<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
\u201eKada smo preplavljeni vijestima iz crne hronike, bilo da su u pitanju nasilje, ubistva, samoubistva, to stvarno zna da bude previ\u0161e za na\u0161 mentalni sistem. Kada gledamo te vijesti mo\u017eemo da osjetimo razli\u010dita osje\u0107anja, bilo da je u pitanju anksioznost, depresivnost ili depresija. \u010cini mi se da su u najve\u0107em riziku djeca i mladi, zato \u0161to oni nemaju neke mehanizme kojima bi mogli da se suo\u010davaju sa takvim vijestima“, ka\u017ee ona.<\/p>\n\n\n\n
Ljudi mogu da do\u0111u u stanje ne samo da imaju neke intenzivne emocije koje nazivamo negativnima, ve\u0107 da do\u0111u do nekog osje\u0107aja apatije \u2013 da \u0107e uvijek biti tako, da ni\u0161ta ne mo\u017ee da se mijenja, da nema nikakvog izlaza.<\/p>\n\n\n\n
„Tu psiholozi \u010desto nagla\u0161avaju pojam sekundarne viktimizacije \u2013 da gledate da neko pati ili da se de\u0161ava neki tragi\u010dan doga\u0111aj i da vi prosto isku\u0161avate sli\u010dne emocije na va\u0161em mentalnom planu jer gledate takve doga\u0111aje,\u201c navodi Pejakovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Pejakovi\u0107 ukazuje na veliku ulogu koju na\u010din medijskog izvje\u0161tavanja mo\u017ee imati u tragi\u010dnim okolnostima.<\/p>\n\n\n\n
\u201eJako je va\u017eno kako mediji izvje\u0161tavaju o tome, kakav je njihov okvir, da li je njihov okvir senzacionalisti\u010dki. Nekada mediji pose\u017eu za senzacionalizmom zato \u0161to na takav na\u010din dobijaju vi\u0161e klikova i vi\u0161e pa\u017enje, jer ljudi \u0107e nekako po svojoj prirodi da vi\u0161e obrate pa\u017enju na one senzacije koje su ugro\u017eavaju\u0107e, koje \u0107e da aktiviraju njihove regije u mozgu za oprez i opasnost, a mediji \u010desto to znaju“, kazala je Pejakovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Imamo i neeti\u010dka i jako te\u0161ka izvje\u0161tavanja o nekim stvarima, ka\u017ee ona, koje su tragi\u010dne umjesto da ponudimo neki informativni i edukativni okvir, kako da se pomogne ljudima, kako da mi potra\u017eimo pomo\u0107 ako imamo nekih problema sa mentalnim zdravljem, ako smo u nekoj opasnosti\u2026<\/p>\n\n\n\n
„Bez obzira \u0161to mi \u017eelimo da posegnemo za nekim senzacionalisti\u010dkim sadr\u017eajem da bismo mogli da ispratimo \u0161ta se de\u0161ava, dugoro\u010dno to na nas ostavlja posljedice,\u201c ispri\u010dala psiholo\u0161kinja.<\/p>\n\n\n\n
Savjetuje da u trenucima kada osjetimo da smo preplavljeni takvim sadr\u017eajima treba da ograni\u010dimo vrijeme koje provodimo ispred televizora i na mobilnom telefonu.<\/p>\n\n\n\n
\u201eZnam da je to lako re\u0107i, ali te\u0161ko uraditi, me\u0111utim, to je ono \u0161to je potrebno da bismo mogli da sa\u010duvamo svoje mentalno zdravlje. Treba da, koliko mo\u017eemo, izbalansiramo tu svu crnu hroniku sa nekim drugim pozitivnim stvarima koje pratimo bilo u \u017eivotu ili u medijima, da razgovaramo sa porodicom, prijateljima.“<\/p>\n\n\n\n
Za one koji imaju mogu\u0107nost, preporu\u010duje dru\u0161tveni aktivizam.<\/p>\n\n\n\n
„Hajde da svi zajedno uti\u010demo na to kako mediji izvje\u0161tavaju, kako sistem reaguje kada se ne\u0161to desi, da ne budemo samo pasivni primaoci vijesti, nego da znamo da kao gra\u0111ani, dru\u0161tvo i lokalne zajednice da na ne\u0161to mo\u017eemo da uti\u010demo. Treba da slu\u0161amo, ali ne onako kao \u0161to smo navikli iz neke pozicije nau\u010dene bespomo\u0107nosti \u2013 ne\u0161to se de\u0161ava, mi tu ne mo\u017eemo ni\u0161ta, nego iz aktivne pozicije \u2013 da vidimo da li se ne\u0161to mo\u017ee, jer mora da ne\u0161to mo\u017ee da bi nam bilo bolje,\u201c istakla je Pejakovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Skrenula je pa\u017enju na opasne posljedice prevelike izlo\u017eenosti vijestima iz crne hronike.<\/p>\n\n\n\n
\u201eKada smo preplavljeni negativnim vijestima na\u0161 organizam \u0107e po\u010deti da se \u201egasi\u201c i to je normalna stvar. Normalno da ako ima previ\u0161e takvih vijesti da \u0107emo da poka\u017eemo manje osjetljivosti i manje empatije, a to je dugoro\u010dno opasno za dru\u0161tvo jer ako vidimo da se ni\u0161ta ne mijenja mi \u0107emo po\u010deti da se povla\u010dimo iz tih sadr\u017eaja, da smatramo da to nije na\u0161 problem, da se sve vi\u0161e povla\u010dimo u svoj mikrosvijet i to je ne\u0161to \u0161to ne bi trebalo“, kazala je ona.<\/p>\n\n\n\n
