<\/p>\n\n\n\n
Pi\u0161e prof. dr Aneta Spai\u0107<\/strong>, redovna profesorica na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore<\/p>\n\n\n\n Dok je u prethodnim decenijama komunikacija sa mladima bila posredovana tradicionalnim medijima, danas se odvija kroz interaktivne i neposredne kontakte TikToka, Instagrama, YouTube i drugih digitalnih foruma. Istra\u017eivanja Evropske unije \u2013 Evropskog parlamenta i Evropske komisije \u2013 Eurobarometar 2025 g. pokazuju da \u010dak 65 odsto mladih, starosti od 15\u201324 godine, kao primarni izvor informacija o dru\u0161tvenim i politi\u010dkim pitanjima navode dru\u0161tvene mre\u017ee. Ista\u017eivanje upu\u0107uje na kombinaciju aktivnog i pasivnog konzumiranja sadr\u017eaja na dru\u0161tvenim mre\u017eama, pri \u010demu 66 odsto korisnika namjerno tra\u017ee sadr\u017eaj, dok 76 odsto neo\u010dekivano nailaze na njega tokom uobi\u010dajenog pregledanja. U takvom okru\u017eenju, mladi su istovremeno korisnici, kreatori sadr\u017eaja, ali i objekti sofisticiranih algoritamskih sistema koji oblikuju njihovu percepciju stvarnosti. Upravo tu nastaje potreba za novim konceptom za\u0161tite \u2013 svojevrsnim digitalnim \u0161titom koji podrazumijeva pravnu, institucionalnu i edukativnu dimenziju.<\/p>\n\n\n\n U procesu pristupanja Evropskoj uniji, Crna Gora ima obavezu efikasnog sprovo\u0111enja i primjene zakona EU. Evropska unija je kroz dva klju\u010dna instrumenta, dvije uredbe \u2013 Digital Services Act (DSA) i European Media Freedom Act (EMFA) \u2013 poku\u0161ala da odgovori na ove izazove. Njihovo transponovanje u Crnoj Gori je otpo\u010delo usvajanjem implementacionog zakona o digitalnim uslugama i integracijom EMFE kroz set medijskih i drugih zakona, a oni zajedno predstavljaju klju\u010dni stub evropske digitalne strategije \u010diji je cilj stvaranje sigurnijeg digitalnog prostora u kojem su za\u0161ti\u0107ena osnovna prava svih korisnika digitalnih usluga, posebno u kontekstu za\u0161tite mladih i razvoja digitalnog gra\u0111anstva.<\/p>\n\n\n\n Uvo\u0111enje odgovornosti u digitalni prostor: DSA i EMFA<\/strong><\/p>\n\n\n\n Akt o digitalnim uslugama (DSA) predstavlja poku\u0161aj da se uvede red u ovaj kompleksni sistem. Posebno je zna\u010dajan njegov fokus na tzv. Very Large Online Platforms (VLOPs), platforme koje imaju vi\u0161e od 45 miliona korisnika u EU. Za ove platforme DSA uvodi niz obaveza koje direktno uti\u010du na odnos sa korisnicima, uklju\u010duju\u0107i mlade: obavezu procjene i ubla\u017eavanja sistemskih rizika (dezinformacije, manipulacija, \u0161tetnih i nezakonitih sadr\u017eaja), ve\u0107u transparentnost algoritama i preporu\u010diva\u010dkih sistema, mogu\u0107nost izbora alternativnih, neprofilisanih feedova, posebne mjere za\u0161tite maloljetnika, uklju\u010duju\u0107i zabranu odre\u0111enih oblika targetiranog ogla\u0161avanja. U prvom predmetu Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) u kome se pominje Digital Services Act (DSA), u Google LLS and Others v Rusije, 2025, iskazuje se posebna zabrinutost zbog pre\u0161iroko postavljene automatizovane restrikcije, nenamjerno i na zakonit, satiri\u010dan ili dru\u0161tveno relevantan govor u online prostoru, i da uklanjanje sadr\u017eaja kada se oslanjaju na automatizovanu moderaciju mo\u017ee do\u0107i u koliziju sa standardima ESLJP. U podupiruje\u0107em mi\u0161ljenju, sudija Pavli se poziva na DSA kao na va\u017enu referentnu ta\u010dku za utvr\u0111ivanje standarda \u201edu\u017ene pa\u017enje\u201d i \u201eodgovornih praksi\u201d za velike online platforme i online posrednike.