<\/p>\n\n\n\n
Duboka institucionalna i politi\u010dka kriza je, kako se navodi, nastala zbog odluke parlamenta da jednostrano donese odluku o penzionisanju jednog sudije Ustavnog suda (Dragane \u0110uranovi\u0107<\/strong>, op. aut.), i to je izazvalo zabrinutost Evropske komisije o po\u0161tovanju nezavisnosti Ustavnog suda, pi\u0161e Pobjeda.<\/p>\n\n\n\n Kada je rije\u010d o borbi protiv korupcije, rezultati istraga i optu\u017enica se pobolj\u0161avaju, ali mali broj pravosna\u017enih osu\u0111uju\u0107ih presuda i nedostatak efikasnih i odvra\u0107aju\u0107ih kazni doprinose utisku neka\u017enjivosti.<\/p>\n\n\n\n Ukazano je i na velika ka\u0161njenja u imenovanju \u010dlanova Vije\u0107a Agencije za audiovizuelne medijske usluge i Radio-televizije Crne Gore, koje ometaju sprovo\u0111enje novog seta medijskih zakona.<\/p>\n\n\n\n Pravosu\u0111e<\/strong><\/p>\n\n\n\n U dokumentu, EK je ukazala da u ovoj godini samo 26 odsto populacije i 35 odsto preduze\u0107a smatra da su sudije i sudovi nezavisni i data je ocjena \u201eprili\u010dno ili vrlo dobro\u201c. Ovo ukazuje da je percepcija nezavisnosti sudova i sudija znatno smanjena u odnosu na 2024. godinu kada je iznosila 35 odsto, a zanimljivo je da se percepcija povjerenja me\u0111u kompanijama pove\u0107ala jer je za 2024. bila 28 odsto.<\/p>\n\n\n\n Kao glavni razlog slabe percepcije nezavisnosti sudija i sudova navodi se uplitanje i pritisci Vlade ili politi\u010dara.<\/p>\n\n\n\n EK je iznijela podatke o transparentnosti tu\u017eila\u0161tava \u2013 javna percepcija se pobolj\u0161ala, 55,7 odsto gra\u0111ana ocjenjuje tu\u017eila\u0161tvo kao transparentno, \u0161to je pove\u0107anje od 14,9 odsto u odnosu na 2023.<\/p>\n\n\n\n EK je zabilje\u017eila i da je rad na sprovo\u0111enju Strategije reforme pravosu\u0111a za period 2024-2027. godine u toku, ali da nijesu sprovedene ni sve aktivnosti planirane za 2024. godinu.<\/p>\n\n\n\n Istaknuto je da glavni zakoni koji garantuju nezavisnost i nepristrasnost pravosudnog sistema sada uveliko uzimaju u obzir evropske standarde, kao \u0161to su Zakon o Sudskom savjetu i Zakon o dr\u017eavnom tu\u017eila\u0161tvu.<\/p>\n\n\n\n \u201cKao rezultat ovih izmjena, Sudski i Tu\u017eila\u010dki savjet su u procesu razvoja novog sistema imenovanja, ocjenjivanja rada i napredovanja sudija i tu\u017eilaca\u201d, navedeno je u dokumentu.<\/p>\n\n\n\n Nagla\u0161eno je da bi se sa evropskim standardima, kada je rije\u010d o Sudskom savjetu, morala uskladiti uloga ministra pravde kao \u010dlana po slu\u017ebenoj du\u017enosti, ali i zastupljenost sudija koje biraju kolege. Podsjetili su da se novi ministar pravde (Bojan Bo\u017eovi\u0107) neformalno obavezao da \u0107e nastaviti praksu svog prethodnika da ne u\u010destvuje na sjednicama Sudskog savjeta. Kada je rije\u010d o Tu\u017eila\u010dkom savjetu, uvo\u0111enje izri\u010dite odredbe u Ustav o njegovom sastavu i na\u010dinu izbora njegovih \u010dlanova, \u0161to Venecijanska komisija smatra odr\u017eivijim rje\u0161enjem \u2013 i dalje je na \u010dekanju.<\/p>\n\n\n\n Fali sudija, sve vi\u0161e tu\u017eilaca<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zakon o Specijalnom dr\u017eavnom tu\u017eila\u0161tvu i dalje ima nedostatke jer klju\u010dne preporuke Venecijanske komisije u vezi s pove\u0107anom odgovorno\u0161\u0107u, jasnijim operativnim okvirima, oja\u010danom za\u0161titom li\u010dnih podataka i strategijom za smanjenje znatnog zaostatka u predmetima jo\u0161 nijesu pokazane.