<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
\u010clan odbora direktora Nikola Baj\u010deti\u0107<\/strong> je kazao da su Airports of Montenegro<\/strong> u 2025. godini ostvarili istorijski rezultat, prvi put opslu\u017eiv\u0161i vi\u0161e od tri miliona putnika<\/strong>, i to u infrastrukturnim uslovima koji su gotovo nepromijenjeni u odnosu na period kada je broj putnika bio vi\u0161estruko manji.<\/p>\n\n\n\n „U 2026. godinu ulazimo sa zna\u010dajno pro\u0161irenom mre\u017eom destinacija i ve\u0107im interesovanjem avio-kompanija, \u0161to se direktno reflektuje na najave rasta. Projekcije, zasnovane na planovima partnera, ukazuju na mogu\u0107nost da do kraja godine dostignemo i prema\u0161imo 3,5 miliona putnika<\/strong>„, naveo je on.<\/p>\n\n\n\n On je naglasio da je avio-industrija izuzetno dinami\u010dna i podlo\u017ena spoljnim uticajima, zbog \u010dega se projekcije uvijek posmatraju sa dozom opreza. Dodaje, ono \u0161to je sigurno jeste da Aerodromi Crne Gore bilje\u017ee stabilan i kontinuiran rast, uz jasno definisan pravac daljeg razvoja.<\/p>\n\n\n\n „Otvaranje baze Wizz Air-a na Aerodromu Podgorica predstavlja jedan od najzna\u010dajnijih razvojnih iskoraka u novijoj istoriji crnogorskog vazdu\u0161nog saobra\u0107aja. Rije\u010d je o rezultatu gotovo dvogodi\u0161njih pregovora i strate\u0161kog partnerstva, koje je ve\u0107 u startu donijelo 17 novih linija \u2013 \u0161to je rezultat koji se u pravilu ostvaruje kroz du\u017ei vremenski period i anga\u017eman vi\u0161e avio-kompanija“, ka\u017ee Baj\u010deti\u0107.<\/p>\n\n\n\n On je istakao da je posebno va\u017eno da efekti ove baze nijesu o\u010dekivanje za budu\u0107nost \u2013 ve\u0107 su vidljivi sada. <\/p>\n\n\n\n „U veoma kratkom roku, dnevni promet je porastao sa oko 3.200 putnika i 25 letova na preko 5.000 putnika i 50 letova dnevno, \u0161to jasno pokazuje intenzitet rasta koji ova baza generi\u0161e. Do sada su ve\u0107 pokrenute linije ka Malmeu, Parizu (Bove), Hamburgu i Mastrihtu, dok se u narednom periodu o\u010dekuje otvaranje dodatnih destinacija, uklju\u010duju\u0107i Kataniju, Bratislavu, Bazel, Barselonu, Rim, Keln, Ljubljanu, kao i vi\u0161e gradova u Poljskoj i balti\u010dkom regionu“, navodi Baj\u010deti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ovakav razvoj, prema njegovim rije\u010dima, direktno uti\u010de na pove\u0107anje dostupnosti Crne Gore, ja\u010danje turisti\u010dkog prometa i pozicioniranje zemlje kao atraktivne avio-destinacije, zbog \u010dega se, dodaje, mo\u017ee re\u0107i da je Wizz Air baza klju\u010dni generator rasta u narednom periodu.<\/p>\n\n\n\n „S druge strane, podsje\u0107am da \u0107emo u Tivtu, po\u010detkom druge polovine maja, otvorititi Amsterdam (TUI) i London Hitrou (British Airways), a da se spisku novih ruta kasnije pridru\u017euje i Madrid (Iberia)“, kazao je on.<\/p>\n\n\n\n Kada je rije\u010d o kapacitetima, Baj\u010deti\u0107 je pojasnio da Aerodromi Crne Gore trenutno funkcioni\u0161u u infrastrukturnim kapacitetima koji su projektovani za zna\u010dajno manji obim saobra\u0107aja nego \u0161to je danas slu\u010daj. Tako\u0111e, podsje\u0107a da se i dalje radi u okvirima terminala iz 2006. godine, dok se broj putnika u me\u0111uvremenu vi\u0161estruko pove\u0107ao.