<\/p>\n\n\n\n
Zenovi\u0107 je u razgovoru za na\u0161 portal istakao da \u0107e najzahtjevniji dio posla u narednoj godini biti ispunjavanje obaveza u preostalim poglavljima, posebno u klasterima 1, 3 i 4, uz istovremeno o\u010duvanje punog tempa i kredibiliteta u poglavljima 23 i 24. U ovoj fazi procesa, kako isti\u010de, \u010dak i najmanje nazadovanje u oblasti vladavine prava imalo bi visoku politi\u010dku i pravnu cijenu, kako u odnosu prema Evropskoj uniji, tako i prema doma\u0107oj javnosti.<\/p>\n\n\n\n
Portal RTV Podgorica: Koji su to klju\u010dni potezi koje je pregovara\u010dki tim preduzeo 2025. godine kada je rije\u010d o procesu evropskih integracija?<\/strong><\/p>\n\n\n\n ZENOVI\u0106: <\/strong>Godina 2025. bila je prelomna za evropske integracije Crne Gore. Zatvoreno je \u0161est poglavlja, ostvaren je napredak u svim ostalim , uz najbolji Izvje\u0161taj Evropske komisije do sada. Prvi put, i poglavlja vladavine prava 23 i 24 ocijenjena su kao \u201eumjereno ka dobroj spremnosti\u201c, \u0161to potvr\u0111uje da ostaju temelj pregovora, ali i da reformski rezultati u drugim oblastima postaju vidljivi.<\/p>\n\n\n\n Tokom 2025. usvojeni su klju\u010dni zakoni iz oblasti unutra\u0161njeg tr\u017ei\u0161ta, privrednih dru\u0161tava, ra\u010dunovodstva i revizije, kao i va\u017eni propisi u poljoprivredi i ribarstvu, \u010dime su stvoreni uslovi za zatvaranje poglavlja 11 i 13. Ostvaren je i niz konkretnih iskoraka \u2013 od prvih SEPA transakcija, preko pristupanja Konvenciji o zajedni\u010dkom tranzitu, do rje\u0161avanja dugogodi\u0161njeg pitanja uni\u0161tavanja duvana u Luci Bar. Priznavanje studijskih programa i regulisanih profesija, online registracija privrednih dru\u0161tava, plan za Agenciju za pla\u0107anja kao klju\u010dne ta\u010dke poljoprivrednih fondova u EU, sve su to konrektni koraci kojim je Crna Gora postala nikad bli\u017ea \u010dlanstvu u EU.<\/p>\n\n\n\n Istovremeno, oja\u010dana je komunikacija sa Evropskom komisijom, uspje\u0161no je sprovedena Reformska agenda i obezbije\u0111ene su dvije tran\u0161e Plana rasta, uz poja\u010dan diplomatski anga\u017eman u klju\u010dnim dr\u017eavama \u010dlanicama EU.<\/p>\n\n\n\n Rezultat 2025. godine je jasan: u\u0161li smo u fazu u kojoj reforme nisu samo obe\u0107anja, ve\u0107 mjerljivi i me\u0111unarodno priznati rezultati, zbog \u010dega sa punim pravom mo\u017eemo da ka\u017eemo da je Crna Gora sljede\u0107a \u010dlanica Evropske unije<\/p>\n\n\n\n Portal RTV Podgorica: Na me\u0111uvladinoj konferenciji 16. decembra u Briselu zatvoreno je pet poglavlja. \u0160ta \u0107e biti najizazovnije u narednoj godini, na \u010demu \u0107e biti fokus rada va\u0161eg tima?<\/strong><\/p>\n\n\n\n ZENOVI\u0106: <\/strong>Na Me\u0111uvladinoj konferenciji zatvorena su poglavlja 3, 4, 6, 11 i 13, \u010dime je broj privremeno zatvorenih poglavlja porastao na dvanaest. Time je dostignuta tzv. kriti\u010dna masa koja omogu\u0107ava po\u010detak tehni\u010dkih priprema za Ugovor o pristupanju i jasno potvr\u0111uje da je pregovara\u010dki proces u\u0161ao u svoju zavr\u0161nu fazu.<\/p>\n\n\n\n Najzahtjevniji dio posla u narednoj godini bi\u0107e ispunjavanje obaveza u preostalim poglavljima, posebno u klasterima 1, 3 i 4, uz istovremeno o\u010duvanje punog tempa i kredibiliteta u poglavljima 23 i 24. U ovoj fazi procesa, \u010dak i najmanje nazadovanje u oblasti vladavine prava imalo bi visoku politi\u010dku i pravnu cijenu, kako u odnosu prema Evropskoj uniji, tako i prema doma\u0107oj javnosti.