<\/p>\n\n\n\n Ukazali su da nema posebno zakona o radnim pravima sudija te da postoje dva sukobljena zakona (Zakon o PIO i Zakon o radu). Treba usvojiti poseban zakon, u kome \u0107e biti dati kriterijumi za penzionisanje za sve sudije i tu\u017eioce, uklju\u010duju\u0107i i one Ustavnog suda.<\/p>\n\n\n\n Ukazano je i da pravosu\u0111u fali sudija i tu\u017eilaca \u2013 Crna Gora imala je u 2024. godini 243 sudije od 329 planiranih mjesta, a podaci ukazuju da je uo\u010den pad u odnosu na 2023. godinu. S druge strane, broj tu\u017eilaca se pove\u0107ao sa 85 na 114, od 141 planiranog radnog mjesta.<\/p>\n\n\n\n Pravila za ocjenjivanje sudaca i predsjednika sudova i dalje predstavljaju zabrinutost, isti\u010de EK, zbog rizika od ugro\u017eavanja njihove nezavisnosti i sudske diskrecije u mjeri u kojoj i dalje predvi\u0111aju da \u0107e se u\u010dinak sudija, koji imaju najmanje 30 odsto poni\u0161tenih odluka u \u017ealbenom postupku ocijeniti kao \u201enezadovoljavaju\u0107i\u201c.<\/p>\n\n\n\n EK je ukazala da postoje slu\u010dajevi neprimjerenog javnog uticaja na pravosu\u0111e, koji i dalje izazivaju zabrinutost.<\/p>\n\n\n\n U dokumentu je navedeno i da treba u\u010diniti vidljivijom besplatnu pravnu pomo\u0107, pobolj\u0161ati digitalizaciju pravosu\u0111a kako bi se efikasnije dodjeljivali predmeti, ali i koristila sudska statistika.<\/p>\n\n\n\n Uslovi rada \u2013 lo\u0161i<\/strong><\/p>\n\n\n\n Sudnice su neuslovne, neadekvatni su ljudski resursi i uslovi rada. U EK izvje\u0161taju je navedeno da im je ukazano na \u010dinjenicu da plate u sudstvu nijesu konkurentne i da to uti\u010de na zapo\u0161ljavanje novih sudija i na motivaciju postoje\u0107ih da prihvate unapre\u0111enja na pozicije sa ve\u0107om odgovorno\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n Crna Gora nije zapo\u010dela efikasno sprovo\u0111enje Plana racionalizacije pravosudne mre\u017ee za period 2024-2027, \u0161to predstavlja izazov.<\/p>\n\n\n\n Na svim nivoima su lo\u0161i radni uslovi, uklju\u010duju\u0107i opremu, posebno za SDT, Vi\u0161i sud u Podgorici i Vrhovni sud.<\/p>\n\n\n\n Efikasnost malo bolja<\/strong><\/p>\n\n\n\n Postignuta su odre\u0111ena pobolj\u0161anja, navodi se u dokumentu, a znatni zaostaci i dalje postoje u upravnim predmetima. Stopa rje\u0161avanja predmeta pokazuje da je bilo vi\u0161e primljenih nego rije\u0161enih predmeta, te da njihov broj raste. U 2023. stopa rje\u0161avanja prvostepenih upravnih predmeta iznosila je 40 odsto, s vremenom rje\u0161avanja od 1.422 dana, dok je u 2024. stopa porasla na 109 odsto, a vrijeme rje\u0161avanja smanjeno na 880 dana.<\/p>\n\n\n\n \u2013 Optere\u0107enje sudija Upravnog suda izaziva ozbiljnu zabirnutost, s obzirom na to da je jedan sudija u prosjeku rje\u0161avao 2.513 predmeta u 2024. godini, iako se broj nerije\u0161enih predmeta u 2024. godini smanjio sa 27.589 na 26.638 \u2013 navedeno je u dokumentu.<\/p>\n\n\n\n Javnost smatra da korupcija postoji<\/p>\n\n\n\n Percepcija me\u0111u stru\u010dnjacima, gra\u0111anima i poslovnim rukovodicima je da je nivo korupcije u javnom sektoru ostao visok. U Indeksu percepcije korupcije Transparency Internationala za 2024. godinu, Crna Gora posti\u017ee 46\/100 i zauzima 65. mjesto u svijetu. Ova percepcija ostala je relativno stabilna tiokom posljednjih pet godina.