<\/p>\n\n\n\n „Uprkos tome, zahvaljuju\u0107i organizaciji rada i velikom iskustvu zaposlenih, uspijevamo da odr\u017eimo visok nivo operativne efikasnosti i bezbjednosti. Me\u0111utim, u jeku ljetnje sezone evidentna su ograni\u010denja, prije svega u segmentu komfora i proto\u010dnosti putnika. Kada je rije\u010d o daljem razvoju, jasno je da zna\u010dajnija infrastrukturna ulaganja zahtijevaju sistemsko rje\u0161enje i strate\u0161ku odluku dr\u017eave. U tom kontekstu, pitanje koncesije aerodroma predstavlja klju\u010dni faktor za budu\u0107e investicione cikluse“, istakao je Baj\u010deti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Naime, navodi, postupak davanja aerodroma pod koncesiju, koji traje ve\u0107 du\u017ei niz godina, jo\u0161 nije okon\u010dan, a njegovo zavr\u0161avanje bi omogu\u0107ilo ubrzanu modernizaciju i razvoj infrastrukture.<\/p>\n\n\n\n „Zbog toga se mo\u017ee re\u0107i da \u0107e dinamika i obim budu\u0107ih ulaganja u velikoj mjeri zavisiti upravo od okon\u010danja tog procesa. Do tada, Aerodromi Crne Gore nastavljaju da unapre\u0111uju operativne procese i maksimalno koriste postoje\u0107e kapacitete, uz fokus na bezbjednost i kontinuitet saobra\u0107aja“, pojasnio je on.<\/p>\n\n\n\n Baj\u010deti\u0107 isti\u010de da novi putni\u010dki terminal na Aerodromu Podgorica predstavlja jedan od klju\u010dnih razvojnih projekata za crnogorski vazdu\u0161ni saobra\u0107aj i njegov dalji rast.<\/p>\n\n\n\n „Njegov zna\u010daj ogleda se prije svega u potrebi da se unaprijedi kvalitet usluge, pove\u0107a proto\u010dnost putnika i obezbijede uslovi koji odgovaraju savremenim standardima avio-industrije. Posebno je va\u017eno imati u vidu da Podgorica, kao centralni aerodrom dr\u017eave, ima klju\u010dnu ulogu u povezivanju Crne Gore sa evropskim i me\u0111unarodnim tr\u017ei\u0161tima. U tom smislu, izgradnja novog terminala je prepoznata kao prioritet na nivou dr\u017eave. Ipak, za realizaciju ovog projekta u punom obimu neophodno je stvoriti \u0161iri institucionalni i investicioni okvir, \u0161to uklju\u010duje i okon\u010danje procesa koncesije. Upravo \u0107e zavr\u0161etak tog procesa omogu\u0107iti jasnije definisanje dinamike i modela realizacije velikih infrastrukturnih investicija“, rekao je on.<\/p>\n\n\n\n Do tada, dodaje, fokus ostaje na unapre\u0111enju operativnih rje\u0161enja i postepenom podizanju nivoa usluge, uz o\u010duvanje sigurnosti i bezbjednosti vazdu\u0161nog saobra\u0107aja po najvi\u0161im ma\u0111unarodnim standardima.<\/p>\n\n\n\n „Globalna nestabilnost i geopoliti\u010dka de\u0161avanja imaju direktan uticaj na avio-industriju, jer se vrlo brzo reflektuju na planiranje ruta, dostupnost vazdu\u0161nog prostora, ali i na pona\u0161anje putnika i turisti\u010dke tokove. Iskustva iz prethodnog perioda pokazala su da zatvaranje odre\u0111enih vazdu\u0161nih prostora ili promjene u bezbjednosnoj situaciji mogu dovesti do prilago\u0111avanja ili privremenih obustava pojedinih linija, kao i promjena u planovima avio-kompanija“, istakao je Baj\u010deti\u0107 govore\u0107i o aktuelnom geopoliti\u010dkom trenutku.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, nagla\u0161ava, da Crna Gora kao bezbjedna i atraktivna turisti\u010dka destinacija, u takvim okolnostima mo\u017ee imati i odre\u0111ene benefite, jer dio turisti\u010dkog prometa mo\u017ee biti preusmjeren ka stabilnijim tr\u017ei\u0161tima.<\/p>\n\n\n\n „Aerodromi Crne Gore zajedno sa avio-kompanijama kontinuirano prate globalna kretanja i fleksibilno prilago\u0111avaju operacije, sa ciljem o\u010duvanja stabilnosti saobra\u0107aja i pouzdanosti mre\u017ee linija. Uprkos izazovima, o\u010dekujemo stabilnu i uspje\u0161nu turisti\u010dku sezonu, uz napomenu da avio-industrija uvijek funkcioni\u0161e u uslovima koji zahtijevaju brzu adaptaciju na promjene“, navodi on.