<\/p>\n\n\n\n
„Pohvale upu\u0107ene Crnoj Gori od EU su mnogobrojne, \u0161to nije zgoreg ponoviti, budu\u0107i da je Crna Gora dugo u procesu i kada dobijete jedan ovakav Izvje\u0161taj Evropske komisije, to nam daje dodatni vjetar u le\u0111a, posebno u ovoj dinamici i ambiciji“, istakao je Zenovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On je naveo da je ambicija Crne Gore da u nekom izglednom vremenu, koje je – kako ka\u017ee, na dohvat ruke, da postanemo punopravna \u010dlanica EU.<\/p>\n\n\n\n
„Ono \u0161to je \u010dinjenica, jeste da je prema mi\u0161ljenju Evropske komisije, Crna Gora je ostvarila neophodni balans izme\u0111u napretka u tehni\u010dkim poglavljima i Vladavine prava – fundamentalne ta\u010dke evropskog procesa“, dodaje.<\/p>\n\n\n\n
„Crna Gora je jedina dr\u017eava kandidat u zav\u0161rnoj fazi pregovara\u010dkih poglavlja“<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kako je Zenovi\u0107 pojasnio, mi smo jedina dr\u017eava kandidat koja je u fazi zatvaranja pregovara\u010dkih poglavlja, <\/p>\n\n\n\n „Da bi neka dr\u017eava kandidat zatvarala pregovara\u010dka poglavlja, ona mora da dobije Izvje\u0161taj o ispunjenosti privremenih mjerila u poglavljima 23 i 24 – a to je IBAR, \u0161to smo mi dobili u junu pro\u0161le godine. Mi smo do sada zatvorili sedam pregovara\u010dkih poglavlja, EK je uvrjerena da Crna Gora mo\u017ee zavr\u0161iti jo\u0161 jedan dodatan broj ovih poglavlja krajem ove godine na Me\u0111unarodnoj konferenciji koju o\u010dekujemo sredinom sljede\u0107eg mjeseca“, navodi Zenovi\u0107. <\/p>\n\n\n\n Prema njegovim rije\u010dima, to zna\u010di da je Crna Gora na dobrom putu da do kraja naredne godine zavr\u0161i pregovara\u010dki proces, \u0161to je i zacrtala i da se samim tim pristupi ratifikaciji. <\/p>\n\n\n\n „Svaki od tih koraka moraju odobriti dr\u017eava \u010dlanice konsenzusom i to je faza u kojoj smo danas. I\u0161\u010dekujemo da dr\u017eave \u010dlanice krenu sa izradom ugovora o pristupanju, budu\u0107i da je to proces koji traje neko vrijeme, \u0161to zna\u010di da smo u samom finalu pristupanja u EU. Nadamo se da \u0107e ova vrlo pozitivna klima i za politiku pro\u0161irenja i specifi\u010dno za \u010dlanstvo Crne Gore da ostane ohrabruju\u0107a, kako u Briselu tako i kod drugih \u010dlanica“, istakao je Zenovi\u0107. <\/p>\n\n\n\n „Ne postoji razlog da Hrvatska usporava na\u0161 proces pristupanja“<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zenovi\u0107 smatra, odnosno da ne vjeruje da postoji razlog da Hrvatska usporava proces pristupanja Crne Gore u EU.<\/p>\n\n\n\n „Vjerujem u dobrosusjedske odnose, u suprotnom da to ne bi stvorilo problem samo Crnoj Gori, ve\u0107 i cijelom Zapadnom Balkanu“, dodao je on. <\/p>\n\n\n\n Zenovi\u0107 navodi da je jedan period izme\u0111u 2021. godine do kraja 2023. godine nije bio najbolji.<\/p>\n\n\n\n „Bojim se da su prioriteti sa ove strane tada bili druga\u010diji i to se reflektovalo na stavove EK, a zna\u010dajno ubrzanje se de\u0161ava krajem 2023. i pozitivan signal EU dobija svoj prijem u Crnoj Gori“, ka\u017ee on.<\/p>\n\n\n\n Kako je istakao, pregovara\u010dki tim Crne Gore smatra da \u0107emo sljede\u0107e godine okon\u010dati pregovore, uz veliku pomo\u0107 EK, koja je, kako dodaje, na\u0161 najve\u0107i prijatelj u ovom procesu. <\/p>\n\n\n\n „Bez ikakve dileme, vrlo jasna politi\u010dka poruka Crne Gore, sa svih nivoa koji nisu samo vladaju\u0107a ve\u0107ina, da Crna Gora \u017eeli tim putem. Sve to zajedno je signal koji je EU o\u010dekivala. Ako nemate politi\u010dku volju, d\u017eabe je \u0161to ostvarujete rezultate“, naveo je Zenovi\u0107. <\/p>\n\n\n\n On je apostrofirao da je Evropskoj uniji je najva\u017enija Vladavina prava, va\u017ena imenovanja u pravosu\u0111u, kao i deblokiran proces.