<\/p>\n\n\n\n Posebni Eurobarometar o korupciji za 2025. godinu pokazuje da 88 odsto ispitanika smatra korupciju ra\u0161irenom u svojoj zemlji (prosjek EU 69%), a 24 odsto njih osje\u0107a se li\u010dno pogo\u0111eno korupcijom koja uti\u010de na njihov svakodnevni \u017eivot. \u0160to se ti\u010de preduze\u0107a, 79 odsto smatra da je korupcija ra\u0161irena (prosjek EU 63 odsto), a 47 odsto da je korupcija problem u poslovanju (prosjek EU 35 odsto). Navedeno je i da Crna Gora jo\u0161 nije potpisnica Konvencije OECD-a o borbi protiv podmi\u0107ivanja.<\/p>\n\n\n\n EK izra\u017eava sumnju da Nacionalni savjet za borbu protiv korupcije koje je zadu\u017eeno za pra\u0107enje i izvje\u0161tavanje o sprovo\u0111enju Strategije mo\u017ee to da u\u010dini, jer njegova struktura, plan rada i resursi jo\u0161 nijesu jasni.<\/p>\n\n\n\n Tek treba da se usvoji okvir saradnje izme\u0111u Agencije za spre\u010davanje korupcije (ACA) i Nacionalnog savjeta, koji je preporu\u010dio GRECO.<\/p>\n\n\n\n \u201cIzmjene Zakona o Specijalnom dr\u017eavnom tu\u017eila\u0161tvu uvedene 2024. godine znatno su pobolj\u0161ale efikasnost, pa su pokrenute istrage protiv 17 osoba i podignuto je 16 optu\u017enica\u201d, pokazatelji su kojima raspola\u017ee EK.<\/p>\n\n\n\n Istaknuto je da je SDT pokrenulo istragu protiv biv\u0161e direktorice Agencije za spre\u010davanje korupcije (Jelene Perovi\u0107<\/strong>), koja je optu\u017eena za navodnu zloupotrebu polo\u017eaja i \u0161tetu po bud\u017eet. Navedeno je da je direktorica smijenjena i da je tu odluku prvostepeno poni\u0161tio Upravni sud.<\/p>\n\n\n\n Istaknuto je da broj istraga u slu\u010dajevima korupcije na visokom nivou stalno raste od 2022. godine. Broj pravosudnih osu\u0111uju\u0107ih presuda zabilje\u017eio je porast u 2024. godini, ali je i dalje nizak u pore\u0111enju s brojem slu\u010dajeva korupcije na visokom nivou koji su na sudu ili pod istragom, navodi se u ovom dokumentu.<\/p>\n\n\n\n Napomenuto je da postoji zabrinutost zbog op\u0161te prakse advokata da zloupotrebljavaju jemstvo kroz Zakon o kaznenom postupku kako bi odugovla\u010dili kaznene postupke u slu\u010dajevima korupcije na visokom nivou bez valjanog opravdanja.<\/p>\n\n\n\n Kada je rije\u010d o zapo\u0161ljavanju novih policijskih slu\u017ebenika, posebno u jedinici koja se bavi borbom protiv korupcije na visokom nivou i pranja novca, trebalo bi obezbijediti da se zapo\u0161ljavanje sprovodi na osnovu zasluga.<\/p>\n\n\n\n Odjeljenju posebne policije nedostaju specijalizovane po\u010detne i kontinuirane obuke iz finansijskih istraga, a u nastavnom planu i programu policijske akademije nema redovnih predavanja na tu temu.<\/p>\n\n\n\n Uprkos preporukama OESS-ODIHR i GRECO, Zakon o finansiranju politi\u010dkih subjekata i izborne kampanje jo\u0161 nije izmijenjen.<\/p>\n\n\n\n Za\u0161tite zvi\u017eda\u010da trenutno nema i o\u010dekuje se da \u0107e biti razvijena do tre\u0107eg tromjese\u010dja ove godine.<\/p>\n\n\n\n Skup\u0161tina ometa sprovo\u0111enje zakona<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ka\u0161njenja u imenovanju \u010dlanova Savjeta AMU i RTCG ometaju sprovo\u0111enje medijskog zakonodavnog okvira.<\/p>\n\n\n\n \u201cTokom izvje\u0161tajnog perioda, Skup\u0161tina iz dva navrata nije uspjela da imenuje nove \u010dlanove Savjeta AMU i odlo\u017eila je pokretanje postupka imenovanja Savjeta RTCG. Potpuno sprovo\u0111enje zakonodavnih pobolj\u0161anja uvedenih novim zakonima, uklju\u010duju\u0107i transparentna i na zaslugama zasnovana imenovanja, tek treba posti\u0107i kako bi se osiguralo pravilno funkcioniranje i puna nezavisnost AMU-a i RTCG-a\u201d, navedeno je u dokumentu.