Zato je potrebno za ljude da se povezuju na lokalnom nivou, u nevladinim organizacijama, bilo kakvim gra\u0111anskim inicijativama, da uti\u010du na sistem.<\/p>\n\n\n\n
„Mi imamo vi\u0161e prava nego \u0161to mislimo da imamo, s tim je va\u017eno da se upoznamo. Sam taj osje\u0107aj da mo\u017eemo ne\u0161to od svog ulaza, od svog naselja, od svog grada, da zapo\u010denemo, uradimo, pomognemo mo\u017ee za nas na mentalnom nivou da bude blagorodan. Istra\u017eivanja pokazuju da ukoliko patite od ozbiljne depresije, ukoliko volontirate u nekoj humanitarnoj organizaciji to na va\u0161 organizam ima u\u010dinak kao da pijete zna\u010dajne antidepresive. Dobrota, altruizam i aktivizam jako uti\u010du na nas da nas izvuku iz nau\u010dene bespomo\u0107nosti,\u201c ispri\u010dala je psiholo\u0161kinja.<\/p>\n\n\n\n
U te\u0161kim trenucima u kojima se osje\u0107amo preplavljeno negativnim emocijama, Pejakovi\u0107 savjetuje da razgovaramo sa bliskim ljudima, a po potrebi i sa psihologom.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTreba da vidimo mo\u017eemo li da dobijemo pomo\u0107 i podr\u0161ku u na\u0161oj sredini. Me\u0111utim, sa druge strane ukoliko ti simptomi traju vi\u0161e od mjesec ili dva mjeseca i vi\u0161e mjeseci se osje\u0107amo anksiozno, poti\u0161teno, mislimo da nema izlaza, onda je u redu da popri\u010damo sa stru\u010dnjakom za mentalno zdravlje, da vidimo dijagnostiku i \u0161ta se tu de\u0161ava. Kod nas postoji vjerovanje da moramo da budemo jaki i da moramo svoje probleme da nosimo sami, a to nas kada imamo neki problem vodi u dalju izolaciju i stid. Mi \u0107utimo i trpimo, te u sebi stvaramo atmosferu ekspres lonca dok ne puknemo u jednom trenutku. Ako napravimo korak ka tome da potra\u017eimo pomo\u0107, da napravimo ne\u0161to u trenutku i budemo aktivni to mo\u017ee jako da nam pomogne.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Pejakovi\u0107 isti\u010de da joj se \u010dini da je stigma oko odlaska kod psihologa danas manja nego \u0161to je bila ranije.<\/p>\n\n\n\n
\u201eDosta mladih ljudi \u017eeli da do\u0111e na terapiju, da pri\u010daju o svojim problemima\u2026 Ipak, veliki broj ljudi smatra da kad idete kod stru\u010dnog lica ne\u0161to sa vama nije u redu, da je to ne\u0161to \u0161to je neprihvatljivo i da \u0107e se na kraju cijelog tog procesa otkriti ne\u0161to veliko \u0161to nije u redu sa vama“, ka\u017ee ona.<\/p>\n\n\n\n
U stvari, obja\u0161njava, da kada odemo po stru\u010dnu pomo\u0107 mo\u017eemo da vidimo ljude koji \u0107e nam pomo\u0107i da svoje resurse oslobodimo, da svoja ograni\u010denja smanjimo ili skinemo u potpunosti, da se bolje pove\u017eemo sa ljudima i sa sobom, da bolje prihvatimo svoju ranjivost iz koje mo\u017ee da iznikne jako velika snaga.<\/p>\n\n\n\n
„Problemi sa mentalnim zdravljem su zarazni \u2013 ukoliko u porodici imate nekoga ko ima veliki problem vi mo\u017eete da dobijete post traumatski poreme\u0107aj jer se dugo nosite sa tim. Ti problemi su zarazni i ne bi trebalo \u010dekati da se oni \u0161ire, ve\u0107 bi prosto trebalo da reagujemo na vrijeme i onda stvarno mo\u017eemo da pomognemo sebi,\u201c poru\u010dila je Pejakovi\u0107.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Razli\u010dite tragedije sa kojima se crnogorsko dru\u0161tvo na\u017ealost nerijetko suo\u010dava i preplavljenost vijestima iz crne hronike stvaraju veliki pritisak na mentalno zdravlje stanovni\u0161tva Crne Gore. Psiholo\u0161nja Adriana Pejakovi\u0107 ka\u017ee da nas dobrota, altruizam i aktivizam mogu izvu\u0107i iz nau\u010dene bespomo\u0107nosti.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":813380,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[2558,2559,2560],"naslovna":[],"class_list":["post-813373","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","tag-andriajna-pejakovic","tag-crna-hronika","tag-psiholoskinja"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/813373","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=813373"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/813373\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/813380"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=813373"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=813373"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=813373"},{"taxonomy":"naslovna","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradski.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/naslovna?post=813373"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}