<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
Dvadeset godina nakon obnove nezavisnosti, Crna Gora se, dok privodi kraju svoj put ka EU, ponovo nalazi u sredi\u0161tu istorijskih procesa, pi\u0161e u gostuju\u0107em komentaru za minhenski portal Merkur.de Jakov Dev\u010di\u0107, direktor kancelarije Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru.<\/p>\n\n\n\n
Nezavisnost je, pi\u0161e Dev\u010di\u0107, isto kao i demokratski su\u017eivot \u2013 ne krajnja ta\u010dka, ve\u0107 trajni proces. \u201eA taj proces danas Crnu Goru neminovno vodi u novu fazu \u2013 ka evropskoj budu\u0107nosti koja nije u suprotnosti sa etni\u010dkim, vjerskim ili nacionalnim identitetima, ve\u0107 ih dopunjuje i pro\u0161iruje.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eEvropska unija je mnogo vi\u0161e od jedinstvenog tr\u017ei\u0161ta ili saveza dr\u017eava \u2013 ona je i prostor zajedni\u010dkih vrijednosti, podijeljene odgovornosti i zajedni\u010dkog identiteta\u201c, pi\u0161e Dev\u010di\u0107 za Merkur.de i dodaje da \u010dlanstvo u EU za Crnu Goru ne zna\u010di samo geopoliti\u010dko pozicioniranje, ve\u0107 i pro\u0161irenje identiteta.<\/p>\n\n\n\n
\u201eEvropski identitetski aspekt pokazuje se sasvim konkretno u svakodnevnom \u017eivotu \u2013 na primjer kada studenti iz Crne Gore u okviru programa poput Erasmus+ studiraju u Berlinu, Rimu ili Parizu i tamo sklapaju prijateljstva za cijeli \u017eivot. Pokazuje se i u tome \u0161to mladi preduzetnici dobijaju pristup evropskim tr\u017ei\u0161tima, fondovima i mre\u017eama. Isto tako postaje vidljiv kroz zajedni\u010dke standarde u oblastima za\u0161tite \u017eivotne sredine, za\u0161tite potro\u0161a\u010da ili radni\u010dkih prava, koji pobolj\u0161avaju kvalitet \u017eivota svih gra\u0111ana. Kroz takva iskustva svaki pojedinac razvija osje\u0107aj pripadnosti \u0161iroj evropskoj zajednici, koji vremenom postaje dio njegovog identiteta. Taj dodatni identitet otvara nove perspektive, olak\u0161ava prekograni\u010dnu saradnju i stvara okvir u kojem se razlike ne do\u017eivljavaju kao prijetnja, ve\u0107 kao bogatstvo\u201c, ocjenjuje Dev\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n
\u201eMladi ljudi u Crnoj Gori ve\u0107 danas odrastaju u stvarnosti koja je vi\u0161e evropski oblikovana nego ikada ranije \u2013 kroz obrazovanje, programe razmjene, digitalno umre\u017eavanje i zajedni\u010dke dru\u0161tvene izazove\u201c, pi\u0161e Dev\u010di\u0107 i dodaje: \u201eOva generacija evropsku pripadnost do\u017eivljava kao dio svoje svakodnevice. Ona ne razmi\u0161lja u kategorijama \u201eili-ili\u201c, ve\u0107 \u201ei-i\u201c: crnogorski i evropski.\u201c<\/p>\n\n\n\n
U tome le\u017ei velika \u0161ansa, navodi se dalje u tekstu: \u201eTakav vi\u0161eslojni identitet mo\u017ee ubla\u017eiti postoje\u0107e podjele i doprineti ve\u0107oj otvorenosti, \u0161irem dijalogu i ja\u010doj dru\u0161tvenoj koheziji unutar Crne Gore. Evropski identitet pomjera fokus sa onoga \u0161to razdvaja na ono \u0161to povezuje. Upravo ta vi\u0161edimenzionalnost identiteta predstavlja snagu i priliku\u201c, poentira direktor kancelarije Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru, Jakov Dev\u010di\u0107, u gostuju\u0107em komentaru za minhenski Merkur.de.<\/p>\n\n\n\n
Crna Gora bi mogla da pristupi Evropskoj uniji ve\u0107 2028. godine. Srbija pod Vu\u010di\u0107em sve vi\u0161e pada u drugi plan. Mali brat presti\u017ee velikog, pi\u0161e list Frankfurter rund\u0161au.<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u010cak i pred dr\u017eavni jubilej susjeda, najve\u0107i srpski mrgud ponovo glumi de\u017eurnog kvaritelja raspolo\u017eenja\u201c, pi\u0161e za frankfurtski list novinar Tomas Rozer. On podse\u0107a na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vu\u010di\u0107a da bi odlaskom na proslavu 20. godi\u0161njice crnogorskog \u201eodvajanja od Srbije\u201c svom narodu \u201epljunuo u lice\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Njema\u010dki novinar podsje\u0107a da su Crna Gora i Srbija bile povezane dr\u017eavnim vezama, od kraljevine do dr\u017eavne zajednice i dodaje da su se dve zemlje nakon progla\u0161enja nezavisnosti Crne Gore razli\u010dito razvijale: \u201eCrna Gora, nekada ozlogla\u0161ena kao eldorado mafije i \u0161verca, razvila se u najizglednijeg kandidata za \u010dlanstvo u EU. Srbija, koju od dolaska nacionalpopulisti\u010dkog SNS-a na vlast 2012. godine sve autoritarnije vode, pretvorila se u problemati\u010dan slu\u010daj za EU.