<\/p>\n\n\n\n Naglasili su i da je, iako je postupak imenovanja generalnog direktora RTCG (Boris Raoni\u0107) prethodno bio oboren vi\u0161estrukim sudskim presudama, u avgustu 2024. Savjet RTCG imenuje istu osobu na stalni mandat, \u0161to je postavilo pitanja o nedostatku transparentnosti i mogu\u0107em kr\u0161enju zakonskog postupka.<\/p>\n\n\n\n Ukazano je i da je krajem 2024. tu\u017eila\u0161tvo podiglo optu\u017enicu protiv \u010dlanova Savjeta RTCG zbog zloupotrebe polo\u017eaja tokom imenovanja generalnog direktora. Taj postupak je trenutno u toku pred Osnovnim sudom u Podgorici.<\/p>\n\n\n\n Portalima se ne zna vlasnik<\/p>\n\n\n\n EK navodi da su se pravila o transparentnosti informacija o vlasni\u0161tvu medija pobolj\u0161ala, ali samo u odnosu na pru\u017eaoce medijskih usluga. Isti\u010du da i dalje postoji niz uticajnih online medija koji ne pru\u017eaju informacije o vlasni\u0161tvu uprkos novim obavezama prema Zakonu o medijima.<\/p>\n\n\n\n \u201cOsim toga, dostupnost informacija o vlasni\u0161tvu medija ostaje ograni\u010dena na one medijske subjekte koji su pro\u0161li formalnu registraciju. Pojedini isti\u010du da medijske ku\u0107e u vlasni\u0161tvu firmi osnovanih u Srbiji imaju sna\u017ean uticaj na medijskom tr\u017ei\u0161tu i da i dalje dominiraju me\u0111u onima koji dobijaju sredstva za marketing od dr\u017eavnih firmi\u201d, navedeno je u dokumentu.<\/p>\n\n\n\n Isti\u010de se da zakonske odredbe koje reguli\u0161u transparentnost raspodjele javnih sredstava za medije tek treba da budu sprovedene.<\/p>\n\n\n\n \u201cU 2023. godini, 56 odsto registrovanih medija i 64 odsto subjekata javnog sektora ispunilo je zakonsku obavezu objavljivanja primljenih i dodijeljenih javnih sredstava medijima\u201d, pi\u0161e EK.<\/p>\n\n\n\n Pitanje neregistrovanih online medija jo\u0161 nije u potpunosti rije\u0161eno u skladu s va\u017ee\u0107im me\u0111unarodnim standardima.<\/p>\n\n\n\n Ekonomska odr\u017eivost komercijalnih medija ostala je ograni\u010dena relativno malom publikom i ograni\u010denim tr\u017ei\u0161tem ogla\u0161avanja. Istaknuto je da je pove\u0107an Fond za medijski pluralizam sa 0,09 odsto na 0,2 odsto trenutnog nacionalnog bud\u017eeta.<\/p>\n\n\n\n \u201cTo je javno finansiranje u\u010dinilo sve zna\u010dajnijim izvorom prihoda za komercijalne medije\u201d, pi\u0161e u dokumentu.<\/p>\n\n\n\n Novi zakon o medijima uveo je samoregulaciju medija kao preduslov za pristup finansiranju iz Fonda, a \u010dlanstvo u Medijskom savjetu za samoregulaciju se znatno pove\u0107alo, do marta 2025. \u010dak na 67 medijskih ku\u0107a.<\/p>\n\n\n\n Pravni okvir o pristupu informacijama tek treba izmijeniti, ali postoje zna\u010dajni izazovi u obezbje\u0111ivanju njegovog sprovo\u0111enja. U januaru 2025. Vlada je donijela novi zakon o slobodnom pristupu informacijama, koji je trenutno u razmatranju u parlamentu. Me\u0111utim, nacrt prijedloga ne bavi se dovoljno sprovo\u0111enjem inspekcija i potrebom za uskla\u0111ivanjem sa Direktivom o otvorenim podacima.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, situacija u Agenciji za za\u0161titu li\u010dnih podataka i slobodan pristup informacijama izaziva zabrinutost. Njena nezavisnost, ljudski resursi i finansijski kapaciteti nijesu dovoljno jaki da bi joj omogu\u0107ili efikasno i djelotvorno izvr\u0161avanje svojih ovla\u0161\u0107enja.<\/p>\n\n\n\n \u201cZna\u010dajan primjer je odluka Ministarstva finansija da znatno smanji bud\u017eet Agencije za 2025. Osim toga, direktor Agencije dao je ostavku u decembru, 2024. nakon \u0161to je imenovan u januaru iste godine\u201d, uvrstila je EK u svoj izvje\u0161taj.