<\/p>\n\n\n\n Dok DSA primarno reguli\u0161e platforme, pored regulacije odnosa izme\u0111u platformi i medija, Zakon o evropskim medijskim slobodama (EMFA) ima za cilj da za\u0161titi profesionalnost medijskih aktera, njihove nezavisnosti i pluralizma. Jedan od klju\u010dnih problema savremenog medijskog sistema jeste gubitak vidljivosti profesionalnih, kredibilnih medija u odnosu na druge sadr\u017eaje koji dominiraju platformama. EMFA poku\u0161ava da odgovori na ovaj izazov insistiraju\u0107i na kvalitetnim i provjerenim sadr\u017eajima, i obezbje\u0111ivanju njihove dostupnosti.<\/p>\n\n\n\n VLOP platforme kao novi centri mo\u0107i<\/strong><\/p>\n\n\n\n DSA i EMFA polaze od pretpostavke da se mo\u0107 u digitalnom prostoru pomjerila sa tradicionalnih medija ka velikim tehnolo\u0161kim platformama. Ove platforme ne samo da distribuiraju sadr\u017eaj, ve\u0107 aktivno u\u010destvuju u njegovom oblikovanju. Njihovi algoritmi odre\u0111uju \u0161ta \u0107e postati viralno, koje teme \u0107e dominirati javnim diskursom i na koji na\u010din \u0107e se informacije interpretirati. Za mlade korisnike, to zna\u010di da njihov pogled na svijet u velikoj mjeri zavisi od nevidljivih, automatizovanih procesa koje ne razumiju i nad kojima nemaju kontrolu. U takvom kontekstu, pitanje digitalnih prava postaje klju\u010dno pitanje demokratskog dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Digitalno gra\u0111anstvo: Od za\u0161tite ka osna\u017eivanju<\/strong><\/p>\n\n\n\n Konvencionalni sistem informisanja bio je zasnovan na relativno jasnim ulogama: mediji su proizvodili sadr\u017eaj, a publika ga je konzumirala. Iako su postojali problemi poput politi\u010dkog uticaja ili koncentracije vlasni\u0161tva, odgovornost za sadr\u017eaj bila je jasno locirana. Danas, prostor plasiranja informacija \u2013 platformi funkcioni\u0161e po potpuno druga\u010dijoj logici. U tom procesu, algoritmi odlu\u010duju koji sadr\u017eaj \u0107e biti vidljiv, a koji ne\u0107e. A ishodi algoritama su, naj\u010de\u0161\u0107e, odre\u0111eni komercijalnim interesima, optimizacijom anga\u017emana i nerijetko favorizuju sadr\u017eaje koji izazivaju sna\u017ene emocije, uklju\u010duju\u0107i strah, bijes ili senzacionalizam.<\/p>\n\n\n\n Mladi korisnici posebno su ranjivi u takvom digitalnom ekosistemu. Njihove digitalne navike, interesovanja i pona\u0161anje kontinuirano se analiziraju, profiliraju i monetizuju, zbog \u010dega oni postaju ne samo konzumenti, ve\u0107 i proizvodi digitalnog sistema. Upravo zbog toga, pitanje za\u0161tite djece i mladih u online prostoru danas prevazilazi potrebu pukog uklanjanja \u0161tetnih sadr\u017eaja i otvara \u0161ire pitanje razvoja digitalnog gra\u0111anstva. Koncept digitalnog gra\u0111anstva podrazumijeva vi\u0161e od same za\u0161tite od \u0161tetnih sadr\u017eaja. On uklju\u010duje sposobnost kriti\u010dkog razumijevanja informacija, svijest o vlastitim pravima u digitalnom prostoru i aktivno u\u010de\u0161\u0107e u javnom diskursu.<\/p>\n\n\n\n Crnogorski digitalni \u0161tit: izme\u0111u normi i prakse<\/strong><\/p>\n\n\n\n Crna Gora, kao dr\u017eava kandidat za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji, suo\u010dava se sa obavezom uskla\u0111ivanja nacionalnog pravnog i institucionalnog okvira sa savremenim evropskim pravilima koja ure\u0111uju digitalni prostor, uklju\u010duju\u0107i Digital Services Act i European Media Freedom Act. U tom kontekstu, transponovanje i efikasna primjena ovih akata, uz ja\u010danje medijske i digitalne pismenosti, razvoj mehanizama za\u0161tite djece i mladih u online okru\u017eenju, kao i sna\u017eenje institucionalnih kapaciteta za nadzor i sprovo\u0111enje novih pravila, predstavljaju osnov za izgradnju prostora pravne i digitalne sigurnosti \u2013 svojevrsnog \u201ecrnogorskog digitalnog \u0161tita\u201d.<\/p>\n\n\n\n \u201eCrnogorski digitalni \u0161tit\u201d podrazumijeva povezivanje pravne za\u0161tite, edukacije i institucionalne saradnje u cilju stvaranja bezbjednijeg digitalnog okru\u017eenja. Istovremeno, ovaj koncept predstavlja i okvir za osna\u017eivanje generacija digitalnih uro\u0111enika da postanu informisani, odgovorni i aktivni digitalni gra\u0111ani.