<\/p>\n\n\n\n
On je Pobjedi kazao da, bez obzira na sve, aktuelni pad investicija je sigurno dijelom uslovljen politi\u010dkom nestabilno\u0161\u0107u u \u010dijoj je osnovi upravo ideolo\u0161ki jaz koji bi mogao rezultirati vi\u0161im ili manjim nivoom ekonomske slobode na koju se direktno naslanjaju tokovi kapitala. Politi\u010dka stabilnost je, prema njegovim rije\u010dima, preduslov sigurnosti bez koje nema zna\u010dajnijih tokova kapitala.<\/p>\n\n\n\n
\u201eImaju\u0107i u vidu brojke mogli bi donijeti negativan zaklju\u010dak, me\u0111utim ima tu i mnogo drugih \u010dinilaca unutra\u0161njeg, ali i spolja\u0161njeg karaktera, koji mogu biti, prvenstveno, pod uticajem aktuelne geopoliti\u010dke situacije, \u0161to dodatno unosi nesigurnost u tokove kapitala, naro\u010dito ka destinacijama koje lako mogu biti pod uticajem te nestabilnosti, ali i zbog ideolo\u0161kih i drugih neekonomskih razloga\u201c, rekao je Kosti\u0107, koji je i predsjednik Crnogorskog udru\u017eenja poslodavaca (CUP).<\/p>\n\n\n\n
Ukupan odliv stranih direktnih investicija u prvoj polovini godine ve\u0107i je 20,41 odsto u odnosu na isti pro\u0161logodi\u0161nji period. Preliminarni podaci Centralne banke (CBCG) pokazuju da je ukupan priliv stranih direktnih investicija u prvih \u0161est mjeseci iznosio 448,57 miliona eura.<\/p>\n\n\n\n
Istovremeno, iz dr\u017eave se odlilo 213,31 milion eura, pa je neto priliv stranih direktnih investicija u prvih \u0161est mjeseci iznosio 235,26 miliona, \u0161to je 4,15 odsto manje nego u istom periodu pro\u0161le godine. Odliv po osnovu ulaganja rezidenata u inostranstvo iznosio je 51,86 miliona, dok su povla\u010denja sredstava nerezidenata investiranih u Crnu Goru iznosila 161,45 miliona.<\/p>\n\n\n\n
Kosti\u0107 smatra da je sa stanovi\u0161ta perspektive razvoja za zemlju primaoca investicija zna\u010dajniji podatak o neto iznosu nego o ukupnom prilivu.<\/p>\n\n\n\n
\u201eBitniji je, dakle, podatak koliko je investicija \u2013 kapitala ostalo u zemlji od onoga koliko je kapitala ukupno pristiglo u zemlju. Tako\u0111e, od samog priliva zna\u010dajniji je podatak o odlivu kapitala jer \u201ebjekstvo\u201c kapitala mo\u017ee preko no\u0107i da izazove zna\u010dajna finansijska pomjeranja, odnosno nestabilnosti finansijskog sistema koji mo\u017ee da ugrozi \u010ditavu privredu\u201c, naveo je Kosti\u0107,<\/p>\n\n\n\n
On je dodao da je takvih primjera mnogo, naro\u010dito iz ekonomske istorije malih zemalja kao \u0161to je Crna Gora.<\/p>\n\n\n\n
\u201eGeneralno uzev, uprkos rastu priliva stranih direktnih investicija od 6,14 odsto, trend se ne mo\u017ee ocijeniti povoljnim jer je odliv investicija bio intenzivniji i nadilazio je priliv\u201c, saop\u0161tio je Kosti\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On smatra da je to podatak koji ne ohrabruje, naro\u010dito ako se sagledaju njegovi uzroci.<\/p>\n\n\n\n
\u201eOsnovni razlog jeste smanjenje ulaganja u preduze\u0107a i banke, koje iznosi ne\u0161to preko 35 odsto, \u0161to je vrlo visok i zna\u010dajan pad. Naravno, treba sa\u010dekati sa kona\u010dnom ocjenom da li se radi o trendu ili je to prolazna oscilacija, jer ako je rije\u010d o trendu, onda je to problem koji zahtijeva rje\u0161avanje\u201c, objasnio je Kosti\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On je naveo da su dr\u017eavi poput Crne Gore potrebne daleko ve\u0107e strane investicije, koje bi, prema pocjenama, treabalo da budu izme\u0111u petine i \u010detvrtine bruto doma\u0107eg proizvoda (BDP).<\/p>\n\n\n\n
