1. \u0160ta stvarno govori zavr\u0161ni ra\u010dun 2025. godine<\/strong><\/p>\n\n\n\n EPCG ne spori gubitak iz 2025. godine. Taj rezultat je ozbiljan i treba ga objasniti odgovorno. Ali je jednako va\u017eno re\u0107i \u0161ta taj rezultat nije: nije dokaz da kompanija ne mo\u017ee da posluje, nije dokaz da je sistem finansijski slomljen i nije dokaz da je uzrok gubitka zapo\u0161ljavanje.<\/p>\n\n\n\n Da je problem bio sistemski, rezultat se ne bi promijenio \u010dim su se klju\u010dni proizvodni uslovi stabilizovali. Me\u0111utim, ve\u0107 na dan 31.03.2026. EPCG ima dobit od 36,47 miliona evra, pozitivan poslovni rezultat, rast kapitala, ni\u017ei koeficijent zadu\u017eenosti i pozitivan energetski bilans. To je najbolji odgovor na poku\u0161aj da se 2025. politi\u010dki predstavi kao slom kompanije.<\/p>\n\n\n\n Ako je 2025. navodno dokaz lo\u0161eg upravljanja, kako je ista kompanija ve\u0107 na 31.03.2026. ostvarila gotovo 37 miliona evra dobiti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n 2. Gubitak je obja\u0161njen energijom, ne politi\u010dkom etiketom<\/strong><\/p>\n\n\n\n U 2025. godini Termoelektrana Pljevlja nije radila osam mjeseci zbog ekolo\u0161ke rekonstrukcije. Istovremeno je hidrologija bila nepovoljna. Kada se u istoj godini izgubi proizvodnja najve\u0107eg stabilnog izvora i kada hidroelektrane ne daju o\u010dekivani doprinos, manjak se ne mo\u017ee nadomjestiti bez tr\u017ei\u0161ne kupovine energije.<\/p>\n\n\n\n Energetski bilans za 2025. godinu pokazuje minus od 938 GWh. Na dan 31.03.2026. godine, kada se proizvodnja vratila, energetski bilans je ve\u0107 pozitivan za oko 453 GWh. Ta promjena najbolje pokazuje da je 2025. bila vanredna energetska godina, a ne dokaz da EPCG ne zna da posluje.<\/p>\n\n\n\n Zato je klju\u010dna istina veoma jednostavna: gubitak iz 2025. godine nije nastao zato \u0161to je EPCG prestala da stvara vrijednost, nego zato \u0161to je u jednoj godini morala da nadomjesti ogroman nedostatak doma\u0107e proizvodnje. A taj nedostatak je pla\u0107en po tr\u017ei\u0161nim cijenama, dok je elektri\u010dna energija za doma\u0107instva ostala me\u0111u najjeftinijima u Evropi.<\/p>\n\n\n\n 3. Zapo\u0161ljavanje nije uzrok gubitka \u2014 zavr\u0161ni ra\u010dun to pokazuje<\/strong><\/p>\n\n\n\n Jedna od o\u010dekivanih optu\u017ebi jeste da je gubitak posljedica prekomjernog zapo\u0161ljavanja. Zavr\u0161ni ra\u010dun zatvara tu raspravu. Tro\u0161kovi zarada, naknada zarada i ostalih li\u010dnih rashoda u 2025. godini bili su manji nego u 2024. godini za oko 2,5 miliona evra. Tro\u0161ak koji je smanjen ne mo\u017ee biti uzrok gubitka koji je pove\u0107an. O zapo\u0161ljavanju mo\u017eemo razgovarati, ali po\u0161teno<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ne treba mije\u0161ati administraciju, proizvodnju, EPCG AD, zavisna dru\u0161tva i projekte. Radnik koji postavlja solarne panele, radi na novim izvorima ili odr\u017eava sistem nije isto \u0161to i politi\u010dka etiketa \u201cvi\u0161ak\u201d.<\/p>\n\n\n\n 4. Cijena elektri\u010dne energije: EPCG je \u0161titila gra\u0111ane<\/strong><\/p>\n\n\n\n Najlak\u0161e bi bilo popraviti bilans EPCG tako \u0161to bi se tr\u017ei\u0161ni udar prenio na ra\u010dune gra\u0111ana. EPCG to nije uradila. Kompanija je u 2025. godini kupovala dio energije po tr\u017ei\u0161nim cijenama, a gra\u0111anima je isporu\u010divala elektri\u010dnu energiju po jednoj od najni\u017eih cijena u Evropi.