<\/p>\n\n\n\n Zato su u narednom periodu klju\u010dni jasan i dosljedan evropski fokus, nacionalno i politi\u010dko jedinstvo i \u0161iroki dru\u0161tveni konsenzus oko evropskog puta. Podjednako va\u017eno bi\u0107e sna\u017eno zagovaranje evropske agende i sistematsko predstavljanje postignutih rezultata na svim relevantnim evropskim i me\u0111unarodnim adresama, ali i strate\u0161ko planiranje u onim poglavljima koja podrazumijevaju dugoro\u010dna ulaganja i strukturne reforme. Upravo ta kombinacija politi\u010dke odgovornosti, stru\u010dnog rada i zajedni\u010dke vizije predstavlja preduslov da Crna Gora uspje\u0161no zavr\u0161i pregovore i zakora\u010di u zavr\u0161nicu svog evropskog puta.<\/p>\n\n\n\n Portal RTV Podgorica: Kakve su posljednje poruke i ocjene koje smo dobili iz Brisela?<\/strong><\/p>\n\n\n\n ZENOVI\u0106: <\/strong>Posljednje poruke koje dolaze iz Brisela mogu se sa\u017eeti u tri rije\u010di: priznanje, o\u010dekivanja i uslovljenost. Priznanje se ogleda u jasnoj \u010dinjenici da je Crna Gora danas dr\u017eava sa najve\u0107im brojem zatvorenih poglavlja i sa najubrzanijom dinamikom pregovora u odnosu na sve ostale kandidate, \u0161to je eksplicitno prepoznato i registrovano u analizama Evropske komisije.<\/p>\n\n\n\n Istovremeno, o\u010dekivanja su visoka. Poruka je da se postignuti tempo ne do\u017eivljava kao jednokratan napor, ve\u0107 kao nova normalnost. Drugim rije\u010dima, \u201epost-IBAR\u201c faza mora biti vo\u0111ena sa istim stepenom odgovornosti, ozbiljnosti i politi\u010dke posve\u0107enosti kao i period koji je prethodio IBAR-u. Upravo kontinuitet reformi bi\u0107e klju\u010dni test zrelosti procesa.<\/p>\n\n\n\n Tre\u0107i element je jasna uslovljenost, koja se ogleda u insistiranju na meritornosti. Svako naredno zatvaranje poglavlja bi\u0107e isklju\u010divo rezultat mjerljivih i odr\u017eivih reformi, a ne politi\u010dkog sentimenta ili trenutnog raspolo\u017eenja. To je pristup koji pregovara\u010dki tim dosljedno zagovara, jer predstavlja naj\u010dvr\u0161\u0107i garant kredibiliteta i nepovratnosti procesa. Ukoliko Crna Gora nastavi ovim reformskim putem, plan da se pregovori okon\u010daju u narednoj godini ostaje realan i ostvariv, a samim tim i cilj da do 2028. godine postanemo 28. \u010dlanica Evropske unije.<\/p>\n\n\n\n PortaL RTV Podgorica: \u0160ta nam govori situacija koju smo nedavno imali da je Francuska blokirala pa vrlo brzo odblokirala dva poglavlja? Da li nam se ne\u0161to sli\u010dno mo\u017ee ponovo desiti? Koliko smo spremni na takve situacije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n ZENOVI\u0106: <\/strong>Ta situacija nam prije svega govori da se proces pro\u0161irenja ne odvija u politi\u010dkom vakuumu i da zahtijeva stalnu, neposrednu i sadr\u017eajnu komunikaciju sa dr\u017eavama \u010dlanicama. Ne bih je definisao kao blokadu, ve\u0107 kao potrebu da se rezultati koje Crna Gora posti\u017ee jasnije, direktnije i pravovremeno predstave svim dr\u017eavama \u010dlanicama, pojedina\u010dno. Evropska komisija je va\u017ean akter, ali odluke se na kraju donose konsenzusom dr\u017eava \u010dlanica, od kojih svaka ima svoje unutra\u0161nje politi\u010dke dinamike i posebne perspektive o tempu i modelu pro\u0161irenja.