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Ne samo zbog nedostataka u vladavini prava i demokratiji, ve\u0107 i zbog odbijanja da uvede sankcije EU protiv Rusije, Vu\u010di\u0107 je Srbiju odveo na marginu evropskog puta, pi\u0161e autor za Frankfurter rund\u0161au. \u201eCrna Gora se u me\u0111uvremenu, ne samo po indeksu korupcije ili slobode medija, od problemati\u010dnog djeteta pretvorila u prividnog uzornog kandidata u \u010dekaonici EU. Jadranska dr\u017eava drasti\u010dno je smanjila dr\u017eavni dug i bud\u017eetski deficit. I globalni politi\u010dki trenutak mogao bi i\u0107i na ruku ambicijama Crne Gore za \u010dlanstvo u EU.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Berliner cajtung donosi tekst crnogorskog pisca Ilije \u0110urovi\u0107a u okviru svog formata Open Source \u2013 platforme za priloge nezavisnih autora. U tekstu naslovljenom \u201eDvadeset godina nezavisnosti: Crna Gora izme\u0111u pristupanja EU i starih sukoba\u201c, autor pi\u0161e da se dvadeset godina nakon referenduma Crna Gora ponovo nalazi na istorijskoj prekretnici. Put ka nezavisnosti je, kako ocjenjuje, bio dug, slo\u017een i usko povezan sa ratovima koji su pratili raspad jugoslovenske federacije.<\/p>\n\n\n\n
Crna Gora danas izgleda druga\u010dije nego pre dvadeset godina, ali politi\u010dke podjele nisu nestale, ukazuje se u analizi. \u201eZato se politi\u010dka debata u zemlji i dalje \u010desto vrti oko pitanja identiteta, odnosa prema Srbiji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i tuma\u010denja crnogorske dr\u017eavnosti. Najnovija istra\u017eivanja ipak pokazuju da nezavisnost Crne Gore trenutno podr\u017eava 75 procenata gra\u0111ana, odnosno 20 procenata vi\u0161e nego u vrijeme referenduma o nezavisnosti. Istovremeno, evropska integracija ostaje jedna od rijetkih tema oko kojih postoji \u0161irok politi\u010dki konsenzus.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Put ka Briselu ipak ostaje neizvjestan, navodi se dalje u tekstu. \u201eS jedne strane, \u010dini se da Crna Gora profitira od toga \u0161to EU, suo\u010dena sa iscrpljuju\u0107im ratom u Ukrajini i komplikovanim odnosima sa SAD, \u017eeli da pro\u0161iri svoj politi\u010dki uticaj na Balkanu. S druge strane, zamor od pro\u0161irenja unutar EU je jasno primetan, a mnoge dr\u017eave \u010dlanice nisu spremne da prihvate nove zemlje.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Evroskepticizam raste \u010dak i u najuticajnijim dr\u017eavama EU. Ekonomski standard najbogatijih \u010dlanica opada, dok ratna retorika i naoru\u017eavanje rastu, pi\u0161e za Berliner cajtung autor i zaklju\u010duje: \u201eIpak, za malu dr\u017eavu poput Crne Gore, koja se nalazi izme\u0111u uticaja Istoka i Zapada, \u010dini se od presudne va\u017enosti da postane dio EU, \u010dak i ako sama Evropa deluje sve manje sigurno. Dvadeset godina nakon obnove nezavisnosti Crna Gora i dalje postoji i nalazi se nadomak dugo sanjanog \u010dlanstva u EU. Ostaje otvoreno da li \u0107e EU za dvadeset godina i dalje postojati ili \u0107e Crna Gora ponovo biti primorana da strate\u0161ki manevri\u0161e izme\u0111u velikih sila.\u201c<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vi\u0161e njema\u010dkih listova pi\u0161e o Crnoj Gori povodom dvadeset godina nezavisnosti \u2013 dok jedni isti\u010du njen napredak ka Evropskoj uniji, drugi ukazuju na unutra\u0161nje politi\u010dke i identitetske tenzije.<\/p>","protected":false},"author":5,"featured_media":915971,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[7],"tags":[29921,188,33196],"naslovna":[908],"class_list":["post-973942","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-politika","tag-20-godina-nezavisnosti","tag-crna-gora","tag-njemacki-mediji-2","naslovna-izdvajamo"],"acf":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/gradski.me\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/Crna_Gora_EU_4_Gov_506x900.webp","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/973942","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=973942"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/973942\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":973943,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/973942\/revisions\/973943"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/915971"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=973942"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=973942"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=973942"},{"taxonomy":"naslovna","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/naslovna?post=973942"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}