<\/p>\n\n\n\n Prema uporednim analizama za 1.000 kWh, cijena u Crnoj Gori je 2020. godine iznosila 89,6 evra, a 2025. godine 96,35 evra. U istom periodu prosjek Evropske unije je sa 213 evra porastao na 287,2 evra. Njema\u010dka je 2025. bila na 383,5 evra, Italija na 329 evra, Francuska na 287 evra.<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 va\u017eniji pokazatelj je odnos prosje\u010dne neto zarade i cijene elektri\u010dne energije. Crna Gora je 2020. bila pri dnu regiona, sa odnosom 5,9. U 2025. godini taj odnos iznosi 10,53 i, prema prezentovanoj analizi, Crna Gora je odmah iza Ma\u0111arske. Drugim rije\u010dima, ra\u010dun za struju je danas, u odnosu na zaradu, mnogo podno\u0161ljiviji nego 2020. godine.<\/p>\n\n\n\n Mogli smo pobolj\u0161ati bilans EPCG, ali samo na ra\u010dun pogor\u0161anja finansijskog stanja doma\u0107instava \u2013 \u0161to nijesmo \u017eeljeli da uradimo.<\/p>\n\n\n\n 5. Za\u0161to je sistem bio ranjiv: od 1982. do 2022. bez novog EPCG izvora<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to se dogodilo 2025. godine ne mo\u017ee se razumjeti bez \u010dinjenice da EPCG od 1982. do 2022. godine nije u\u010destvovala u izgradnji nijednog novog izvora elektri\u010dne energije. HE Peru\u0107ica je istorijski temelj, HE Piva je pu\u0161tena u pogon 1976. godine, a TE Pljevlja 1982. godine. Nakon toga \u2014 \u010detiri decenije bez novog velikog EPCG izvora.<\/p>\n\n\n\n Zato nije po\u0161teno 2025. godinu posmatrati izolovano. Kada sistem decenijama ne dobija nove izvore, a u istoj godini nema osam mjeseci rada TE Pljevlja i nema dobre hidrologije, posljedica je neminovna: kupovina energije i pritisak na bilans.<\/p>\n\n\n\n 6. Ekolo\u0161ka rekonstrukcija: posao koji je morao biti zavr\u0161en prije 2021.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Novo poslovodstvo EPCG do\u0161lo je u martu 2021. godine. Ekolo\u0161ka rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja nije bila projekat koji je nastao tada; to je bila obaveza koja je morala biti pripremljena i zavr\u0161ena mnogo ranije. Umjesto toga, EPCG je naslijedila projekat sa otvorenim tehni\u010dkim, finansijskim i organizacionim pitanjima.<\/p>\n\n\n\n Mi smo u 2025. platili cijenu nu\u017ene rekonstrukcije kroz osmomjese\u010dni zastoj TE Pljevlja, ali je ta rekonstrukcija bila neophodna za dalji rad elektrane, za uskla\u0111ivanje sa evropskim standardima i za stabilnost sistema u periodu tranzicije. Alternativa nije bila jeftina energija, nego rizik novog uvoza, regulatornih problema i jo\u0161 te\u017eeg udara na gra\u0111ane.<\/p>\n\n\n\n 7. Re\u0161avanjem ekolo\u0161kih problema do mogu\u0107e izvozne \u0161anse<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ekolo\u0161kom rekonstrukcijom TE Pljevlja dali smo zna\u010dajan doprinos smanjenju emisija \u0161tetnih \u010destica i postavili va\u017ene preduslove za toplifikaciju Pljevalja. Posebno treba ista\u0107i da se pribli\u017eavamo re\u0161enju pitanja odvoza pepela, \u0161ljake i gipsa, odnosno nusproizvoda Termoelektrane. Ti nusproizvodi sada stvaraju zna\u010dajne tro\u0161kove skladi\u0161tenja i odre\u0111ene ekolo\u0161ke izazove. Uz odgovaraju\u0107u logistiku, ugovore i standarde kvaliteta, postoji mogu\u0107nost da se kompletne koli\u010dine pepela, \u0161ljake i gipsa valorizuju kroz izvoz.