\u201eKao \u0161to vidimo, priliv koji Crna Gora bilje\u017ei je daleko manji i to je rezultat mnogo \u010dinilaca koji bi zahtijevali \u0161iroku eksplikaciju. Su\u0161tinski, da bi formirali makar bilo kakvu predstavu o tom procesu, treba da znamo da kapital putuje tamo gdje su mu uslovi povoljni za profit, ali klju\u010dni \u010dinilac je gdje mu je garantovana sigurnost\u201c, rekao je Kosti\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On je dodao da razloge za manjak kapitala prvo treba tra\u017eiti u zemlji primaoca.<\/p>\n\n\n\n
\u201eKad ka\u017eem da su Crnoj Gori neophodne strane direktne investicije, pod time, prije svega, podrazumijevam potrebe razvoja. Ako kapitala nemate, nema ni razvoja. Mo\u017eete da pozajmljujete, ali u ograni\u010denom okviru, onoliko koliko mo\u017eete da vratite. Ukoliko u samo jednom trenutku ne ispunite o\u010dekivano, va\u0161 se kapacitet zadu\u017eivanja smanjuje, a to opet zna\u010di manje razvoja\u201c, kazao je Kosti\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On smatra da je raspolaganje kapitalom potreban, ali ne i dovoljan uslov.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePotrebno je znanje, a kapital po svojoj prirodi generi\u0161e znanje ili insistira na njemu, tako uz kapital dolazi i takozvani know-how. Pored te osnovne komponente, on donosi i uravnote\u017eenje platno bilansnih pozicija, rast produktivnosti i sli\u010dno. Dakle, mi koji imamo deficit kapitala, ako \u017eelimo razvoj, moramo ga nabaviti\u201c, saop\u0161tio je Kosti\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Prema podacima CBCG priliv stranih direktnih investicija u formi vlasni\u010dkih ulaganja u prvoj polovini godine iznosio je 267,72 miliona eura, \u0161to \u010dini 59,68 odsto ukupnog. Od toga je u nekretnine ulo\u017eeno 228,86 miliona, a u preduze\u0107a i banke 38,86 miliona eura.<\/p>\n\n\n\n
Kosti\u0107 je saop\u0161tio da, iako su strane direktne investicije prijeko potrebne Crnoj Gori, to ne zna\u010di da je svaka struktura dobra.<\/p>\n\n\n\n
\u201eNaprotiv. Upravo zbog potencijalno \u0161tetnog uticaja na dru\u0161tveno-ekonomski razvoj tim procesom se upravlja pa postoji ili bi morala postojati politika o stranom investiranju sa jasnim prioritetima razvoja zemlje, odnosno sektorima u kojima je zemlji potrebno ulaganje. Me\u0111utim, ti prioriteti bi morali biti utvr\u0111eni \u201evi\u0161im\u201c dokumentom ili strategijom razvoja\u201c, saop\u0161tio je Kosti\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Prema njegovim rije\u010dima, ukoliko nema jasno definisane strategiju razvoja, nije mogu\u0107e ni definisati sektore ili prioritete usmjeravanja stranog ulaganja u doma\u0107u privredu, odnosno nije mogu\u0107e definisati na\u010dela, ni kriterijume politike stranog ulaganja.<\/p>\n\n\n\n
\u201eNa\u017ealost, u tom slu\u010daju taj se proces odvija po inerciji. Dakle, vi\u0161ak inercije je pokazatelj manjka planiranja i upravljanja procesom. Da nije tako, podaci koji ve\u0107 du\u017ee vrijeme pokazuju otklon ka ulaganjima u nekretnine bili bi druga\u010diji \u2013 bili bi obrnuti ili makar sa znatno manjom razlikom izme\u0111u ulaganja u preduze\u0107a i banke i nekretnine. Ovako, stanje je takvo kakvo jeste\u201c, rekao je Kosti\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On smatra da se tu nesumnjivo radi o trendu koji se i dalje nastavlja i sva je prilika da \u0107e se nastaviti i u budu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n