<\/p>\n\n\n\n Kada je rije\u010d o formiranju cijena karata, poja\u0161njava da je to u nadle\u017enosti avio-kompanija i zavisi od vi\u0161e faktora na globalnom tr\u017ei\u0161tu, me\u0111u kojima su cijene goriva, potra\u017enja i operativni tro\u0161kovi.<\/p>\n\n\n\n „Aerodromi Crne Gore nemaju direktan uticaj na cjenovnu politiku avio-prevoznika, ali prate tr\u017ei\u0161na kretanja i sara\u0111uju sa partnerima u cilju o\u010duvanja stabilnosti saobra\u0107aja. U tom kontekstu, eventualni uticaj na cijene zavisi\u0107e od odluka samih avio-kompanija i kretanja na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu“, ka\u017ee Baj\u010deti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim rije\u010dima, uvo\u0111enje ukupno 21 nove linije u ovoj sezoni predstavlja izuzetno zna\u010dajan rezultat za Aerodrome Crne Gore i jedan od, kako ka\u017ee, najve\u0107ih iskoraka u razvoju na\u0161e mre\u017ee destinacija u posljednjih nekoliko godina.<\/p>\n\n\n\n „Takav obim rasta potvr\u0111uje sna\u017eno interesovanje avio-kompanija za crnogorsko tr\u017ei\u0161te i jasno pozicionira Crnu Goru kao sve atraktivniju avio i turisti\u010dku destinaciju. Istovremeno, ovaj rezultat predstavlja i dobru osnovu za dalji razvoj. Postoji prostor za dodatno \u0161irenje mre\u017ee linija, a posebno je va\u017eno ista\u0107i da je kompanija Wizz Air ve\u0107 najavila mogu\u0107nost dodatnog baziranja svojih aviona u Podgorici u budu\u0107nosti“, navodi Baj\u010deti\u0107.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, dodaje, dalji rast mora biti pra\u0107en adekvatnim infrastrukturnim razvojem.<\/p>\n\n\n\n „Da bismo odgovorili na potencijalno pove\u0107anje broja operacija i putnika, neophodno je unapre\u0111enje kapaciteta aerodroma i stvaranje uslova koji \u0107e omogu\u0107iti odr\u017eiv i kvalitetan rast. U tom smislu, mo\u017ee se o\u010dekivati nastavak \u0161irenja mre\u017ee linija, ali i paralelna potreba za infrastrukturnim iskorakom koji \u0107e pratiti taj razvoj“, zaklju\u010dio je \u010dlan odbora direktora Aerodroma Crne Gore Nikola Baj\u010deti\u0107 u razgovoru za Portal RTV Podgorica.<\/p>\n\n\n\n M. Nikoli\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nakon istorijskog rezultata od preko tri miliona putnika u 2025. godini, Aerodromi Crne Gore u 2026. ulaze sa projekcijama rasta na vi\u0161e od 3,5 miliona putnika, uz \u010dak 21 novu liniju i zna\u010dajno pove\u0107anje dnevnog prometa sa oko 3.200 na preko 5.000 putnika, poru\u010dio je za Portal RTV Podgorica \u010dlan Odbora direktora Aerodroma Nikola Baj\u010deti\u0107. Tako\u0111e, upozorava da dalji iskorak zavisi od ja\u010danja infrastrukture.<\/p>","protected":false},"author":13,"featured_media":950052,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[3050,14837,8346],"naslovna":[],"class_list":["post-950045","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-aerodromi-crne-gore","tag-nikola-bajcetic","tag-wizz-air"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/950045","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/13"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=950045"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/950045\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":950494,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/950045\/revisions\/950494"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/950052"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=950045"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=950045"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=950045"},{"taxonomy":"naslovna","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/naslovna?post=950045"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}