<\/p>\n\n\n\n Ako se ta mogu\u0107nost realizuje, tro\u0161kovni i ekolo\u0161ki izazov mo\u017ee postati nova vrijednost: manje skladi\u0161no optere\u0107enje, bolji tretman prostora, potencijalni prihod i jasnija ekolo\u0161ka pozicija Termoelektrane u narednom periodu.<\/p>\n\n\n\n 8. Novi megavati: odgovor EPCG na 2025. godinu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Najva\u017enije pitanje nije samo za\u0161to je 2025. bila te\u0161ka. Najva\u017enije pitanje je \u0161ta radimo da se takva godina ne ponovi. Odgovor EPCG je jasan: novi izvori, novi megavati, baterijski sistemi, modernizacija hidroelektrana, solarni krovovi, vjetar i strate\u0161ka partnerstva.<\/p>\n\n\n\n Projekti Solari 3000+\/500+ i 5000+ pokazali su da najbr\u017ei novi izvor energije u Crnoj Gori mo\u017ee biti krov gra\u0111ana, privrede, dr\u017eavne kompanije ili javne ustanove. Prema analizi monta\u017ea, od kraja 2022. do aprila 2026. do\u0161lo se do 9.786 objekata i 111,7 MWp montiranih kapaciteta. To vi\u0161e nije pri\u010da o pilot-projektu, nego o hiljadama malih elektrana \u0161irom Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n Pored krovova, EPCG razvija i velike solarne lokacije, vjetroparkove, baterijska skladi\u0161ta i hidroprojekte. Direktni portfelj EPCG iz projektne dokumentacije obuhvata oko 639 MW\/MWp, investicije od oko 646 miliona evra i o\u010dekivani godi\u0161nji energetski efekat od oko 1.024 GWh. To su projekti koji mijenjaju energetsku sliku dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n Kada se direktnim projektima dodaju strate\u0161ki partneri i potencijalni privatni partneri, ukupni portfelj prelazi 4.636 MW\/MWp, sa mogu\u0107om godi\u0161njom proizvodnjom od preko 8.176 GWh. Naravno, ne\u0107e se svaki projekat realizovati istim tempom, ali sama \u0161irina portfelja pokazuje da EPCG vi\u0161e nije kompanija koja samo zavisi od ki\u0161e i uglja. EPCG gradi novi energetski sistem.<\/p>\n\n\n\n 9. Projekti koji su posebno va\u017eni: od megavata do nove vrijednosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n Novi projekti EPCG nijesu samo tehni\u010dka lista megavata. Oni zna\u010de nove izvore prihoda, manji uvoz, bolji energetski bilans i ve\u0107u sigurnost snabdijevanja. Zato je klju\u010dno pitanje \u0161ta ovi projekti donose Crnoj Gori kada u\u0111u u pogon. Prema projektnoj dokumentacij, direktni portfelj EPCG obuhvata oko 639 MW\/MWp, uz investicioni okvir od oko 646,5 miliona evra. U taj okvir ulaze i rekonstrukcije i adaptacije koje nemaju uvijek direktan iskaz u MW\/MWp; za projekte kapaciteta 634 MWp iskazana je vrijednost od 496.444.620 \u20ac. O\u010dekivani godi\u0161nji energetski efekat iznosi oko 1.024 GWh, a modelovana godi\u0161nja vrijednost proizvodnje, trgovine i energetskog efekta oko 124,7 miliona evra. To je su\u0161tina pri\u010de o novim megavatima: kada se izgrade, oni iz godine u godinu smanjuju uvoz i stvaraju novu vrijednost.<\/p>\n\n\n\n Najve\u0107i godi\u0161nji efekat u direktnom portfelju nose solarne lokacije EPCG \u2014 oko 37,3 miliona evra godi\u0161nje, zatim krovovi i prosumeri \u2014 oko 30,6 miliona evra godi\u0161nje, vjetroprojekti Gvozd I i Gvozd II \u2014 oko 28,4 miliona evra godi\u0161nje, hidro i vodni projekti \u2014 oko 16,9 miliona evra godi\u0161nje, i baterijski sistemi \u2014 oko 11,6 miliona evra godi\u0161nje po konzervativnoj projektnoj dokumentaciji. Pored toga, u projektnoj dokumentaciji procjenjuje se smanjenje emisija od preko 1,12 miliona tona CO\u2082 i CO\u2082 vrijednost od oko 93,5 miliona evra, \u0161to je posebno va\u017eno u vremenu CBAM-a i sve stro\u017eih evropskih pravila.