<\/p>\n\n\n\n „To je njima bio signal da nastavljamo svoj reformski put. To nije bilo dovoljno, ali je to bio uslov. Finalizacija zaokru\u017eivanja pravnog sistema se najbolje o\u010ditava u onome \u0161ta su pravosna\u017ene sudske presude, bez obzira da li su osu\u0111uju\u0107e ili osloba\u0111aju\u0107e – to \u0107e biti na\u0161 klju\u010dni test i potvrda da je pravosu\u0111e funkcionalno, nezavisno i profesionalno i da se suo\u010dimo sa visokom korupcijom i visokim stepenom organizovanog kriminala. Kritike EU na ra\u010dun crnogorskog pravosu\u0111a pozivaju da zajedni\u010dki sagledamo cijelu situaciju“, ka\u017ee Zenovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n „Ulazak Crne Gore u EU \u0107e biti va\u017ena istorijska ta\u010dka i prekretnica za na\u0161 razvoj“<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kada su u pitanju pravosna\u017ene presude u Crnoj Gori, on navodi da su one vrlo jasno dio zavr\u0161nih mjerila u poglavljima 23 i 24.<\/p>\n\n\n\n „Bez pozitivnog bilansa rezultata u pogledu pravosna\u017emnih presuda za organizovani kriminal i visoku korupciju nema ispunjena uslova za poglavlja 23 i 24, a samim tim nema ni \u010dlanstava Crne Gore u EU“, isti\u010de Zenovi\u0107. <\/p>\n\n\n\n Po njegovim rije\u010dima ulazak Crne Gore u EU \u0107e biti va\u017ena istorijska ta\u010dka i prekretnica za razvoj nas kao suverene, pravne, gra\u0111anske i ekolo\u0161ke dr\u017eave. <\/p>\n\n\n\n „Ako nema pravne dr\u017eave, nema investicija, ili ih ima samo za korist odre\u0111enih pojedinaca. Sve je vrlo povezano. Socio – ekonomski uslovi za \u017eivot u Crnoj Gori \u0107e nakon ulaska u EU biti sve bolji, to pokazuju iskustva velikog pro\u0161irenja 2004. godine, iskustvo Rumunije koja je tri puta uve\u0107ala svoj BDP, iskustvo Poljske koja \u0107e uskoro imati me\u0111u najja\u010dima ekonomijama svijeta. Integracijom posao zapravo po\u010dinje“, navodi Zenovi\u0107. <\/p>\n\n\n\n Zenovi\u0107 isti\u010de da u ovoj fazi koristimo IPA, predpristupne fondove, \u0161to zna\u010di da nakon ulaska u EU pristupamo kohezionim fondovima namijenjenim za ravnomjeran rast za regionalno sagla\u0161avanje na nivou EU, u pogledu va\u017enih infrastrukturnih projekata.<\/p>\n\n\n\n „Ogromna je razlika izme\u0111u kvaliteta i kvantiteta tih fondova. Crna Gora je dio projekta „plan rasta za Zapadni Balkan“ gdje ispunjavamo obaveze i reforme na evropskom putu, za \u0161ta dobijamo odre\u0111ena sredstva za projekte poput obrazovanja, zdravstva, infrastrukture i energetike. Fondovi namijenjeni koheziji su desetinama puta ve\u0107i. Ovogodi\u0161nji okvir u kojem \u0107e se EU kretati u narednom vi\u0161egodi\u0161njem finansijskom okviru je ne\u0161to ispod tri biliona, odnosno to su hiljade milijardi eura, tj 2,3 milijardi eura \u0107e EU ulo\u017eiti u cjelokupni bud\u017eet, \u0161to je svega 1,5 odsto ukupnog BDP-a EU“, naveo je on.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kako je Zenovi\u0107 pojasnio, u novom okviru EU \u0107e imati dio koji se odnosi na Global Europe, tj. svi fondovi \u0107e biti dio tog okvira, koji je zna\u010dajno manji u odnosu one koji se odnose na kohezione fondove. <\/p>\n\n\n\n „Kada govorimo o sredstvima koje dobijamo od EU govorimo o bespovratnim sredstvima, EU se kolektivno zadu\u017euje i implementira to kroz \u010dlanice koje vra\u0107aju novac po povoljnim kreditima. Vidimo da \u0107e za Globalnu Evropu, za anga\u017eman van EU \u0107e biti obezbje\u0111eno oko 200 milijardi, za sve fondove bilo za dr\u017eava kandidate. U okvirima Evropske unije \u0107ete imati 800 milijardi za klju\u010dni paket kohezionih fondova, za ulaganje u privredu i preduze\u0107a \u0107ete imati oko 400 milijardi. Mnogo je bolje biti u timu, nego van tima. Fondovi Hrvatske su nakon \u010dlanstva postali deset puta ve\u0107i. Va\u017eno je da se pripremimo za te fondove, budu\u0107i da \u0107e se oni odobravati na osnovu dobro smi\u0161ljenih i odra\u0111enih projekata“, ka\u017ee Zenovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Evropska unija ima ambiciju da do 2050. bude ekolo\u0161ki i klimatski neutralna<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zenovi\u0107 obja\u0161njava da je ekologija jedna od oblasti na kojima Evropska unija izuzetno insistira, ali i da razumije da tu promjene nijesu mogu\u0107e preko no\u0107i, ali ni u svega par godina.