Kada je prije nekoliko godina ostao bez noge na radnom mjestu, Muso Muli\u0107 ka\u017ee da nije vjerovao da \u0107e uspjeti da naplati od\u0161tetu. Danas, uz pomo\u0107 advokata, \u017eivi od novca koji je dobio nakon sudskog postupka.<\/p>\n\n\n\n
\u201eRadio sam na ma\u0161ini tu iza Krivog mosta. Kako sam u\u0161ao u ma\u0161inu na radnom mjestu, ona mi je nogu presjekla. Mrkla mi je svijest odmah jer mi je noga bila me\u0111u 12 cijevi. Kad sam vidio gdje mi je noga ja sam zakukao\u201c, kazao nam je Muli\u0107. <\/p>\n\n\n\n
Odlu\u010dio je, kako ka\u017ee da pravdu potra\u017ei na sudu.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTrebalo je vi\u0161e para da dobijem, nego su za\u0161titili firmu. Rekli su mi na po\u010detku da nema od toga ni\u0161ta, ali ja sam uzeo advokata i on je \u0107erao to. Od novca koji sam dobio uz pomo\u0107 advokata kupio sam sebi kolica, a i sinu sam davao i opremio mu sprat od ku\u0107e i jo\u0161 mi je ostalo\u201c, rekao je Muli\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Slu\u010dajevi poput ovog nijesu rijetkost. Samo tokom pro\u0161le godine deset inspektora za\u0161tite na radu obavilo je vi\u0161e od dvije hiljade nadzora, evidentiralo preko tri i po hiljade nepravilnosti. Od po\u010detka godine na nivou dr\u017eave zabilje\u017eene su \u010detiri povrede na radu – jedna kolektivna, dvije sa te\u0161kim i jedna sa smrtnim ishodom.<\/p>\n\n\n\n
\u201eU toku pro\u0161le godine bile su ukupno 23 povrede na radu, 18 te\u0161kih i pet smrtnih slu\u010dajeva. To je neka statistika koja je na nivou Evrope\u201c, saop\u0161tio je Inspektor rada za oblast za\u0161tite i zdravlja na radu Zlatko Popovi\u0107. <\/p>\n\n\n\n
Iz Udru\u017eenja za\u0161tite na radu upozoravaju da je stvarni broj povreda mogu\u0107e i ve\u0107i, jer dio slu\u010dajeva nikada ne bude prijavljen.<\/p>\n\n\n\n
\u201eVeliki broj slu\u010dajeva ostaje neevidentiran, posebno ako je radnik anga\u017eovan po osnovu ugovora o radu. Takvi slu\u010dajevi se ne evidentiraji nigdje\u201c, pojasnila je \u0110ina Jankovi\u0107 iz Udru\u017eenja za\u0161tite na radu. <\/p>\n\n\n\n
U inspekciji upozoravaju da je broj inspektora i dalje nedovoljan \u2013 jedan ima i do 27 nadzora na mjese\u010dnom nivou, isti\u010de Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
\u201eImamo jednog inspektora na 10 000 zaposlenih i tih \u010detiri bi bilo sasvim dovoljno ako bi se popunili da bi imali ve\u0107u efektivnost i teritorijalnu pokrivenost, zbog toga \u0161to sada imamo samo jednog inspektora koji pokriva \u0161est primorskih op\u0161tina\u201c, nagla\u0161ava Popovi\u0107. <\/p>\n\n\n\n
Kazne za poslodavce kre\u0107u se od 500 do 15 hiljada eura. Nadle\u017eni upozoravaju da su kazne \u010desto toliko niske da se pojedinim poslodavcima vi\u0161e isplati da plate prekr\u0161aj, nego da ula\u017eu u za\u0161titu radnika i prevenciju povreda.<\/p>\n\n\n\n
\u201eUkoliko u zakonskom roku platite tu kaznu, onda \u0107e ona biti umanjena za nekih 30 odsto. Tako da tom poslodavcu ostaje da plati nekih 300 eura\u201c, navela je Jankovi\u0107. <\/p>\n\n\n\n
Za Musa Muli\u0107a posao je zavr\u0161io trajnim invaliditetom, a danas ka\u017ee da mu je najpotrebnija tu\u0111a njega i pomo\u0107.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePratioca i njegu- to mi treba i ne bih vi\u0161e dolazio ovdje\u201c, poru\u010dio je Muli\u0107. <\/p>\n\n\n\n
Dok poslodavci ra\u010dunaju koliko ih ko\u0161ta kazna, radnici poput Musa Muli\u0107a svakodnevno ra\u010dunaju sa posljedicama povreda koje su mogle biti sprije\u010dene. A kada je bezbjednost na radu jeftinija od kazne za njeno kr\u0161enje, pitanje odgovornosti ostaje otvoreno.<\/p>\n\n\n\n