<\/p>\n\n\n\n EPCG je realizovala 143,66 MW\/MWp novih izvora, oko 268 GWh godi\u0161nje proizvodnje i oko 33,5 miliona evra godi\u0161nje vrijednosti energije.<\/p>\n\n\n\n Zavr\u0161eni su projekti Solari 3000+\/500+ (34 MWp), do sada realizovani dio projekta Solari 5000+ (54,72 MWp, uz preostalih oko 20 MWp), VE Gvozd I (55 MW), ekolo\u0161ka rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja, rekonstrukcija i modernizacija HE Piva \u2013 faza II, kao i dio faze II rekonstrukcije i modernizacije HE Peru\u0107ica.<\/p>\n\n\n\n Posebno treba ista\u0107i da period zastoja Termoelektrane Pljevlja zbog ekolo\u0161ke rekonstrukcije nije bio period pasivnog \u010dekanja, ve\u0107 period u kojem je ura\u0111en jo\u0161 jedan strate\u0161ki va\u017ean posao za sigurnost proizvodnje. Rudnik uglja Pljevlja, kao zavisno dru\u0161tvo EPCG, realizovao je izmje\u0161tanje rijeke \u0106ehotine u du\u017eini od vi\u0161e od tri kilometra, kroz investiciju vrijednu oko 20 miliona evra. Time su stvoreni preduslovi za nastavak eksploatacije uglja, jer su raspolo\u017eive zalihe bile pri kraju. I ovaj posao, kao i ekolo\u0161ka rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja, trebalo je da bude zavr\u0161en prije 2021. godine. Danas, nakon ovih ulaganja, EPCG ulazi u novu fazu: sa ekolo\u0161ki rekonstruisanom Termoelektranom, modernizovanim hidroelektranama, novim solarnim i vjetroenergetskim kapacitetima i obezbije\u0111enim preduslovima za dalju eksploataciju uglja.<\/p>\n\n\n\n Da investicioni ciklus EPCG ve\u0107 daje konkretne poslovne efekte, potvr\u0111uju i rezultati zavisnih dru\u0161tava. EPCG Solar gradnja je 2025. godinu zavr\u0161ila sa oko 250.000 evra dobiti, dok je EPCG \u017deljezara Nik\u0161i\u0107 ostvarila oko 300.000 evra dobiti. To pokazuje da novi model razvoja nije samo najava budu\u0107ih projekata, ve\u0107 proces koji ve\u0107 proizvodi finansijski rezultat: kroz izgradnju solarnih kapaciteta, aktiviranje ranije zapu\u0161tenih resursa, otvaranje novih energetskih lokacija i stvaranje dodatne vrijednosti unutar EPCG grupe.<\/p>\n\n\n\n Ovo je sna\u017ean odgovor na tvrdnju da EPCG samo najavljuje projekte: dio zna\u010dajnog investicionog ciklusa ve\u0107 je zavr\u0161en i ve\u0107 mijenja energetski bilans kompanije.<\/p>\n\n\n\n U grupi novih izvora koji ve\u0107 rade nalaze se Solari 3000+\/500+ sa 34,34 MWp, ulaganjem od 29,51 miliona evra, o\u010dekivanom proizvodnjom od 40,18 GWh godi\u0161nje i vrijedno\u0161\u0107u proizvodnje od 5,02 miliona evra godi\u0161nje; zavr\u0161eni dio projekta Solari 5000+ sa 54,72 MWp, ulaganjem od 28,53 miliona evra, o\u010dekivanom proizvodnjom od 64,02 GWh godi\u0161nje i vrijedno\u0161\u0107u proizvodnje od 8,00 miliona evra godi\u0161nje; i VE Gvozd I sa 54,60 MW, ulaganjem od 82,00 miliona evra, o\u010dekivanom proizvodnjom od 163,80 GWh godi\u0161nje i vrijedno\u0161\u0107u proizvodnje od 20,48 miliona evra godi\u0161nje. Zajedno, to je 143,66 MW\/MWp nove snage, 140,04 miliona evra ulaganja, 268,00 GWh godi\u0161nje proizvodnje i 33,50 miliona evra godi\u0161nje vrijednosti proizvodnje.