<\/p>\n\n\n\n Ovakve situacije nas podsje\u0107aju i na slo\u017eenost debate unutar same Evropske unije \u2013 o odnosu pro\u0161irenja i unutra\u0161njih reformi, o brzini procesa, ali i o tome kako obezbijediti da novo \u010dlanstvo zaista ja\u010da Uniju i njene politike. Upravo zato je va\u017eno da razumijemo te perspektive i da se prema njima odnosimo ozbiljno i partnerski, kroz politi\u010dki dijalog, parlamentarnu diplomatiju i kontinuirano prisustvo na svim relevantnim evropskim adresama.<\/p>\n\n\n\n Crna Gora na to odgovara insistiranjem na meritornom pristupu. Fokus ostaje na reformama, na ispunjavanju obaveza i na jasnoj vezi izme\u0111u zasluga i napredovanja u pregovorima. To je jedini odr\u017eiv na\u010din da pro\u0161irenje, kao geopoliti\u010dka nu\u017enost, bude istovremeno zasnovano na ja\u010danju Evropske unije, njenih temeljnih vrijednosti i visokih standarda. Upravo takav pristup nas \u010dini otpornijim na eventualne sli\u010dne situacije u budu\u0107nosti i daje procesu dugoro\u010dnu vjerodostojnost.<\/p>\n\n\n\n Portal RTV Podgorica: O\u010dekujete li prepreke u poglavlju 27 \u017eivotna sredina i klimatske promjene?<\/strong><\/p>\n\n\n\n ZENOVI\u0106: <\/strong>U okviru poglavlja 27 \u2013 \u017eivotna sredina i klimatske promjene, Crna Gora je napravila va\u017ean iskorak zatvaranjem javne rasprave o Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NECP) i pripremom klju\u010dnih strate\u0161kih i zakonodavnih akata, uklju\u010duju\u0107i Zakon o klimatskim promjenama i Plan prilago\u0111avanja do 2035. godine. To predstavlja sna\u017ean signal ozbiljnosti u pristupu ovoj oblasti, ali i ulazak u fazu u kojoj se otvaraju najosjetljivija pitanja \u2013 od upravljanja otpadom i vodama do velikih infrastrukturnih projekata, gdje moramo imati dru\u0161tveni konsenzus i plan za svaku fazu zelene tranzicije. Tu izazovi nisu samo finansijski ili normativni, ve\u0107 prije svega dru\u0161tveni \u2013 jer bez \u0161irokog dru\u0161tvenog konsenzusa i promjene na\u010dina razmi\u0161ljanja, zelena tranzicija ne mo\u017ee biti ni odr\u017eiva ni pravedna. Ovo poglavlje zahtijeva novu kulturu planiranja, odgovornosti i dugoro\u010dnog razmi\u0161ljanja, u kojoj kratkoro\u010dni interesi ustupaju mjesto javnom dobru.<\/p>\n\n\n\n NECP je klju\u010dni planski i strate\u0161ki dokument koji postavlja temelj dekarbonizacije energetskog sektora, ali i daje okvir za budu\u0107nost energetskih postrojenja, uklju\u010duju\u0107i i pitanje Termoelektrane Pljevlja. Ako imamo jasnu viziju, principe odr\u017eivosti i koncept pravedne zelene tranzicije, onda je jasno da djelovanje mora po\u010deti odmah \u2013 kroz planske odluke, investicije i politike koje istovremeno \u0161tite \u017eivotnu sredinu i socijalnu stabilnost.<\/p>\n\n\n\n U tom smislu, najve\u0107i izazov u poglavlju 27 nije samo normativni, ve\u0107 prije svega upravlja\u010dki. Klju\u010dno pitanje bi\u0107e sposobnost institucija da dosljedno primjenjuju usvojene propise, da unaprijede inspekcijski nadzor i da izgrade povjerenje gra\u0111ana da evropska pravila nijesu apstraktni standardi, ve\u0107 konkretna za\u0161tita njihovog zdravlja, prostora i kvaliteta \u017eivota. Na kraju, poglavlje 27 je su\u0161tinski me\u0111ugeneracijsko pitanje. Ono se ne ti\u010de samo pregovara\u010dkih obaveza, ve\u0107 odgovora na pitanje kakvu \u017eivotnu sredinu ostavljamo generacijama koje dolaze i kakvu budu\u0107nost \u017eelimo za Crnu Goru kao ekolo\u0161ku dr\u017eavu. U tom smislu, uspjeh u ovoj oblasti bi\u0107e jedno od najtrajnijih naslje\u0111a evropskog puta Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n Portal RTV Podgorica: Kako ocjenjujete napredak u oblastima vladavine prava i pravosu\u0111a?