<\/p>\n\n\n\n Napadi na medije<\/strong><\/p>\n\n\n\n Navodi se da vlasti pru\u017eaju brz i efikasan institucionalni i policijski odgovor na nove slu\u010dajeve verbalnog i fizi\u010dkog nasilja nad novinarima. U 2024. godini, tu\u017eila\u0161tvo je imalo 14 slu\u010dajeva verbalnog i fizi\u010dkog nasilja ili prijetnji protiv novinara, podigav\u0161i optu\u017enice u tri slu\u010daja i pokrenuv\u0161i prekr\u0161ajne postupke u \u010detiri. Policija je zabilje\u017eila 16 slu\u010dajeva nasilja nad medijima, uklju\u010duju\u0107i sedam koje su tu\u017eila\u0161tva klasifikovali kao kaznena djela, a ve\u0107ina slu\u010dajeva uklju\u010duje uznemiravanje i online prijetnje. Osim toga, tri novinara i dalje su pod policijskom za\u0161titom.<\/p>\n\n\n\n Istaknuto je da se slu\u010dajevi verbalnih napada na medije od strane javnih funkcionera i politi\u010dkih stranaka i dalje doga\u0111aju. Od objave Izvje\u0161taja o vladavini prava za 2024. godinu, zabilje\u017eena su tri nova upozorenja za Crnu Goru u Platformi Savjeta Evrope za promovisanje za\u0161tite medija i bezbjednost novinara, vezano za fizi\u010dke napade, uznemiravanje i zastra\u0161ivanje. Ta platforma registruje osam aktivnih upozorenja.<\/p>\n\n\n\n Platforma za brzi odgovor na slobodu medija zabilje\u017eila je dvanaest incidenata koji se sastoje od dva \u201efizi\u010dka napada\u201c, jednog \u201enapada na imovinu\u201c, deset \u201everbalnih napada\u201c, tri \u201epravna incidenta\u201c i jedno \u201emije\u0161anje\u201c.<\/p>\n\n\n\n Nije bilo zna\u010dajnijih SLAPP tu\u017ebi.<\/p>\n\n\n\n Kontrola i ravnote\u017ea<\/strong><\/p>\n\n\n\n Duboka institucionalna i politi\u010dka kriza pojavila se zbog odluke Skup\u0161tine o penzionisanju sutkinje Ustavnog suda. Ta odluka nije bila u skladu s procedurom koju propisuje Ustav, koji zahtijeva plenarnu odluku Ustavnog suda, kako je navela i Venecijanska komisija. To je izazvalo ozbiljnu parlamentarnu krizu. EK navodi da ona proizlazi iz nedostatka jasnih pravila o penzionisanju sudija zbog protivrje\u010dnih podzakonskih akata.<\/p>\n\n\n\n \u201cOvi doga\u0111aji izazvali su sna\u017enu zabrinutost oko po\u0161tovanja nezavisnosti Ustavnog suda i podjele vlasti utvr\u0111ene Ustavom. Politi\u010dki dogovor postignut je sredinom marta, \u010dime je otvoren put za nastavak rada parlamenta, a predvi\u0111eno je i tra\u017eenje mi\u0161ljenja Venecijanske komisije o odluci Skup\u0161tine. Uprkos tome je procedura Skup\u0161tine za izbor zamjene sudije\u201d, nastavljena.<\/p>\n\n\n\n U januaru 2025. Crna Gora je imala \u0161est presuda Evropskog suda za ljudska prava koje su \u010dekale na sprovo\u0111enje, \u0161to je pove\u0107anje od tri u odnosu na prethodnu godinu. Prvog dana ove godine, stopa presuda u posljednjih 10 godina u Crnoj Gori koje su sprovedene iznosila je 75 odsto (u pore\u0111enju sa 86 odsto u 2024, dok ih je 25 odsto ostalo na \u010dekanju). Prosje\u010dno vrijeme \u010dekanja bilo je tri godine i tri mjeseca (u pore\u0111enju sa \u010detiri godine i 10 mjeseci u 2024. godini).<\/p>\n\n\n\n Najstarija presuda \u010deka na sprovo\u0111enje devet godina, a odnosi se na zlostavljanje u zatvoru i nedostatak efikasne istrage relevantnih pritu\u017ebi.<\/p>\n\n\n\n Ombudsman \u010deka bolji status<\/strong><\/p>\n\n\n\n U izradi je novi zakon o ombudsmanu kako bi se u potpunosti uskladio s Pari\u0161kim na\u010delima, s ciljem postizanja pobolj\u0161ane akreditacije na status \u201eA\u201c. Ombudsman sada ima status B.