<\/p>\n\n\n\n Drugi dio zavr\u0161enog paketa \u010dine ekolo\u0161ka rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja vrijedna 75,00 miliona evra, rekonstrukcija i modernizacija HE Piva \u2013 faza II vrijedna 10,83 miliona evra i rekonstrukcija i modernizacija HE Peru\u0107ica \u2013 faza II vrijedna 33,00 miliona evra. To je jo\u0161 118,83 miliona evra zavr\u0161enih ulaganja u postoje\u0107e elektrane koje nose energetsku sigurnost Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n Za ove tri rekonstrukcije nije ispravno ra\u010dunati cijenu po megavatu, jer to nijesu projekti dodavanja nove instalisane snage. To su dubinske obnove postoje\u0107ih elektrana \u2014 TE Pljevlja, HE Piva i HE Peru\u0107ica \u2014 kojima se \u010duva postoje\u0107a proizvodna imovina dr\u017eave, pove\u0107ava raspolo\u017eivost, produ\u017eava radni vijek i smanjuju tehni\u010dki, ekolo\u0161ki i regulatorni rizici. Drugim rije\u010dima: ne kupuje se novi MW na papiru, nego se obnavljaju elektrane bez kojih crnogorski elektroenergetski sistem ne mo\u017ee stabilno da funkcioni\u0161e.<\/p>\n\n\n\n Zato ukupno zavr\u0161eni paket od oko 258,87 miliona evra treba posmatrati kroz dvije kategorije: zavr\u0161ene nove izvore koji ve\u0107 donose mjerljivu proizvodnju, prihod i smanjenje CO\u2082, i zavr\u0161ene rekonstrukcije koje TE Pljevlja, HE Piva i HE Peru\u0107ica vra\u0107aju kao modernizovane, sigurnije i ekolo\u0161ki prihvatljivije stubove sistema. Kod TE Pljevlja posebno je va\u017eno \u0161to zavr\u0161ena ekolo\u0161ka rekonstrukcija otvara prostor da se pepeo, \u0161ljaka i gips, umjesto trajnog tro\u0161ka skladi\u0161tenja, u najpovoljnijem scenariju valorizuju i izvoze.<\/p>\n\n\n\n Vjetropark Gvozd I i nastavak Gvozd II zajedno zna\u010de oko 75,6 MW nove vjetroenergije, oko 226,8 GWh godi\u0161nje proizvodnje i pribli\u017eno 28,35 miliona evra godi\u0161nje vrijednosti energije. To nije samo izgradnja vjetroparka; to je kori\u0161\u0107enje ve\u0107 razvijene energetske infrastrukture za novi, doma\u0107i i \u010dist proizvodni kapacitet.<\/p>\n\n\n\n Osmi agregat HE Peru\u0107ica je projekat koji ima dvostruku vrijednost: novu proizvodnju i ve\u0107u fleksibilnost sistema. Snaga agregata je 58,5 MW, o\u010dekivani godi\u0161nji energetski efekat oko 50 GWh, a modelovana godi\u0161nja vrijednost proizvodnje oko 6,25 miliona evra. Kredit KfW banke od 40 miliona evra na rok od 15 godina uz pet godina perioda mirovanja zato nije kredit za potro\u0161nju, nego kredit za ve\u0107u doma\u0107u proizvodnju i bolju integraciju solara i vjetra.<\/p>\n\n\n\n Posebnu pa\u017enju zaslu\u017euju baterijski sistemi. Baterija ne treba da se posmatra kao obi\u010dan tro\u0161ak, nego kao tr\u017ei\u0161ni i balansni alat EPCG. Njena osnovna logika je jasna: puni se kada je cijena niska ili kada postoji vi\u0161ak iz solara i vjetra, a prazni se kada je cijena vi\u0161a ili kada sistemu treba energija. Na taj na\u010din EPCG smanjuje odstupanja, bolje upravlja portfeljem, pove\u0107ava vrijednost novih obnovljivih izvora i smanjuje potrebu za skupim interventnim uvozom.