<\/p>\n\n\n\n Dru\u0161tveni ugovor u digitalnom dobu<\/strong><\/p>\n\n\n\n U digitalnom dobu, teorija dru\u0161tvenog ugovora vi\u0161e ne predstavlja neupitni okvir za razumijevanje odnosa izme\u0111u gra\u0111ana i dr\u017eave. Ja\u010danje veoma velikih online platformi i transformacija digitalnog prostora doveli su do pojave tre\u0107eg centra mo\u0107i koji, iako formalno nije ugovorna strana, fakti\u010dki u\u010destvuje u oblikovanju granica prava, sloboda i javnog diskursa. Na taj na\u010din postaje mogu\u0107e govoriti o svojevrsnom \u201etrilateralnom dru\u0161tvenom ugovoru\u201d izme\u0111u dr\u017eave, gra\u0111ana i digitalnih platformi, \u0161to predstavlja ozbiljan izazov za savremene regulatore i istovremeno dovodi u pitanje klasi\u010dnu pretpostavku da je dr\u017eava jedini nosilac javne vlasti.<\/p>\n\n\n\n U kontekstu preveniranja takvih rizika, posebnu va\u017enost imaju DSA i EMFA. Ovi instrumenti predstavljaju zna\u010dajan korak ka uspostavljanju ravnote\u017ee izme\u0111u tehnolo\u0161kih platformi, medija, dr\u017eave i korisnika, ali \u0107e njihova stvarna vrijednost zavisiti od na\u010dina na koji budu implementirani i integrisani u nacionalne pravne i dru\u0161tvene okvire.<\/p>\n\n\n\n Za Crnu Goru to zna\u010di da regulatorne reforme moraju biti pra\u0107ene konkretnim inicijativama usmjerenim na djecu i mlade, posebno u oblasti digitalne pismenosti, za\u0161tite od online nasilja i razvoja digitalnog gra\u0111anstva. Jer pitanje digitalne regulacije nije samo pravno ili tehni\u010dko pitanje \u2013 ono je pitanje demokratije, povjerenja i dru\u0161tvenih vrijednosti.<\/p>\n\n\n\n Bez informisanih, osna\u017eenih i za\u0161ti\u0107enih mladih korisnika, digitalni prostor \u0107e ostati prostor neravnote\u017ee mo\u0107i. Sa druge strane, uz odgovoran regulatorni i dru\u0161tveni pristup, on mo\u017ee postati prostor slobode, participacije i odgovornog gra\u0111anstva. Upravo u tome le\u017ei su\u0161tina ideje \u201ecrnogorskog digitalnog \u0161tita\u201d, ne samo kao mehanizma za\u0161tite, ve\u0107 i kao temelja novog dru\u0161tvenog ugovora u digitalnom dobu.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U vremenu algoritamski kuriranih sadr\u017eaja, digitalni prostor je postao primarno mjesto informisanja, socijalizacije i formiranja stavova, naro\u010dito me\u0111u mladima. Platformski socijalizovane generacije Z i Alfa, kao generacije digitalnih \u201euro\u0111enika\u201c, ne konzumiraju medije na na\u010din na koji su to \u010dinile prethodne generacije. Za njih, granica izme\u0111u medija, platforme i dru\u0161tvene interakcije gotovo da ne postoji.<\/p>","protected":false},"author":5,"featured_media":973953,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[9],"tags":[32363,33199,33200],"naslovna":[],"class_list":["post-973948","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","tag-aneta-spaic","tag-digitalni-stit","tag-izmedju-algoritma-i-prava"],"acf":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gradski.me\/wp-content\/uploads\/2026\/05\/vizual1.webp","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/973948","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=973948"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/973948\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":973950,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/973948\/revisions\/973950"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/973953"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=973948"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=973948"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=973948"},{"taxonomy":"naslovna","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/naslovna?post=973948"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}