Ipak, put do tog cilja bio je obilje\u017een vi\u0161emjese\u010dnom, napetom kampanjom dva duboko podijeljena bloka, suverenisti\u010dkog, koji je u samostalnosti vidio istorijsku \u0161ansu i evropski put, i unionisti\u010dkog, koji je garant stabilnosti i progresa vidio u o\u010duvanju zajedni\u010dke dr\u017eave sa Srbijom. Pod rigoroznim pravilima Evropske unije, Crna Gora je te ve\u010deri olovkom i mirnim putem prelomila svoju sudbinu. <\/p>\n\n\n\n
Referendum o dr\u017eavno-pravnom statusu Crne Gore, odr\u017ean 21. maja 2006. godine, organizovan je kako bi gra\u0111ani nakon gotovo \u010ditavog vijeka prelomili istorijsku dilemu, nastavak \u017eivota u zajednici sa Srbijom ili obnova samostalnosti. Te sudbonosne prolje\u0107ne ve\u010deri, u vazduhu je lebdjela neizvjesnost kakva se na ovim prostorima rijetko pamti. Vi\u0161emjese\u010dne politi\u010dke tenzije, u\u017earene debate i prepuni trgovi \u0161irom zemlje stigli su do svoje zavr\u0161ne ta\u010dke, staju\u0107i u svega nekoliko sati prebrojavanja glasa\u010dkih listi\u0107a. Pod budnim okom Brisela, zvani\u010dna Podgorica i Beograd, ali i doma\u0107a vlast i opozicija, morali su da pristanu na pravila igre koja do tada nisu zabilje\u017eena u me\u0111unarodnoj praksi. Evropska unija, preko svog izaslanika Miroslava Laj\u010daka, postavila je rigorozan uslov, takozvanu formulu od pedeset pet odsto. To je zna\u010dilo da suverenisti\u010dkom bloku za pobjedu nije bila dovoljna prosta ve\u0107ina, ve\u0107 je svaki procenat unutar takozvane sive zone mogao da zadr\u017ei status kvo.<\/p>\n\n\n\n
U takvom ambijentu, kampanja je podijelila Crnu Goru na dva tabora koji su se borili za svaki glas. Suverenisti\u010dki tabor, pod sloganom „Da“, predvo\u0111en Milom \u0110ukanovi\u0107em, igrao je na kartu istorijskog prava, nacionalnog identiteta i ekonomskog samoodr\u017eanja. Njihov klju\u010dni argument bio je da Crna Gora, kao samostalna dr\u017eava, ima znatno ve\u0107e \u0161anse za brzu integraciju u Evropsku uniju i NATO, te da sama treba da raspola\u017ee svojim resursima, bud\u017eetom i spoljnom politikom.<\/p>\n\n\n\n
S druge strane, Blok za o\u010duvanje Dr\u017eavne zajednice Srbije i Crne Gore, pod sloganom „Ne“, na \u010delu sa Predragom Bulatovi\u0107em, ponudio je potpuno druga\u010diju viziju budu\u0107nosti. Oslanjaju\u0107i se na vjekovne istorijske, duhovne i porodi\u010dne veze sa Srbijom, ovaj tabor je tvrdio da je zajedni\u010dka dr\u017eava ekonomski stabilniji i bezbjedniji okvir za sve gra\u0111ane. Upozoravali su na opasnosti od ekonomske neodr\u017eivosti, rasta cijena, podjela me\u0111u narodom, kao i potencijalnih problema sa granicama i funkcionisanjem institucija u slu\u010daju otcjepljenja.<\/p>\n\n\n\n
Istorijska izlaznost od nevjerovatnih osamdeset \u0161est zarez pet odsto pokazala je da su gra\u0111ani shvatili te\u017einu trenutka. Kada je predsjednik Republi\u010dke referendumske komisije, slova\u010dki diplomata Franti\u0161ek Lipka, pred medijskim kamerama saop\u0161tio kona\u010dni rezultat, 55,5 odsto politi\u010dki tas na vagi je prelomljen. Crna Gora je presko\u010dila evropsku marginu za svega nula zarez pet procenata, \u010dime je i zvani\u010dno po\u010dela nova era njene dr\u017eavnosti.<\/p>\n\n\n\n
Ipak predstavnici bloka koji se zalagao za zajedni\u010dku dr\u017eavu sa Srbijom tvrdili su da je referendum pokraden, a objavili su i „Bijelu knjigu“, publikaciju u kojoj su na 1.300 strana navedeni slu\u010dajevi zloupotreba. I dok je lider suverenisti\u010dkog bloka Milo \u0110ukanovi\u0107 \u010destitao dr\u017eavu, njegov glavni oponet Predrag Bulatovi\u0107 je odgovorio da glasanje nije bilo fer.<\/p>\n\n\n\n
Dvadeset godina kasnije, politi\u010dke strasti i referendumske podjele polako ustupaju mjesto istorijskoj distanci, ali dru\u0161tveni zna\u010daj dvadeset prvog maja ne blijedi. Ovaj datum ostaje upisan kao svjedo\u010danstvo o danu kada je Crna Gora pokazala demokratsku zrelost, donose\u0107i sudbonosnu odluku olovkom i mirnim putem, bez sukoba koji su ranije potresali Balkan. Dvije decenije nakon obnove nezavisnosti, pred dru\u0161tvom i institucijama ostaje onaj najva\u017eniji, svakodnevni zadatak, da tu nezavisnost opravdavaju kroz vladavinu prava, ekonomski napredak i izgradnju stabilne i moderne dr\u017eave za sve njene gra\u0111ane.<\/p>\n\n\n\n
Kako je izgledala borba za svaki glas, \u0161ta su bili klju\u010dni argumenti oba tabora i kako sa distance od dvije decenije gledamo na ovaj istorijski ispit pogledajte u prilogu koji slijedi.<\/p>\n\n\n\n