<\/p>\n\n\n\n BESS \u017deljezara, planiran kao sistem od 60 MW \/ 240 MWh, uz investiciju od oko 48 miliona evra, po projektnoj dokumentacij ima energetski efekat od oko 118,3 GWh i godi\u0161nju vrijednost od oko 11,5 miliona evra. Tr\u017ei\u0161na simulacija za BESS-6 pokazuje prihod od oko 16,7 miliona evra, EBITDA oko 16,1 miliona evra, godi\u0161nji anuitet oko 6,5 miliona evra i neto sada\u0161nju vrijednost (NPV) od oko 146 miliona evra. To nije garancija dobiti, jer zavisi od cijena i regulatornog modela, ali jasno pokazuje za\u0161to su baterije klju\u010dne za trgovinu, balansiranje i za\u0161titu od cjenovnih \u0161okova.<\/p>\n\n\n\n \u017deljezara Nik\u0161i\u0107 zato nije samo industrijska tema. Sa solarnom elektranom SE \u017deljezara snage 24,94 MWp, o\u010dekivanom godi\u0161njom proizvodnjom od oko 33,7 GWh i godi\u0161njom vrijedno\u0161\u0107u od oko 4,21 miliona evra, a zatim i sa BESS-om, ona postaje energetska lokacija: prostor za proizvodnju, skladi\u0161tenje, trgovinu, balansiranje i industrijsko-energetski razvoj.<\/p>\n\n\n\n Tu su i mHE Otilovi\u0107i, valorizacija voda Nik\u0161i\u0107kog polja, Liverovi\u0107i, solarne elektrane na branama i lokacijama EPCG, modernizacije HE Peru\u0107ica i HE Piva, kao i projekti koji se razvijaju sa partnerima. Ali posebno je va\u017eno da javnost vidi \u0161ta je ve\u0107 zavr\u0161eno: Solari 3000+\/500+, zavr\u0161eni dio Solara 5000+, VE Gvozd I, ekolo\u0161ka rekonstrukcija TE Pljevlja i velike modernizacije HE Piva i HE Peru\u0107ica. To pokazuje da EPCG ne nudi samo planove za budu\u0107nost, nego ve\u0107 zavr\u0161ene projekte, ve\u0107 ulo\u017eeni novac, ve\u0107 nove megavate i ve\u0107 obnovljene klju\u010dne elektrane.<\/p>\n\n\n\n 10. Banke i svjetske kompanije vjeruju projektima EPCG<\/strong><\/p>\n\n\n\n Za kredit od 30 miliona evra dobijene su ponude u iznosu blizu 50 miliona evra. Banke ne daju novac na osnovu politi\u010dkih saop\u0161tenja, nego na osnovu bilansa, imovine, nov\u010danih tokova, projekata i sposobnosti otplate. Da je EPCG kompanija bez perspektive, banke se ne bi nadmetale da joj daju sredstva.<\/p>\n\n\n\n Jednako va\u017eno, EBRD finansira Gvozd, KfW finansira HE Peru\u0107ica, a svjetske energetske kompanije EDF i Masdar \u017eele saradnju sa EPCG. EDF je jedan od evropskih energetskih lidera, Masdar je globalni igra\u010d u obnovljivim izvorima. Takve kompanije ne tra\u017ee partnerstvo sa sistemom u koji ne vjeruju.<\/p>\n\n\n\n Banke ne kreditiraju narativ. Banke kreditiraju bilans, imovinu, projekte i budu\u0107e nov\u010dane tokove.<\/strong><\/p>\n\n\n\n 11. \u0160ta je su\u0161tina: EPCG je prebrodila najte\u017ee<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zavr\u0161ni ra\u010dun za 2025. godinu pokazuje te\u017eak rezultat. Ali stanje na 31.03.2026. pokazuje oporavak. Ta dva podatka ne smiju se razdvajati: prvi pokazuje cijenu vanredne energetske godine, a drugi snagu kompanije kada se proizvodnja stabilizuje.<\/p>\n\n\n\n Oni koji danas \u017eele da sve svedu na politi\u010dku optu\u017ebu moraju odgovoriti na nekoliko pitanja. Za\u0161to od 1982. do 2022. nije bilo novog EPCG izvora? Za\u0161to ekolo\u0161ka rekonstrukcija nije bila zavr\u0161ena prije dolaska novog poslovodstva? Za\u0161to se energetska tranzicija godinama svela na modele u kojima su najve\u0107u korist imali drugi, a ne EPCG i gra\u0111ani? I za\u0161to se zanemaruje \u010dinjenica da gra\u0111ani Crne Gore danas imaju jednu od najni\u017eih cijena elektri\u010dne energije u Evropi?