<\/p>\n\n\n\n
Analiza zemlji\u0161ta i vode, prema nalazu u koji je RTV Podgorica imala uvid, ra\u0111ena je u naseljima Velji brijeg i pod Velji brijeg, zapadno od puta iza bazena crvenog mulja i rijeke Mora\u010de. Iako je nalaz ra\u0111en na zahtjev dijela mje\u0161tana, odnosno Direkcije za nekretnine 2004. godine, sa sanacijom se jo\u0161 nije po\u010delo iako vje\u0161tak u nalazu upozorava da se biolo\u0161ka transformacija opasnih jedinjenja odvija \u010dak du\u017ee od 30 godina. Iz Ekotoksikolo\u0161kog zavoda za na\u0161u televizuju su kazali da nijesu skorije vr\u0161ili analize.<\/p>\n\n\n\n
\u201eCETI nije u skorije vrijeme vr\u0161io analize zemlji\u0161ta u Botunu i neposrednoj okolini bazena crvenog mulja. Za analizu i pra\u0107enje kvaliteta voda u Crnoj Gori nadle\u017ean je Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju (RHMZ), a Agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine prikuplja, obra\u0111uje i objavljuje podatke u godi\u0161njim izvje\u0161tajima o stanju \u017eivotne sredine\u201c, naveli su iz Centra za ekotoksikolo\u0161ka ispitivanja Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n
Izvje\u0161taj toksikologa ranije je pokazao da sadr\u017eaj fluorida u ispitanim uzorcima namirnica: ra\u0161tana, luka, jaja, sira, mlijeka, suvog mesa i sijena prelazi propisane granice i normalne vrijednosti za 10 do 100 puta, zavisno od uzorka. U uzorcima mlijeka i jaja utvr\u0111eno je prisustvo piralena. Penzioner KAP-a, Radovan To\u0161kovi\u0107<\/strong> smatra da za stanovnike Botuna ve\u0107u opasnost predstavlja crveni mulj nego gradnja sistema za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda.<\/p>\n\n\n\n ,,Bazen crvenog mulja fakti\u010dki je aktivan od dana otvaranja KAP-a, od 1971. godine, ali je tabu tema do dana\u0161njih dana iz slede\u0107ih razloga: bazen crvenog mulja imao je izolaciju kojoj je tehnolo\u0161ki vijek bio 20 godina. To je davno propalo i svi otrovi i soda i druge hemikalije idu u podzemni bazen zetski i naravno, truje se cijela okolina. Da bi tragedija jo\u0161 ve\u0107a bila, to nisu sanirali, niti poku\u0161ali da saniraju bez su dizali branu oko 23 metra u vis, \u0161to je velika opasnost. Ne daj Bo\u017ee da se desi kakav propust te brane, uni\u0161tila bi okolna sela. Napravili su jedan drugi bazen, prakti\u010dno na livadi, bez ikakvih izolacija, to je jo\u0161 crnja verzija“, poja\u0161njava To\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n To\u0161kovi\u0107 isti\u010de da se o piralenu \u0107uti jo\u0161 vi\u0161e zato \u0161to je piralen fakti\u010dki jedna supstanca koja biolo\u0161ki ne mo\u017ee da se uni\u0161ti, ona stoji stalno. Me\u0111utim, velika koli\u010dina piralena se prosula i za to niko ni\u0161ta ne govori i to je jednostavno tabu tema. <\/p>\n\n\n\n ,,Piralen je izuzetno kancerogena i otrovna materija koja je slu\u017eila za transformatore“, nagla\u0161ava To\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n To\u0161kovi\u0107 upozorava da je crveni mulj i dalje aktivan kao da KAP radi jer ki\u0161e i razni biolo\u0161ki faktori uti\u010du na razgradnju i raznose te otrove i dalje u zetski bazen podzemnih voda, koje se koriste za poljoprivredu.<\/p>\n\n\n\n ,,Taj poljoprivredni proizvod, to ne koristi samo Zeta, nego gra\u0111ani Podgorice i Crne Gore \u0161to veliku opasnost izaziva za zdravstveno stanje za razna oboljenja. Me\u0111utim, kako smo mi upoznati kao radnici, kad su Rusi do\u0161li kao vlasnici KAP-a, tako je nama predstavljeno, oni su dali oko 20 miliona Vladi Crne Gore tada za opravku bazena crvenog mulja, me\u0111utim, ni\u0161ta se nije preduzimalo“, navodi To\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Bazeni crvenog mulja od 2015. godine u privatnom su vlasni\u0161tvu, prvo ukrajinskog biznismena Romana Denkovi\u0107a,<\/strong> a zatim male firme za otkup otpada iz Berana \u201cWeg Kolektor\u201d. Ekolog Vuk Vujisic<\/strong> nagla\u0161ava da dr\u017eava treba hitno da reaguje i rije\u0161i pitanje vlasni\u0161tva nad crvenim muljem.<\/p>\n\n\n\n ,,Zaista je to jedna od najve\u0107ih crnih ekolo\u0161kih ta\u010daka u onom dijelu Zete i ima uticaj ne samo na poljoprivredna zemlji\u0161ta u okolini koja su sad prakti\u010dno industrijska i neupotrebljiva, ve\u0107 i na rijeku Mora\u010du i Skadarsko jezero i vazduh i cijelu jednu \u0161iru okolinu naselja koja se tamo nalaze. Ja mislim da je ovo stvarno problem broj jedan za taj reon Crne Gore“, kazao je Vujisi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Upozorava da sa ovakvim ekolo\u0161kim problemom ne mo\u017eemo biti kredibilna \u010dlanica EU i da se gra\u0111ani sistemski truju otpadom.<\/p>\n\n\n\n ,,Vi ste imali u jednom periodu, koliko sam ja upoznat, da je zabranjena \u010dak i proizvodnja odre\u0111enih poljoprivrednih proizvoda na tom lokalitetu, me\u0111utim, mislim da se to ne po\u0161tuje i naravno, upitno je kakvog su kvaliteta ti proizvodi, da li sadr\u017ee te\u0161ke metale i ove materije koje mogu na\u0161tettiti zdravlju“, isti\u010de Vujisi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Za projekat rekonstrukcije bazena crvenog mulja KAP-a, 11. januara 2023. godine izdata je ekolo\u0161ka saglasnost. Gradona\u010delnik Podgorice, Sa\u0161a Mujovi\u0107, u septembru je uputio dopis Ministarstvu ekologije sa inicijativom da predlo\u017ei Vladi Crne Gore progla\u0161enje bazena crvenog mulja kod Kombinata aluminijuma za podru\u010dje od javnog interesa i pristupi se njegovoj sanaciji.<\/p>\n\n\n\n