<\/strong><\/p>\n\n\n\n ZENOVI\u0106: <\/strong>Posljednji izvje\u0161taj potvr\u0111uje da je Crna Gora na evropskom putu napravila va\u017ean iskorak u uspostavljanju ravnote\u017ee izme\u0111u napretka u oblasti vladavine prava, kao temeljnog pitanja procesa pro\u0161irenja, i napretka u ostalim pregovara\u010dkim oblastima.<\/p>\n\n\n\n U tom kontekstu, zabilje\u017een je op\u0161ti napredak u ja\u010danju institucionalnih kapaciteta, unapre\u0111enju zakonodavnog okvira, posebno u pravosu\u0111u i pogledu temeljnih prava, ali i uskla\u0111ivanju sa evropskim standardima, uz vidljivije rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i visoke korupcije. Sistem vladavine prava po\u010diva na slo\u017eenom sistemu institucija tri grane vlasti, specijalizovanih agencija i organa \u2013 i samo posve\u0107enim i zajedni\u010dkim radom mo\u017eemo napraviti iskorake koji nedostaju za zatvaranje poglavlja 23 i 24.<\/p>\n\n\n\n Vladavina prava nije izolovano pitanje, ve\u0107 horizontalni princip koji pro\u017eima sve javne politike i direktno uti\u010de na kvalitet demokratskog upravljanja i ekonomskog razvoja. Zato napredak u poglavljima 23 i 24 ne treba posmatrati kao formalno ispunjavanje obaveza, ve\u0107 kroz stvarne efekte u praksi \u2013 kroz ja\u010danje povjerenja gra\u0111ana u institucije, dosljednu primjenu zakona i otpornost sistema na politi\u010dke pritiske. To je su\u0161tina evropskog puta Crne Gore, ali i nje kao pravne dr\u017eave i dr\u017eave pravne jednakosti svih njenih gra\u0111ana.<\/p>\n\n\n\n Portal RTV Podgorica: Da li je i koliko za pregovore va\u017ena politi\u010dka stabilnost? Kako komentari\u0161ete trenutnu situaciju i perspektive kada je o politi\u010dkoj stabilnosti rije\u010d?<\/strong><\/p>\n\n\n\n ZENOVI\u0106:<\/strong> Proces evropskih integracija ima i sna\u017enu tehni\u010dku i jednako va\u017enu politi\u010dku dimenziju. Nedvosmislena politi\u010dka volja dr\u017eave kandidata, ali i jasna spremnost dr\u017eava \u010dlanica i same Evropske unije da vode zemlju ka \u010dlanstvu, predstavljaju uslov bez kojeg nema uspje\u0161nog pregovara\u010dkog procesa. U tom smislu, politi\u010dka stabilnost nije dekor pregovora, ve\u0107 njihov osnovni preduslov. Iskustva iz prethodnih godina jasno pokazuju da institucionalne i politi\u010dke krize vrlo brzo postaju ozbiljna ko\u010dnica za otvaranje i zatvaranje poglavlja.<\/p>\n\n\n\n Kada postoji elementarni politi\u010dki konsenzus oko evropskog kursa \u2013 izme\u0111u parlamenta i Vlade, vlasti i opozicije \u2013 \u010dak i uz sna\u017enu politi\u010dku konkurenciju i razlike u drugim politikama, pregovori napreduju mjerljivo br\u017ee i sa ve\u0107im kredibilitetom. Sve dr\u017eave koje su uspje\u0161no okon\u010dale pristupne pregovore imale su upravo takvo jedinstvo oko evropske agende, uz uklju\u010denost institucija, opozicije i civilnog dru\u0161tva. To jedinstvo je najbolja potvrda inkluzivnosti procesa i njegove demokratske prirode. Perspektiva ostaje povoljna sve dok evropska tema \u010dini osnovu naj\u0161ireg politi\u010dkog dogovora, uz uva\u017eavanje uloge opozicije, parlamenta i parlamentarne diplomatije, \u0161to je vi\u0161e puta potvr\u0111eno i u radu Skup\u0161tine. Upravo takav konsenzus daje pregovorima stabilnost, a reformama dugoro\u010dnu odr\u017eivost.