\u201eCrnoj Gori je prijeko potrebno ulaganje u privredu, opet ka\u017eem ne u svaki dio privrede jednako, iz razloga \u0161to strana akumulacija, \u0161tednja koja dolazi u Crnu Goru i realizuje se u njoj mijenja lice crnogorske ekonomije na ovaj ili onaj na\u010din, ve\u0107 zavisno od toga na koji tip formiranja tra\u017enje uti\u010de. Tra\u017enja za nekretninama podi\u017ee njihove cijene i \u010dini ih biznis barijerom za privredu, a uti\u010du i na sni\u017eenje li\u010dnog standarda gra\u0111ana koji sada na mnogo te\u017ei na\u010din ili nikako ne mogu do\u0107i do sopstvene nekretnine\u201c, objasnio je Kosti\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On je naveo i da se cijene nekretnina ugra\u0111uju u cijene drugih proizvoda i usluga pa postoji pritisak na inflaciju – op\u0161ti rast cijena.<\/p>\n\n\n\n
\u201eNa taj na\u010din strana \u0161tednja, koja je posljedica vi\u0161ih stranih dohodaka, name\u0107e standarde u potro\u0161nji crnogorskim gra\u0111anima sa mnogo ni\u017eim dohocima i kroz pritisak na rast cijena \u2013 osiroma\u0161uje ih\u201c, upozorio je Kosti\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Prema njegovim rije\u010dima, da bi se pove\u0107ale strane direktne investicije i promijenila njihova struktura, na scenu treba da stupe razne politike i sadejstvom izme\u0111u njih treba obezbijediti stimulaciju ulaganja u privredu, a destimulaciju investiranja u nekretnine.<\/p>\n\n\n\n
\u201eU tome najvi\u0161e kapaciteta ima fiskalna politika i ona bi trebalo da bude spiritus movens tih politika. Da se o ovome ranije vodilo ra\u010duna, sasvim sam siguran da do enormnog rasta cijena nekretnina ne bi do\u0161lo u Crnoj Gori, jer za to ne postoje tr\u017ei\u0161ni razlozi, kao i da bi situacija bila mnogo bolja nego \u0161to je sada. Ovako, dr\u017eava \u0107e morati na te\u017ei i skuplji na\u010din preko bud\u017eeta, novcem gra\u0111ana, da ispravlja ovu tr\u017ei\u0161nu anomaliju, kojoj je kumovala sopstvenim ne\u010dinjenjem, gradnjom stanova po subvencionisanim cijenama nadaju\u0107i se da \u0107e vje\u0161ta\u010dki oboriti tr\u017ei\u0161nu cijenu nekretnina. Ishod je neizvjestan, ali ono \u0161to je izvjesno jeste da nas sve to skupo ko\u0161ta, jer pare nijesu Vladine, ve\u0107 kroz porez uzete od nas\u201c, zaklju\u010dio je Kosti\u0107.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Uprkos rastu priliva stranih direktnih investicija od 6,14 odsto u prvoj polovini godine, trend se ne mo\u017ee ocijeniti povoljnim, jer je u tom periodu odliv investicija bio intenzivniji, ocijenio je ekonomski analiti\u010dar Vasilije Kosti\u0107.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":678385,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[8],"tags":[4753,4754,4755],"naslovna":[],"class_list":["post-824526","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-crnogorsko-udruzenje-poslodavaca","tag-odliv-kapitala","tag-vasilije-kostic"],"acf":[],"jetpack_publicize_connections":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/824526","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=824526"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/824526\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/678385"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=824526"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=824526"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=824526"},{"taxonomy":"naslovna","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/naslovna?post=824526"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}