelih. Do tada, poruka onkologa ostaje jasna, sistem trenutno dr\u017ei korak, ali preventive radi, stil \u017eivota moramo mijenjati sami.<\/p>\n\n\n\n