<\/p>\n\n\n\n „Ciljevi i zadaci, kada je u pitanju ekolo\u0161ka politika, su se zna\u010dajno uve\u0107ali u posljednjih nekoliko godina. Evropska unija ima ambiciju da do 2050. godine bude ekolo\u0161ki i klimatski neutralna. To su najvi\u0161i mogu\u0107i ekolo\u0161ki standardi koje EU stavlja pred sebe. Za\u0161tita prirode, klimatske promjene i ekolo\u0161ki standardi koji su najvi\u0161i mogu\u0107i. Ne postoji nijedna dr\u017eava na svijetu koja toliko insistira na ovako visokim me\u0111unarodnim i evropskim klimatskim ciljevima kao \u0161to je to EU danas“, kazao je Zenovi\u0107. <\/p>\n\n\n\n Za Crnu Goru je to, kako ka\u017ee, krupna i slo\u017eena politika, koja mo\u017ee da ima reperkusije ne samo na njen socio-ekonomski okvir, nego i na njen energetski okvir.<\/p>\n\n\n\n „To je politika koja zadire u sve pore razvoja. U tom pogledu EU ima razumijevanja, da to mo\u017ee biti jedno od poglavlja za koje Crna Gora dobije odre\u0111ena prelazna razdoblja u kojima opisuje kako \u0107e i na koji na\u010din, i naravno obe\u0107ava da \u0107e se do tog i tog vremena usaglasiti i kako, u bilo kojem od osam mjerila koji se ti\u010du ovog poglavlja. Su\u0161tina je da Crna Gora, kao neko ko je sebe definisao kao ekolo\u0161ku dr\u017eavu, ima priliku da postepeno prelazi iz onih okvira koji nisu u skladu sa standardima EU. Ovo je klju\u010dno ultra generacijsko poglavlje, koje zatvaramo danas, ali koje ostaje otvoreno za sve budu\u0107e generacije i to je pitanje budu\u0107nosti“, naveo je Zenovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n „Postrojenje u Botunu samo jedan od narednih desetak istih projekata u Crnoj Gori“<\/strong><\/p>\n\n\n\n Govore\u0107i o izgradnji sistema za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda u Botunu, Zenovi\u0107 je istakao da je Evropska unija jasno navela da Podgorica, kao grad koji se ovoliko ubrzano \u0161iri i raste, mora da ima jedno takvo postrojenje, ako \u017eelimo da ovaj sistem u\u010dinimo iole odr\u017eivim.<\/p>\n\n\n\n „Evropska unija to vidi kao jedan od narednih desetak projekata koji \u0107e biti isti na sjeveru ili jugu Crne Gore, u gradovima koji nemaju ovo postrojenje. Poruka koja \u0107e biti, ako se to ne uradi, pored toga \u0161to \u0107e nositi ogroman finansijski izdatak za Grad i gra\u0111ane. Mislim da je Glavni grad dobio oko 30 miliona bespovratnih sredstava i odre\u0111eni dio novca koji je dobijen u vidu povoljnog kredita. Sve te stvari mogu da ko\u0161taju zna\u010dajno Glavni grad, a to je i poruka da Crna Gora nema konsenzus koliko je va\u017eno da u ovakvoj politici napravi korake naprijed. Vjerujem da \u0107e i u ovom slu\u010daju do\u0107i do dogovora, jer je ovo u interesu gra\u0111ana i jer je to na\u0161a ekolo\u0161ka svijest i odnos prema prirodu i dono\u0161enju odluka“, zaklju\u010dio je Zenovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Glavni pregovara\u010d Crne Gore sa Evropskom unijom Predrag Zenovi\u0107 je u emisiji „Referat“ na RTV Podgorica kazao da je Crna Gora jedina dr\u017eava kandidat u zavr\u0161noj fazi pregovara\u010dkih poglavlja, kao i da smo na dobrom putu da do kraja naredne godine zavr\u0161imo pregovara\u010dki proces. Tako\u0111e, on je istakao da je EU jasno navela da Podgorica mora imati postrojenje za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda, te da je to samo jedan od desetak istih projekata u Crnoj Gori.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":877168,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[188,282,7442,7200],"naslovna":[],"class_list":["post-877167","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-politika","tag-crna-gora","tag-eu","tag-predrag-zenovic","tag-referat"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/877167","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=877167"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/877167\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/877168"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=877167"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=877167"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=877167"},{"taxonomy":"naslovna","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/naslovna?post=877167"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}