<\/p>\n\n\n\n Portal RTV Podgorice: \u0160ta \u0107e biti prvi koraci u 2026. godini kada je rije\u010d o pregovara\u010dkom timu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n ZENOVI\u0106:<\/strong> Prvi koraci pregovara\u010dkog tima u 2026. godini bi\u0107e jasno usmjereni ka zavr\u0161nici procesa. Fokus \u0107e biti na dovr\u0161avanju poglavlja koja su ve\u0107 interno spremna za zatvaranje, kako bi se na prvoj narednoj Me\u0111uvladinoj konferenciji ostvario konkretan i vidljiv rezultat. Paralelno, radi\u0107e se na finalizaciji svih preostalih obaveza u poglavljima koja planiramo da zatvorimo u prvoj polovini godine, uz precizno definisane rokove i odgovornosti.<\/p>\n\n\n\n Istovremeno, pregovara\u010dki tim \u0107e raditi po jasnom, dinami\u010dkom planu za sva preostala pregovara\u010dka poglavlja, kako bi se odr\u017eao kontinuitet reformi i izbjegla uska grla u zavr\u0161noj fazi pregovora. To podrazumijeva i sna\u017enu koordinaciju sa svim resorima, ali i stalni politi\u010dki dijalog sa institucijama Evropske unije i dr\u017eavama \u010dlanicama.<\/p>\n\n\n\n Posebno ohrabruje \u010dinjenica da 2026. godinu do\u010dekujemo uz predsjedavanje Kipra, a potom i Irske, \u010dije iskustvo, kredibilitet i razumijevanje politike pro\u0161irenja mogu biti od velike pomo\u0107i za na\u0161 ambiciozni plan. Kroz intenzivnu diplomatsku aktivnost o\u010dekujemo da 2026. bude godina uspjeha \u2013 ne samo za Crnu Goru na njenom evropskom putu, ve\u0107 i za samu Evropsku uniju, kao zajednicu koja potvr\u0111uje svoju snagu i perspektivu kroz politiku pro\u0161irenja. Glavni pregovara\u010d sa Evropskom unijom Predrag Zenovi\u0107 u razgovoru za Portal RTV Podgorica poru\u010dio da kombinacija politi\u010dke odgovornosti, stru\u010dnog rada i zajedni\u010dke vizije predstavlja preduslov da Crna Gora uspje\u0161no zavr\u0161i pregovore i zakora\u010di u zavr\u0161nicu svog evropskog puta.<\/p>","protected":false},"author":5,"featured_media":897064,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[188,282,16016,7442],"naslovna":[],"class_list":["post-897063","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-politika","tag-crna-gora","tag-eu","tag-glavni-pregovarac","tag-predrag-zenovic"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/897063","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=897063"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/897063\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/897064"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=897063"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=897063"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=897063"},{"taxonomy":"naslovna","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/naslovna?post=897063"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
J. Boljevi\u0107<\/strong><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"