<\/p>\n\n\n\n Mi ne tvrdimo da su svi problemi rije\u0161eni. Naprotiv, CBAM, tr\u017ei\u0161ne cijene, hidrologija, nusproizvodi TE Pljevlja, potreba za skladi\u0161tima i administrativne procedure ostaju ozbiljni izazovi. Ali prvi put nakon dugo vremena EPCG ima \u0161irok portfelj projekata, me\u0111unarodne partnere, podr\u0161ku razvojnih banaka i konkretne nove megavate.<\/p>\n\n\n\n 2025. je bila godina energetskog udara. 2026. je godina oporavka. A budu\u0107nost EPCG su novi megavati.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Conclusion<\/p>\n\n\n\n EPCG je 2025. imala negativan zavr\u0161ni ra\u010dun, ali 2025. nije dokaz poslovnog sloma. To je dokaz koliko je energetski sistem ranjiv kada osam mjeseci nema TE Pljevlja i kada hidrologija podbaci. Upravo zato se danas moraju ubrzati svi projekti koji donose novu doma\u0107u proizvodnju.<\/p>\n\n\n\n Na dan 31.03.2026. EPCG je ve\u0107 u dobiti od 36,47 miliona evra. Energetski bilans je pozitivan. Kapital raste. Koeficijent zadu\u017eenosti se smanjuje. Banke nude vi\u0161e sredstava nego \u0161to tra\u017eimo. EBRD, KfW, EDF i Masdar \u017eele saradnju. Skoro 10.000 objekata je u solarnim projektima, a portfelj novih projekata se mjeri hiljadama megavata.<\/p>\n\n\n\n Zato je istina jasna: EPCG je prebrodila najte\u017ee. Sada dolaze rezultati investicija \u2014 Gvozd, Peru\u0107ica A8, Solari, baterije, \u017deljezara kao energetska lokacija, novi hidroprojekti i nova strate\u0161ka partnerstva. Cilj je jednostavan: vi\u0161e doma\u0107e energije, manje uvoza, stabilniji sistem i cijena elektri\u010dne energije koju gra\u0111ani mogu da plate.<\/p>\n\n\n\n EPCG radi!<\/strong><\/p>\n\n\n\n pi\u0161e: Milutin \u0110ukanovi\u0107, predsjednik OD Elektroprivrede Crne Gore<\/p>","protected":false},"author":13,"featured_media":838966,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[8],"tags":[836,3089],"naslovna":[908],"class_list":["post-965337","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-epcg","tag-milutin-djukanovic","naslovna-izdvajamo"],"acf":[],"jetpack_publicize_connections":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/965337","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/13"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=965337"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/965337\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":965339,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/965337\/revisions\/965339"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/838966"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=965337"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=965337"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=965337"},{"taxonomy":"naslovna","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/naslovna?post=965337"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Istovremeno, tr\u017ei\u0161na kupovina elektri\u010dne energije \u2014 uvoz i kupovina na MNE berzi \u2014 porasla je sa oko 72,2 miliona evra u 2024. na oko 173,9 miliona evra u 2025. godini. Tu se vidi su\u0161tina: gubitak je nastao tamo gdje je nastao manjak \u2014 u energiji.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/gradski.me\/wp-content\/uploads\/2026\/05\/naslovna-1536x975-1-1024x650.webp\" "\\"\\"")
<\/figure>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"