<\/p>\n\n\n\n Kancelarija Za\u0161titnika je zabilje\u017eila napredak u rje\u0161avanju pritu\u017ebi, zavr\u0161iv\u0161i 89 odsto slu\u010dajeva u 2024. i izdav\u0161i 451 preporuku u 236 slu\u010daja.<\/p>\n\n\n\n \u201cIpak, Kancelarija je obavijestila da sprovo\u0111enje tih preporuka ostaje zna\u010dajan izazov\u201d, navodi se u dokumentu.<\/p>\n\n\n\n Kao glavne prepreke su navedeni nedostatak finansijske i kadrovske autonomije. Kancelarija je utvrdila ve\u0107inu kr\u0161enja prava, posebno u podru\u010djima kao \u0161to su zabrana diskriminacije, prava djeteta, pravo na dobru upravu i pravnu za\u0161titu, prava osoba li\u0161enih slobode te pravo na rad i radno pravo.<\/p>\n\n\n\n Izazovi za NVO<\/strong><\/p>\n\n\n\n NVO djeluju u podsticajnom okru\u017eenju, ali izazovi postoje. Ambijent civilnog dru\u0161tva u Crnoj Gori ostaje su\u017een, a primje\u0107uje se ograni\u010den prostor za efikasno djelovanje organizacija civilnog dru\u0161tva i nedostatak strukturiranog dijaloga izme\u0111u Vlade i civilnog dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n \u201cIako su predstavnici organizacija civilnog dru\u0161tva sistematski bili uklju\u010deni u radne grupe za izradu zakona i javnih politika, pojedini smatraju da bi trebalo biti uklju\u010deno vi\u0161e organizacija civilnog dru\u0161tva kako bi se osigurala ve\u0107a raznolikost zastupljenih perspektiva\u201d, pi\u0161e u dokumentu.<\/p>\n\n\n\n Navedeno je da se pojedine organizacije civilnog dru\u0161tva suo\u010davaju s izazovima u pristupu finansiranja svojih projekata. Tako\u0111e je istaknut nedostatak transparentnosti i odgovornosti u javnom finansiranju, a neke organizacije su zabrinute zbog uo\u010denog nedostatka jasnih i dostupnih informacija o mogu\u0107nostima finansiranja i raspodjeli resursa.<\/p>\n\n\n\n EK isti\u010de da nijesu sva ministarstva objavila pozive za prijedloge za finansiranje projekata civilnog dru\u0161tva, kako je propisano Zakonom o nevladinim organizacijama, te da postoje izazovi u ja\u010danju njihovih kapaciteta za strate\u0161ko planiranje, pra\u0107enje i evaluaciju podr\u0161ke pru\u017eene organizacijama civilnog dru\u0161tva.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rezultati istraga i krivi\u010dnog gonjenja u slu\u010dajevima korupcije na visokom nivou se nastavljaju pobolj\u0161avati, ali mali broj pravosna\u017enih osu\u0111ujuc\u0301ih presuda i nedostatak efikasnih i odvrac\u0301ajuc\u0301ih kazni doprinose percepciji neka\u017enjivosti, navodi se u Izvje\u0161taju o vladavini prava za 2025. za Crnu Goru, koji je objavila Evropska komisija (EK).<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":916790,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[7],"tags":[282,11395],"naslovna":[],"class_list":["post-916789","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-politika","tag-eu","tag-izvjestaj-ek"],"acf":[],"jetpack_publicize_connections":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/916789","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=916789"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/916789\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/916790"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=916789"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=916789"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=916789"},{"taxonomy":"naslovna","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/naslovna?post=916789"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}